2
Rusija je krajem februara prošle godine pokrenula invaziju na Ukrajinu i nakon godinu dana žestokih borbi, ovom krvavom ratu se ne nazire kraj. Ovaj događaj je promenio svet kakav znamo, a odnosi između zapada i istoka su izuzetno zategnuti i svaki pogrešan korak, potez i reč bi mogao skupo da košta. O tome koliko su se Evropa i svet promenili za ovih godinu dana, ali i kako je ovaj rat preoblikovao Rusiju i Ukrajinu, za Nova.rs govorio je Srećko Đukić, karijerni diplomata, bivši ambasador Srbije u Belorusiji i član Foruma za međunarodne odnose.
„Izvršivši 24. februara 2022. ničim izazvanu masovnu invaziju na Ukrajinu, Rusija je otvorila novo razdoblje svetske politike. Danas je iza nas 365 dana koji svedoče o promeni sveta. Zvanično druga svetska vojna sila već je prvih dana, na Kijevu, polomila zube i od toga se poraza nije oporavila. Padaju i drugi mitovi o nepobedivosti ruskog oružja i „veličinama“ Rusije. Napad na Ukrajinu, Rusija pokušava predstaviti kao egzistencijalni, te rat sa agresivnim Zapadom“, rekao je Đukić.
Istakao je da ukrajinska odlučnost i desetine milijardi dolara Zapadne pomoći Ukrajini, uključujući najmodernije naoružanje, nisu još označili ratnu prekretnicu.
„Vreme ne radi za Rusiju. Zapad je izlovao Rusiju, uveo sankcije, prekinuo trgovinske tokove, energetske, finansijske, investicione, sirovinske, tehnološke, političke, personalne, naučne, saobraćajne, komunikacijske, medijske; otežana su putovanja običnih ljudi, a onemogućena sankcionisanih državnih, političkih i drugih lica odgovorni za rat u Ukrajini, uključujući Vladimira Putina i, neuobičajeno, ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova. Time su političke komunikacije
prekinute, a neprijateljstva su po svim linijama“, naveo je on.
Evropa decenijski duge ekonomske, energetske i druge odnose sada preorijentiše od Rusije ka drugim delovima sveta, a hiljade zapadnih kompanija napustilo je rusko tržište. Prema rečima našeg sagovornika, Evropa se okreće naoružavanju (izdvajanja su ispod dva procenta) i evroatlantskoj solidarnosti.
„Ona se nalazi pred izazovom izgradnje novog sistema bezbednosti bez Rusije, ali i sa Rusijom, pitanje sa kakvom i
kojom, i da li će i kada biti za to spremna? Za dvanaest meseci rata deset paketa sankcija EU, plus SAD, Velike Britanije, G7, Zapada, usmere su da ometu Rusiju i smanje ratne prihode. Uprkos junačenju, ‘sankcije nam ne mogu ništa’, one uzimaju danak i razorno deluju, uprkos jalovim kontrasankcijama“, istakao je sagovornik Nove.
Naveo je da se u ruskom budžetu pojavila rupa, a da spoljni prihodi padaju, napominjći da su u januaru za 46 procenata pali naftni prihodi, a budžeta za 33 posto. Ističe da bi Moskva mir za „otkinute“ ukrajinske teritorije, koje su veličine Srbije. Međutim, dodaje da sa druge strane Kijev neumoljivo, uz podršku svetske zajednice, traži povlačenje ruske vojske na ratifikovane granice dve zemlje 1991. godine.
„Rusija nije očekivala žestoke reakcije Evrope i sveta na ratnu avanturu u Ukrajini. Sama povlači poteze koji je ispisuju iz evopske civilizacije. Napušta Savet Evrope i poništava tekovina te stožerne institucije, Rusiji osporavaju status u međunarodnoj zajednici, članstvo u OUN i SB“, dodao je Đukuć.
Što se tiče Srbije u „novom svetu“, ističe da je ona jedini izuzetak, jer nije uvela ni jednu jedinu sankciju Rusiji.
