Izraelski Ratni kabinet sastaće se danas oko 15 časova po lokalnom vremenu, kada će biti doneta odluka o odgovoru Izraela na masovni napad Irana. Teheran je juče lansirao na stotine dronova i balističkih projektila na Izrael, kao osvetu za granatiranje kozulata u Damasku. Prema oceni analitičara, Izrael sada ima nekoliko opcija, od koji bi jedna dovela do prave katastrofe - udar na iransku Revolucionarnu gardu.
Komandant iranskih oružanih snaga Mohamad Bageri rekao je u nedelju da je napad izveden tokom noći na Izrael „postigao sve svoje ciljeve“.
„Operacija Iskreno obećanje uspešno je sprovedena između subote uveče i nedelje ujutru i postigla je sve svoje ciljeve“, izjavio je general Bageri na televiziji, precizirajući da nijedno urbano ili naseljeno mesto u Izraelu nije bilo meta iranskih bespilotnih letelica i projektila.
Iran je upozorio Izrael da sledi veći napad na njegovu teritoriju ako uzvrati na noćašnji napad Teherana, dodajući kako je Vašington upozoren da ne podržava izraelsku vojnu akciju.
Iransko lansiranje balističkih projektila, u kombinaciji sa preko stotinu bespilotnih letelica, stavlja region na ivicu šireg rata koji izgleda da gotovo niko zapravo ne želi.
Ovo je prvi put da je Iran pokrenuo direktan napad na Izrael, i na taj način prešao prethodni prag sukoba u dugotrajnom neprijateljstvu sa Izraelom.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je siguran da će odgovoriti i preduzeti korake za napad na iranske ciljeve, verovatno u Iranu. Međutim, stručnjaci kažu da će ti udari biti izvedeni na specifičan i ograničen način, koji neće dovesti do drugog značajnog iranskog odgovora. U najgorem slučaju, odgovor Izraela će biti intenzivan i uključivati bombardovanje važnih iranskih lokacija, poput središta Revolucionarne garde (IRCG), što bi dovelo do ozbiljne eskalacije.
Neposredni uzrok iranskog napada bio je izraelski udar na iranski konzulat u Siriji, u kom je ubijeno nekoliko visokih oficira IRGC-a. Takav napad učinio je iranski odgovor neizbežnim.
Ali, Izrael se ne bi odlučio na tako riskantan potez, da nije svestan da ima podršku Amerike u regionu. Ove američke snage su izraelska polisa osiguranja. Primetno je da su pre samo godinu dana Sjedinjene Države imale delić vojnih aviona i ratnih brodova koji su sada u regionu.
Bez obzira na relativan uspeh iranskog napada, ne postoje garancije da neće biti još jednog eskalacionog ciklusa. Visoki zvaničnici Pentagona su u više navrata jasno stavili do znanja da žele da povuku američke snage sa Bliskog istoka i da ih ponovo spreme za indo-pacifička i evropska delovanja. Izrael zna za ovu dinamiku. Izrael smatra da mora da deluje dok uživa podršku i snažno prisustvo američkih snaga.
Osim kontinuirane pretnje Irana, drugo najveće nerešeno pitanje je nedostatak transparentnosti. Izraelski lideri nisu obavestili Sjedinjene Države o njihovom napadu početkom aprila na iranski diplomatski objekat. Američke snage su raspoređene u regionu kao polisa osiguranja za Izrael dok sprovodi ofanzivu u Gazi.
Šta će se dalje desiti, ocenjuju analitičari, zavisiće od tri faktora: da li će se militanti koje podržava Iran, uključujući Hute i Hezbolah, pridružiti borbama, da li će u Izraelu biti žrtava napada Irana ili, i na kraju, da li će Ratni kabinet ubediti Netanjahua da za promenu odreaguje umereno i ne uvede čitav region u veći rat.
Iranski udari se dešavaju u pozadini sve slabije globalne simpatije prema Izraelu i rastuće napetosti u odnosima između Bajdena i Netanjahua.
Bajden je, sa svoje strane, jasno stavio do znanja da američko partnerstvo sa Izraelom ostaje čvrsto. Zajednička posvećenost suočavanju sa pretnjom koju predstavlja Iran takođe je daleko dublja od bilo kakvih razlika koje dve zemlje sada imaju u pogledu budućnosti. Ipak, Sjedinjene Države mogu privatno ohrabriti Izrael da odgovori uzdržano u pokušaju da spreče regionalni rat. Ovo će nesumnjivo biti u suprotnosti sa željom Izraela da uzvrati udarac.
Sve najnovije informacije o Bliskom istoku možete pratiti u našem blogu uživo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare