1
Ruski predsednik Vladimir Putin poslednjih nedelja je nagovestio da je otvoren za mirovne pregovore s Ukrajinom, ali uz određene uslove. Dokument iz aprila 2022, koji su sastavili ruski i ukrajinski pregovarači, pokazuje šta je tada Putin imao na umu. Pregovori nisu uspeli.
Zapadni zvanilnici i analitičari smatraju da se Kremlj nakon dve godine borbi i dalje drži svojih izvornih ciljeva, odnosno da želi da pretvori Ukrajinu u „kastriranu“ državu koja je nemoćna pred ruskom vojnom snagom. Uslovi koje Rusija sada traži verovatno će biti još stroži, piše „Vol strit džurnal“, prenosi Index.hr.
Iako su u javnost izašle „grube tačke“ neuspešnih mirovnih pregovora, nije objavljen ceo dokument od 17 stranica. „Vol strit džurnal“ je dobio uvid u njega i navodi kako su pregovarači s obe strane nastojali da okončaju sukob s pretvaranjem Ukrajine u „trajno neutralnu državu koja ne učestvuje u vojnim savezima“.
Ukrajina, prema dokumentu, ne bi smela da obnovi svoju vojsku uz pomoć Zapada, a Krim bi bio de fakto pod kontrolom Rusije. Kijev danas insistira na povlačenju ruskih trupa s teritorije Ukrajine pre započinjanja bilo kakvih pregovora. Vladimir Zelenski smatra da bi svaki prekid vatre zapravo omogućio Rusiji da se ponovno naoruža, obnovi svoje snage i pokrene nove napade. Ali, 2022. stavovi obe stane su bili drugačiji. Dokument pokazuje da su ruski i ukrajinski pregovarači u prvim nedeljama rata razmatrali razne ustupke. U nacrtu ugovora navodi se da Ukrajina, iako joj je dopušteno da teži članstvu u Evropskoj uniji, ne bi smela da se pridruži vojnim savezima poput NATO-a.
Na njenoj teritoriji ne bi smelo da bude stranog oružja, a vojne snage zemlje bi bile svedene na minimum. Rusija je tokom pregovora nastojala da ograniči sve odbrambene faktore Kijeva, od broja vojnika i tenkova do maksimalnog dometa ukrajinskih projektila. U nacrtu je navedena zabrana stranog oružja, uključujući raketno oružje bilo koje vrste. Moskva je želela da ograniči ukrajinske oružane snage na 85.000 vojnika i 342 tenka. Ukrajinski pregovarači želeli su 250.000 vojnika, 800 tenkova i 1.900 artiljerijskih oružja. Rusija je pak htela da domet ukrajinskih projektila bude ograničen na 40 kilometara.
Poluostrvo Krim, koji je već okupirala Rusija, prema dokumentu, ostao bi pod uticajem Moskve i ne bi se smatrao neutralnim. Moskva se takođe zalagala da ruski jezik funkcioniše na ravnopravnoj osnovi s ukrajinskim u vladi i sudovima, ali tu klauzulu Kijev nije potpisao. U dokumentu se nije govorilo o budućnosti delova istočne Ukrajine koje je Rusija okupirala 2014. To se ostavilo za daljnje pregovore.
Za nacrt mirovnog sporazuma trebale su da jamče strane sile; među kojima su bili SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kina, Francuska i Rusija. U slučaju kršenja sporazuma, te zemlje su imale zadatak da brane neutralnost Ukrajine. S druge strane, od jamaca se zahtevalo da, dok je ugovor na snazi, raskinu međunarodne ugovore i sporazume koji nisu kompatibilni s trajnom neutralnošću Ukrajine.
Međunarodna bezbednosna jamstva nisu se odnosila na Krim i Sevastopolj. Nakon što je Putinov početni pokušaj da preuzme kontrolu nad Kijevom propao, dokument je predlagao ruski plan B – prestanak zapadne podrške Ukrajini.
Pročitajte još...
Tokom pregovora u aprilu 2022. ostalo je mnogo nerešenih pitanja, poput onog šta se događa u slučaju napada na Ukrajinu. Rusija je želela da se sve države jamci dogovaraju o odgovoru, što znači da ne bi bilo prave reakcije ako je Rusija agresor. Ukrajinski pregovarači su hteli da se u slučaju napada zatvori vazdušni prostor, ali Rusija nije odobrila tu klauzulu. Pregovori su prekinuti u junu 2022.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je ranije ove nedelje, posle nedavnih Putinovih komentara o prekidu vatre, ponudio da bude domaćin novih pregovora. Međutim analitičari smatraju kako nema nekih velikih šansi za obnavljanje takvih razgovora u bliskoj budućnosti.
