3
Pandemija koronavirusa izvrnula je naglavačke godinu za nama. Ipak 2020. nije bila samo godina kada je svet stao i upustio se u borbu protiv kovida. Ne, 2020. bila je i godina masovnih protesta i političkih pobuna.
Ovog proleća, stotine hiljada Evropljana protestovalo je zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda i sistematskog rasizma u svojim zemljama. U avgustu, hiljade Belorusa izašlo je na ulice zahtevajući ostavku Aleksandra Lukašenka koga optužuju da je pokrao izbore i uprkos brutalnoj represiji, svakog vikenda hiljade njih i dalje traži demokratske promene u zemlji. Ove jeseni, hiljade Poljakinja i Poljaka protestovalo je protiv sramnog zakona o abortusu kojim je de fakto zabranjen prekid trudnoće u ovoj zemlji. Tokom godine protestovalo se i zbog epidemioloških mera – zaključavanja ali i zbog zatvaranja škola, protestovalo se i zbog novog bezbednosnog zakona u Francuskoj na osnovu kog je građanima zabranjeno da snimaju policiju.
Pročitajte još:
Četiri žene igrale su centralnu ulogu u organizaciji nekih od ovih protesta.
Asa Traore
Mlađi brat Ase Traore, Adam, umro je 2016. u policijskom pritvoru. Imao je 24 godine. Protekle četiri godine, Asa je vodila kampanju zahtevajući pravdu za svog brata i boreći se protiv sistematskog rasizma i policijskog nasilja ali i vlade koja odbija da prizna da postoji sistemski problem u Francuskoj. Ove godine, njen aktivizam postao je deo globalnog pokreta posle ubistva Flojda kome je osam minuta na vratu klečao beli policajac prilikom hapšenja. Dok su u Americi demonstranti zahtevali pravdu za Flojda, ulicama Pariza orilo se „Pravda za Adama“.
„Francuska postaje sve represivnija i nasilnija. Ali sada i mi zauzimamo mnogo veći prostor u javnoj sferi nego ranije. I to ćemo iskoristiti da se borimo protiv policijskog nasilja“, poručila je ona.
Olga Kovalkova
Beloruska aktivistkinja Olga Kovalkova, advokat i predsedavajuća beloruske Hriščansko-demokratske partije, jedna je od vođa beloruskih demonstracija. Provela je 10 dana u zatvoru zbog učešća u protestima posle predsedničkih izbora u avgustu kada je Lukašenko proglasio pobedu. Iz zatvora su je odvezli do granice sa Poljskom i poslali u Varšavu gde je nastavila da se bori u okviru Koordinacionog saveta, opozicionog tela koje radi na mirnom transferu vlasti i odlučna je da se bori za demokratiju u svojoj zemlji, čak i u inostranstvu.
„Promenili smo se, kao zemlja, kao narod, kao građani. Nismo isti kao ranije. To je glavna stvar koju smo postigli ove godine. A nastavićemo da se menjamo i 2021. Lukašenko neće ostati na vlasti. Pobrinućemo se za to“, rekla je ona.
Anita Jakoveli
Početkom novembra, 12-godišnjoj italijanki Aniti Jakoveli je pala na pamet jedna ideja: Umorna od onlajn učenja kod kuće, toplo se obukla i sa laptopom otišla ispred svoje škole u Turinu koja je zatvorena sa pandemijom koronvirusa. Sela je i pored sebe postavila znak: „Učenje u školi je naše pravo“. Njen protest ubrzo se proširio po celoj zemlji.
„Nedostaje mi škola, nedostaju mi drugari, čak mi nedostaju i nastavnici. Sve što sam uradila je posledica ovih osećanja. Moj cilj nije bio da budem na TV-u. Tokom prvog talasa, razumela sam odluku da se sve zatvori. Tada nismo mnogo znali o virusu i otvaranje škola nije bilo opcija. Ali, sada je drugačije i nije fer što nas teraju da ostanemo kod kuće. U septembru i oktobru smo išli u školu i bilo je bezbedno. Nosili smo maske, držali prozore otvorenim. A kada je broj zaraženih počeo da raste u novembru, samo je mlađim učenicima dozvoljeno da idu u školu“, rekla je ona.
„Svi me pitaju da li mi je uzor Greta Tunberg. Ja joj se divim ali nisam mislila na nju kada sam otišla u školu tog jutra. Volela bih da ljudi shvate da su nam time što su nam uskratili mogućnost odlaska u školu, uskratili i društveni život. Ne mogu svi moji vršnjaci da prate časove onlajn, nemaju svi kompjutere, pristup internetu“, dodala je ona.
Magda Gorecka
Osnivač poljske Inicijative KaVtan posvećene ženskoj umetnosti, Magda Gorecka je učestovala u brojnim protestima koji su se ticali ženskih prava. Ali ove godine, sa zabranom abortusa, od povemenog učesnika postala je aktivni organizator protesta.
Iako je poljska vlada popustila i odložila odluku o zabrani abortusa, Gorecka kaže da je situacija i dalje napeta i da je onda i dalje uplašena, zbog čega je njen lik nemoguće pronaći po društvenim mrežama.
„Ovo je rat – rat protiv vlade i Katoličke crkve. Ali ja na ove proteste gledam kao na oblik patriotizma, čak i ako sam besna. Muka mi je da govorim deci da treba da se obrazuju i odu iz zemlje kako bi imali život negde drugde – negde gde imaju više mogućnosti da nađu posao i gde ima više tolerancije. Borim se za njih da ostanu ovde, da stvari ponovo budu normalne u Poljskoj“, rekla je ona.
Drago mi je što su ovi protesti odjeknuli svetom. Ovo što se dešava ovde daje nadu ženama u drugim zemljama i dokaz je da vredi boriti se za svoja prava i slobodu izbora, poručila je Groecka..
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
