1
Nikada u istoriji čovečanostvo nije bilo udruženo kao danas u borbi sa pandemijom koronavirusa (COVID-19) i u potrazi za vakcinom koja će svet odbraniti od ove smrtonosne napasti. Širom planete je čak 100 laboratorija uključeno je u pronalazak lekovitog seruma, a više od osam milijardi dolara, doniralo je preko 40 zemalja za ovo otkriće.
Naš čuveni epidemiolog Zoran Radovanović, tvrdi za Nova.rs da će vakcina možda biti sprema do kraja godine, ali Srbija, iako je donirala dva miliona evra, i druge zemlje koje nemaju sopstvenu proizvodnju, čekaće sigurno do proleća ili leta 2021.
„Ova vakcina će mnogo da košta, ali to je zato što se koriste najsavremenije tehnologije prvi put u istoriji i što je potrebno napraviti je što pre. Takođe nikada ranije nije ovoliko naučnih laboratorija sveta učestvovalo na istom projektu, ovo je neviđeni stepen saradnje. Novac mora biti obezbeđen jer se ne zna koja vakcina će biti delotvorna i bezbedna, a napraviće ih na desetine i sve moraju biti testirane. Postoje tri faze kliničkih ispitivanja, a četvrta faza je primena u praksi. Kada je u pitanju velika serija vakcina kao ova, uvek se desi nešto nepredviđeno. Novac je dat načunim laboratorijama. Dogovor je da se sva znanja sveta udruže, pa ko prvi dođe do rezultata. Veurjem da će vakcina biti licencirana do kraja godine, ali je mi nećemo videti pre proleća ili leta sledeće godine“ objašnjava dr Radovanović.
On naglašava da će vakcinu prvo dobiti „zemlje proizvođači“, one u kojima postoje laboratorije koje rade na serumu.
„Srbija nema laboratorije koje mogu da učestvuju u ovakvom istraživanju. Kada je ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio da će Srbija pomoći Kini da napravi vakcinu, to nije imalo nikakve veze sa realnošću. Čovek nije znao šta govori. Naš Torlak apsolutno nije u stanju da radi na ovakvoj vakcini, ne može da priđe tim laboratorijama. A neke od tih svetskih laboratorija već su počele testiranje na ljudima i brzo napreduju“ kaže dr Radovanović.
Naime, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, rekla je da će ovaj novac pomoći da se ubrza globalna saradnja na pronalasku vakcine. Ona je istakla da to pokazuje pravu vrednost jedinstva i humanosti, ali upozorila je da će svega ovoga biti potrebno mnogo više u narednim danima.
Evropska komisija obećala je milijardu dolara za finansiranje istraživanja o vakcini. Francuska je obećala 500 miliona evra, kao i Saudijska Arabija i Nemačka. SAD i Rusija su jedine zemlje koje nisu učestvovale u ovim donacijama.
Od prikupljenog novca 4,4 milijarde dolara otići će na razvoj vakcina, oko dve milijarde dolara za potragu za lečenjem i 1,6 milijardi dolara za proizvodnju testova, saopštila je EU.
U svom uvodnom obraćanju na samitu, Von der Lajen rekla je da se svi moraju da ulože u finansiranje ovog „zaista globalnog poduhvata“.
Big thanks to ?? and @SerbianPM Ana Brnabic for participating in the #UnitedAgainstCoronavirus conference and for pledging €2M to the global #COVID19 response. @WHO appreciates your support!
— Tedros Adhanom Ghebreyesus (@DrTedros) May 4, 2020
„Verujem da će četvrti maj predstavljati prekretnicu u našoj borbi protiv koronavirusa jer se danas svet okuplja“, rekla je ona. „Partnera je mnogo, cilj je jedan: pobediti ovaj virus.“
Premijer Velike Britanije Boris Džonson, još jedan od domaćina konferencije, rekao je da „što se više udružimo“ u razmeni ekspertize, „brže će naši naučnici uspeti“ u razvoju vakcine.
Istakao je da „trka za otkrivanjem vakcine protiv ovog virusa nije takmičenje među državama, već najhitnije zajedničko nastojanje u našem životu“.
Uporedo sa Evropskom komisijom, na konferenciji su bili i predstavnici Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Norveške i Saudijske Arabije. Sa ovog događaja izostale su Sjedinjene Američke Države, gde je umrlo više od 69.000 ljudi, i Rusija.
Italijanski premijer Đuzepe Konte, francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel takođe su među onima koji su se prijavili za ovu inicijativu.
U otvorenom pismu objavljenom u vikend novinama, lideri su rekli da će prikupljena sredstva „pokrenuti neviđenu globalnu saradnju naučnika i regulatora, industrije i vlada, međunarodnih organizacija, fondacija i zdravstvenih radnika“.
Pročitajte još:
„Ako možemo da razvijemo vakcinu koju proizvodi svet, za ceo svet, to će biti jedinstveno globalno javno dobro 21. veka“, dodali su oni.
Svetski lideri, organizacije i banke u ponedeljak su obećali 7,4 milijarde evra (8 milijardi dolara) za istraživanje pronalaska vakcine protiv novog koronavirusa, ali upozorili su da je to samo početak napora koji se mora vremenom uložiti u borbu protiv bolesti.
„Da bismo stigli do svih i svuda, verovatno će nam biti potreban pet puta veći iznos“, rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš.
Vlade su prijavile oko 3,6 miliona infekcija i više od 250.000 smrtnih slučajeva od virusa, prema podacima sa Univerziteta Džon Hopkins. Međutim, namerno prikriveni slučajevi, niska stopa testiranja i naprezanje u zdravstvenim sistemima, znače da je istinska cifra pandemije mnogo veća.
Ljudi u mnogim zemljama širom sveta, a posebno u Evropi ove nedelje, oprezno se vraćaju na posao, ali vlasti i dalje paze na drugi talas infekcija, a vakcina je jedini pravi „zlatni metak“ koji omogućava da se nastavi nešto poput normalnog života.
Prvobitni cilj je bio da se prikupi oko četiri milijarde evra (4,37 milijardi dolara) za istraživanje vakcina, oko dve milijarde evra za lečenje i 1,5 milijardi (1,64 milijardi dolara) za testiranje.
Obećanja je bilo teško pratiti, osim što su dolazili u različitim valutama. Neke su zemlje najavile novac za sopstvene nacionalne istraživačke napore u kombinaciji sa onima koje će ponuditi međunarodnim organizacijama. Druge su takođe predložile kombinaciju zajmova sa njihovim finansiranjem. Uključena su i obećanja za istraživanje vakcina od 30. januara.
Japan je obećao više od 800 miliona dolara, dok je Nemačka ponudila 525 miliona evra. Italija i Španija, možda najteže pogođeni virusom u Evropi, obezbediće po 100 miliona evra. Švajcarska, Holandija i Izrael 378 miliona, 192 miliona i 60 miliona dolara.
Melinda Gejts, kopredsednica Fondacije Bil i Melinda Gejts, rekla je da će pobeda protiv virusa „oduzeti više, nego učiniti vakcinu dostupnom najvišem ponuđaču. Biće potrebno više od isporuke samo ljudima iz bogatih naroda. Pandemija se neće okončati sve dok ljudi svuda ne budu imunizovani protiv nje.“
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je uveren da će se SAD-e uskoro pridružiti inicijativi, naglašavajući da je lično razgovarao o tom pitanju sa predsednikom Donaldom Trampom.
Američki epidemiolog doktor Entoni Fauči, upozorio je da čak i ako sve bude išlo savršeno, razvijanje vakcine trajaće 12 do 18 meseci, a i to bi postavilo rekord.
U početku ih svakako, smatra on, neće biti dovoljno za sve.