„(Ne)objašnjivo, (ne)ponovljivo, (ne)perspektivno, (ne)shvatljivo, itd; Srbija (ni)je dužnik Rusiji; Rusija je dužnik Srbiji za sve sankcije (1948, 1990-tih). Belorusija nije izuzetak sa Srbijom; ona je u ‘saveznoj državi’ i vojnom jedinstvu sa Rusijom“, istakao je.
Smatra da je agresija na Ukrajinu je najteži sukob na evropskom kontinentu od Drugog svetskog rata i najveći konflikt Moskve i Zapada od kubanske raketne krize oktobra 1962. a da involvirane strane hodaju po ivici Trećeg svetskog rata. Dodaje da je novi Berlinski zid, čvršći, viši, duži, preko 2000 km, iznikao između Poljske i Rusije (Kalinjingradska oblast), duž ukrajinsko-beloruske granice, a da se gradnja nastavlja prema Rusiji.
„Ako je pad Berlinskog zida 9. novembra 1989. označio mirno ujedinjenje evropskog kontinenta i transatlantsku saradnju, danas ga on na istoku ponovo deli. Budućnost je neizvesna. Ali rat u Ukrajini, sankcije Rusiji, ratne reparacije, tribunal za ratne zločine, obeležiće ostatak veka. Po procenama Zapada, nakon poraza u ratu, Rusija može doživeti impersku tranziciju. Države nastale na ruševinama Sovjetskog Saveza jedva čekaju poraz Rusije da učvrste svoju nezavisnost. Ali i ruske nacionalne republike teže oslobođenju od vekovnih imperijalnih stega“, rekao je Đukić.
Smatra da bi raspad bi doneo ogromne promene, a Rusija bi, prema pomenutim ocenama, prestala biti pretnja za Evropu i svet.
„Alternativa zapadnim prognozama ishoda rata u Ukrajini jeste ono što plasira Moskva – rusko zavojevanje Ukrajine, Evrope, sveta, uvođenje zona interesa, miltipolarni poredak po meri Rusije, Kine, Indije, koje ne podržavaju ni rat ni nuklearne pretnje. Reciklirana preživele politike, ne može vratiti točak istorije unazad. Rat će se završiti na bojnom polju ili za diplomatskim stolom“, naveo je sagovornik Nove.
Ističe da su Urajinci uvereni u pobedu, napominjući da je 89 posto spremno da nastavi rat ako bi Rusija upotrebila nuklearno oružje. Sa druge strane, prema njegovim rečima, Rusija je sejala strah, ucene, zablude – da će se NATO raspasti, a EU podeliti.
PROČITAJTE JOŠ:
2
8
0
„Izgubila je energetski rat sa Evropom koja je do rata sa 46 odsto zavisila od uvoza od ruskog gasa; a devet meseci kasnije zavisnost je sedam odsto. Ukrajina je dobila status kandidata za članstvo u EU, težići joj svom snagom. Završetak rata mora doneti rešenje za njenu bezbednost, za mesto u NATO-u. Korifeji zapadne politike priznaju krah finlandizacije Ukrajine, pred članstvom u NATO“, navodi Đukić.
Osvrnuo se i na Putinovo obraćanje naciji pred godišnjicu rata, navodeći da ono nije donelo ništa novo.
„Potpuno je posvećeno kontroli ekonomskih i drugih unutrašnjih procesa u uslovima rata i izolacije. Što se tiče rata, izjavio je da se nastavlja ‘korak po korak’, a krivci za rat su ‘neonacistički režim u Kijevu’, SAD, NATO, Evropa. Ponovio je da ‘Rusija ostaje nepobediva’. Putin je objavio ‘obustavljanje učešće Rusija u Sporazumu o ofanzivnom (nuklearnom) naoružanju’, koji važi do 2025, što ‘nije povezano’ sa tekućim ratom“, rekao je on.
Ipak, dodaje da godišnjicu prekretnog rata obeležava „iznenadna“ poseta američkog predsednika Džoa Bajdena Kijevu, u jeku ruske ofanzive.
„Istorijska, hrabra poseta. Bajden je preduhitrio Putina. On je iz Kijeva poslao najjaču poruku Moskvi – Ukrajina
će pobediti, a mi ostajemo uz Ukrajinu koliko god bude potrebno“, naveo je Đukić za Novu.
BONUS VIDEO: Putin o ratu u Ukrajini
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare