0
Novi predsednik SAD Džo Bajden predložio je Viktoriju Nuland za podsekretara za politička pitanja SAD - de fakto trećeg čoveka Stejt departmenta. Pobornica Hladnog rata koja je upropastila odnose dve svetske supersile, Nuland je prema ocenama mnogih veliki rizik za spoljnopolitički tim demokratskog predsednika.
Pročitajte još:
Nulandova je veteran spoljne politike SAD i imala je više visoko rangiranih pozicija, od ambasadora SAD u NATO u vreme Bušove administracije, preko portparola Stejt departmenta u vreme Obamine administracije do mesta pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja u Stejt departmentu.
Bajdenov predlog da Nuland bude podsekretarka za politička pitanja je pokazatelj kakvu politiku Bajden planira prema Rusiji i Ukrajini.
Većina Amerikanaca nikada nije čula za Viktoriju Nuland budući da je spoljna politika u principu najmanje interesantna Amerikancima. Zbog toga većina njih ne zna da je nova podsekretarka za politička pitanja SAD „zaglavljena“ u živom blatu hladnoratovske politike i zagovornica proširenja NATO, produženja trke u naoružanju i daljeg zahlađivanja odnosa sa Rusijom.
U vreme rata u Iraku 2003. do 2005. Nulandova je bila savetnica potpredsednika Dika Čejnija, „Dart Vejdera Bušove administracije“, piše sajt Salon.
Vidim da je Bajden nominovao Viktoriju Nuland za Under Secretary of State for Political Affairs.
The EU is probably not so happy about this…
— Danko Runić (@DankoRunic) January 21, 2021
„Je**š EU“
Oni koji, pak, znaju za Nulandovu su Ukrajinci. Mnogi su čuli i zapamtili njen četvorominutni razgovor sa američkim ambasadorom u Ukrajini Džefrijem Pjatom iz februara 2014. kada je prokomentarisala „Je**š EU“.
Tokom tog razgovora, koji je procureo u javnost, Nulandova i Pjat su kovali zaveru da zbace sa vlasti izabranog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i tom prilikom je Nulandova verbalizovala ne-tako-diplomatsko neslaganje sa Evropskom unijom koja je u tom trenutku podržavala bivšeg boksera Vitalija Klička za premijera, umesto američkog izbora, Artsenija Jatsenjuka koji je na kraju i preuzeo vlast, nakon što je tri nedelje kasnije Janukovič smenjen.
„Fuck the EU“ komentar postao je viralan i osramotio je Stejt department koji je na kraju optužio Ruse da su prislušlivali razgovor. Istine radi, treba navesti i da je nacionalna bezbednosna agencija SAD prisluškivala telefone svojih evropskih saveznika.
Uprkos zgražavanju nemačke kancelarke Angele Merkel, Nulandova je ostala na položaju – pomoćnika državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove. Njen nepristojni komentar imao je jednu dalekosežniju posledicu – pokušaj da se smeni Janukovič doveo je do sukoba u Ukrajini gde je stradalo 13.000 ljudi, a zemlja postala jedna od najsiromašnijih u Evropi, dok su odnosi SAD i Rusije dodatno zahladneli.
Šta se desilo u Ukrajini
Kada je Janukovič odbio američki trgovinski sporazum sa EU u korist pomoći od 15 milijardi dolara iz Rusije, Stejt department je pobesneo.
Na osnovu sporazuma sa EU, Ukrajina je mogla da uvozi evropske proizvode ali ne i da izvozi svoje na EU tržište. Taj dogovor je kasnije odobrila ukrajinska vlada što je dodatno otežalo ekonomsku situaciju u zemlji.
Nulandova je u to vreme pomagala neonacističku Sloboda stranku Oleha Tjanjboka koga je u „čuvenom“ razgovoru prozvala jednim od trojice glavnih opozicionih lidera koji bi mogli da podrže premijera Jatsenjuka „iznutra“. Salon podseća da je taj isti Tjanjbok u jednom govoru čestitao Ukrajincima što su se borili protiv Jevreja i „drugog šljama“ tokom Drugog svetskog rata.
Protesti na Majdanu su se pretvorili u sukob sa poliicijom i Janukovič i opozicija su pod pokroviteljstvom zapadnih sila potpisali sporazum o formiranju vlade nacionalnog jedinstva i obavezali se da će do kraja 2014. organizovati nove izbore. Desničarske snage koje je Nulandova podržavala nisu mogle toliko da čekaju i Janukovič je zbačen sa vlasti.
Nuland je, inače, bila i vrlo zabrinuta za demonstrante okupljene na kijevskom trgu Majdan, pa im je donela veliku plastičnu kesu punu sendviča i slatkiša, zbog čega su je američki novinari nazvali “dama medenjak”.
Rusija i NATO
U tom trenutku, na Krimu je organizovan referendum o pripajanju Rusiji na kome se većina izjasnila za izlazak iz Ukrajine i povratak u okrilje Rusije. Istovremeno, ruske provincije Donetsk i Luhansk na istoku Ukrajine jednostrano su proglasile nezavisnost od Ukrajine izazvavši krvavi građanski rat snaga koje podržavaju Rusi i snaga koje podržava Amerika, koji i dalje traje.
Rusko-američki odnosi se od toga nisu oporavili. Nulandova je u julu 2020. napisala članak „Pritiskanje Putina“ u kome je navela da Rusija predstavlja veću opasnost „liberalnom svetu“ nego što je Sovjetski savez to bio tokom Hladnog rata.
Kao američki ambasador u NATO tokom drugog mandata predsednika Džordža Buša, Nulandova je često ukrštala koplja sa Rusijom oko NATO i zalagala se za otvaranje trajnih baza duž istočne granice NATO.
Odluka o imenovanju Viktorije Nuland na mesto državnog podsekretara je jasan signal za Moskvu da je zbližavanje sa Vašingtonom pri administraciji Džoa Bajdena malo verovatno, piše „Nešenal interest“.
Američki list podseća da je Viktorija Nuland bila aktivna pristalica politike Baraka Obama prema Rusiji i Ukrajini, kao i da sledećem predsedniku Amerike preporučuje da uvodi nove sankcije i stvara globalni front za obuzdavanje “vojne agresije” Rusije.
Orban
Ni mađarski premijer Viktor Orban nije izbegao kritike Nulandove koja ga je 2014. optužila da je „radio iza leđa demokratije“ i da ignoriše demokratske vrednosti a istovremeno koristi sve prednosti članstva u NATO i EU.
Pred kraj Obaminog mandata, odnosi SAD i Mađarske bili su toliko loši da je Vašingon organizovao posebnu memorijalnu službu u čast mađarske revolucije 1956. kako ne bi došli u kontakt sa Orbanom.
Iz sveta i regiona čitajte:
Srbija
Nuland je našoj javnosti poznata po tome što je osudila napad na tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića tokom njegove posete Srebrenici 2015. godine.
“Gest premijera Vučića je njegov gest. Veoma je važan i dragocen iz perspektive našeg zajedničkog cilja, a to je da se okrene stranica istorije u ovom regionu. Naravno, užasno je i za žaljenje to što se tamo desilo, ali za mene je važno da je dostojanstvo s kojim je premijer Vučić na to odgovorio opet pružena ruka prijateljstva”, izjavila je tada za RTS.
Nekoliko puta posećivala je Beograd, ali i Prištinu gde je govorila o podršci SAD na putu evrointegracija, Briselskom sporazumu, ali je i insistirala na osnivanju specijalnog suda za zločine OVK.
Tokom jedne od poseta Beogradu 2016. godine rekla je da su SAD izuzetno ponosne što Srbija nastavlja evropski put i da će u tome uvek imati podršku njene zemlje.
„Rastu američke investicije u Srbiji, stalno rastu, ali želimo još više i bolje. Veoma cenimo ulogu Srbije u regionu, ali smo i veliki zagovornici dijaloga Beograda i Prištine”, rekla je tada Nuland.
Tokom susreta Nuland i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na marginama zasedanja Generalne skupštine UN ona je ponovila da će Srbija imati sve više američkih investitora zainteresovanih za ulaganje ukoliko nastavi uspešne reforme.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
