145
Vojni analitičari analizirali su za Njuzvik kako bi Treći svetski rat mogao da počne, identifikujući ključne igrače i faktore koje treba posmatrati dok svet ulazi u sve neizvesniji period.
Evropske zemlje su već tiho počele da postavljaju temelje za mogući sukob sa Rusijom, dok NATO razmatra nekoliko scenarija, na primer, otvoreni oružani sukob i suptilniji, ali verovatniji oblik sukoba koji uključuje dobro poznate metode destabilizacije unutar alijanse. „Rusija se sprema za rat sa Zapadom“, rekao je krajem novembra Bruno Kal, šef nemačke obaveštajne službe.
Međutim, Rusija nije jedini potencijalni uzrok globalnog sukoba. Penzionisani kontraadmiral Mark Montgomeri i bivši vršilac dužnosti podsekretara odbrane za politiku Džejms Anderson veruju da bi svaki veliki rat skoro sigurno bio rezultat tenzija između pet ključnih aktera. To su Rusija, Kina, Severna Koreja, Iran i SAD.
Kako će se situacija razvijati zavisi od niza faktora, kao što su lokacija i uzrok sukoba i reakcije svih aktera i saveznika. Svaki veći sukob mogao bi da bude izazvan regionalnim tenzijama oko niza osetljivih pitanja, među kojima analitičari najviše brinu da bi Kina mogla da izvrši invaziju na Tajvan, da bi Rusija mogla da proširi svoje ambicije van Ukrajine, ili da bi Severna Koreja ili Iran mogli da započnu sukob sa regionalnim rivalima. .
Anderson je ukazao na Baltik ili Poljsku kao potencijalne žarišne tačke koje bi Rusija mogla iskoristiti za sukob sa NATO-om, što bi zapravo proširilo sukob u Ukrajini u pravi globalni rat.
Što se tiče Bliskog istoka, koji je u previranju poslednjih meseci, Anderson je izrazio sumnju da bi izraelske akcije mogle da izazovu širi regionalni sukob. „Mislim da Izrael ne bi bio toliko nepromišljen. Oni su apsolutno opravdani u odgovoru na iranske raketne napade, ali, osim toga, ne vidim mnogo rizika u ovom slučaju“, rekao je on.
„Takođe verujem da su lideri u Tajpeju dovoljno promišljeni da ne urade nešto poput iznenadnog proglašenja nezavisnosti, što bi bila crvena linija za Kinu“, dodao je on.
Penzionisani kontraadmiral Mark Montgomeri slaže se da bi Rusija mogla biti najverovatniji okidač za širi sukob. On ističe da Moskva već ima uticaja u manjim sukobima, poput onih u Gruziji i Srbiji.
„Putin snažno podgreva tenzije u Srbiji, Bosni i Republici Srpskoj, gurajući ih ka mogućem sukobu“, rekao je Montgomeri. On je dodao da je Rusija pojačala pritisak na Gruziju, primoravajući njenu vladajuću stranku da se dalje udaljava od Evropske unije. Kao rezultat toga, Gruzija je nedavno objavila da će odložiti proces približavanja EU za naredne četiri godine.
„Ako Putin pogrešno proceni situaciju ili ako drugi preterano reaguju na njegove poteze, stvari bi brzo mogle da izmaknu kontroli. To je trenutno najveći rizik“, upozorio je on. Naveo je Iran kao drugo najverovatnije mesto za podsticanje velikog sukoba.
Ono oko čega se svi analitičari slažu je da će svaki sukob verovatno uključivati saradnju sila Osovine koju čine Rusija, Kina, Severna Koreja i Iran.
Kina, Severna Koreja i Iran već podržavaju Rusiju tokom njene invazije na Ukrajinu. Severna Koreja je poslala vojnike na ratište i snabdeva Moskvu municijom, dok Iran obezbeđuje Rusiji dronove. S druge strane, Kina kupuje rusku energiju kako bi sprečila kolaps ruske ekonomije pod pritiskom zapadnih sankcija.
Rusiju i Kinu dalje povezuje članstvo u dve trgovinske grupe, ekonomskom bloku BRIKS-a i Šangajskoj organizaciji za saradnju, koja je pojačala njihove ekonomske veze.
„Ukrajina se ne bori sa jednom zemljom, već sa četiri. Svake noći se bore protiv iranskih dronova, severnokorejske artiljerije, a sada su tu i severnokorejski vojnici, što je veliki problem“, rekao je Montgomeri.
On je dodao da Iran i Severna Koreja takođe šalju Rusiji balističke rakete ili delove za njih, dok Kina u potpunosti podržava rusku ekonomiju, dozvoljavajući joj da nastavi da vadi prirodne resurse poput nafte i gasa i da troši 40 odsto nacionalnog budžeta na ministarstvo odbrane.
Veće evropske zemlje kao što su Nemačka, Francuska, UK, Italija, Poljska i baltičke države bile bi najviše uključene u globalni sukob, u zavisnosti od lokacije. Japan i Australija bi verovatno podržali SAD u slučaju kineske invazije na Tajvan, dok bi zemlje poput Indonezije, Malezije i Filipina mogle biti privučene zbog geografske blizine, kažu analitičari.
Prema analitičarima, Indija i Turska ne bi u većoj meri učestvovale u sukobu. Turska bi mogla delovati kao destabilizujući faktor bez jasne podrške bilo kojoj strani.
Oni takođe veruju da bi obavezna vojna obaveza u SAD bila uvedena samo u slučaju dužeg sukoba koji traje nekoliko godina. Sigurnija područja u takvom sukobu bila bi ruralna područja udaljena od vojnih objekata i strateški važnih gradova. Stručnjaci ističu ključnu ulogu NATO-a i Kvadrilateralnog bezbednosnog dijaloga (Kuad), koji uključuje Australiju, Indiju, Japan i SAD, u slučaju globalnog sukoba.
Japan bi gotovo sigurno učestvovao u globalnom sukobu zbog prisustva brojnih američkih baza, dok je Australija već ukazala podršku SAD u slučaju kineske invazije na Tajvan. Zemlje poput Indonezije i Malezije mogle bi da se uključe zbog svoje geografske blizine, a Filipini bi mogli da igraju ulogu ako Kina napadne američkog saveznika, kažu analitičari.
PROČITAJTE JOŠ:
Japan bi mogao biti uvučen u sukob sa Severnom Korejom oko američkih vojnih baza na svojoj teritoriji, s obzirom da SAD imaju 28.000 vojnika stacioniranih na Korejskom poluostrvu.
Montgomeri je dodao da bi svaka potencijalna upotreba američkog nuklearnog oružja verovatno bila „odgovor“ a ne prvi udar. „Jednostavno ne mislim da bismo bili prvi… Onda se postavlja pitanje, kada bi Kina ili Rusija ponovo upotrebile nuklearno oružje? Vladimir Putin je pokazao najveći apetit za rizik od svih pomenutih lidera“, rekao je Montgomeri.
Analitičari se takođe slažu da bi vreme oporavka od bilo kakvog sukoba u potpunosti zavisilo od obima upotrebe nuklearnog oružja. Masovna upotreba bi zahtevala dugo vreme oporavka, dok bi ograničena upotreba, kao što je taktičko nuklearno oružje, zahtevala samo ograničeno vreme.
BONUS VIDEO: Albanese za N1: Gaza će postati najveći spomenik genocidu na svijetu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
