“Akcija Josipa I ipak nije spasila cara; umro je od velikih boginja u aprilu 1711. godine nakon druženja sa svojim premijerom koji nije znao da je njegova kći dobila istu bolest. Tada niko nije znao mnogo o ‘socijalnom distanciranju’. Pa ipak, carski sanitarni kordon nadživeo je cara za vek i po."
O borbi protiv epidemije najviše možemo naučiti iz primera Vojne krajine na čijoj je teritoriji Habsburška Monarhija 1710. uspostavila sanitarni kordon kako bi sprečila širenje bolesti iz Otomanskog Carstva, pisao je pre nekoliko dana američki dnevni list Wall Street Journal (WSJ).
Godine 1710. car Josip I odlučio je da zaustavi hronično širenje bolesti koje je dolazilo s Balkana time što je stvorio “sanitarni kordon” duž granice tadašnje Habsburške monarhije s Otomanskim Carstvom, pisali su novinari WSJ-a pre nekoliko dana, prenosi Nedeljnik.
“Akcija Josipa I ipak nije spasila cara; umro je od velikih boginja u aprilu 1711. godine nakon druženja sa svojim premijerom koji nije znao da je njegova kći dobila istu bolest. Tada niko nije znao mnogo o ‘socijalnom distanciranju’. Pa ipak, carski sanitarni kordon nadživeo je cara za vek i po”, piše WSJ, a autori zatim nabrajaju snage sistema koji je car stvorio.
Habsburško-otomanska granica bila je jasno odvojena hiljadama milja reka, vrhova planina i graničnih oznaka koje je postavila bilateralna mirovna komisija. Već je od ranije bila militarizovana zona sa snažnim tornjevima i vojnim garnizonima koji nisu samo branili carstvo od turskih napada nego su i sprovodili granične poslove i procesuirali hrišćane koji su bežali od otomanske vlasti.
Autori zatim uspoređuju Vojnu krajinu s današnjim stanjem na američkoj granici. “I dok se mi oslanjamo na 21.000 agenata Granične straže na meksičkoj i kanadskoj granici, čak 100.000 žestokih i šareno obučenih vojnika Srba i Hrvata bili su dostupni da brane južnu granicu Habsburške Monarhije koja je obično bila duboka desetinama milja”.
Zatim opisuju sanitarni kordon: “Do sredine 18. veka, dve hiljade utvrđenih tornjeva stajali su na svakih pola milje, isprekidani s 19 graničnih prelaza koji su registrovali, udomili i izolovali svakog na najmanje 21 dan pre nego što bi im se dozvolio ulazak na teritoriju carstva. Prostorije su bile svakog dana dezinfikovane sumporom, a roba kojom se trgovalo bila je ocenjivana prema mogućnosti prenošenja klica.”
Koliko su pravila bila striktno provođena, svedoči i jedan engleski promatrač: “Ako se drzneš da prekršiš zakone karantina, biće ti suđeno brzinom vojnog suda; sud će ti odrediti kaznu sa udaljenosti od 50 metara…, a nakon toga bit ćeš pažljivo upucan i bezbrižno zakopan”.
Do 1881. Vojna krajina je služila u mnoge svrhe, pišu autori za WSJ, ali u borbi protiv epidemija bila je najvažnija, ali ne dovoljno često spominjana vrednost.
Najmanje pet puta epidemije koje su izbile u Otomanskom i Ruskom Carstvu zaustavile su se pred granicama Habsburškog.
Ovoj se praksi divio i Napoleon i sanitarni je kordon, piše WSJ, u potpunosti sačuvao nakon što je Francuska anektirala tu oblast (1810.-1813.).