0
Rat u Gazi bukti već više o mesec dana, broj žrtava raste svakodnevno, a život ljudi pod kostantnim bombardovanjem je izuzetno težak. Nema izgleda kada će se i da li će situacija iole stabilizovati, a stanovnici Gaze se dovijaju na različite načine da bi obezbedili sebi osnovne uslove za život ako mogu. CNN donosi priču o životu u Pojasu Gaze tokom krvavog rata Hamasa i Izraela.
U centru ove priče je Fatma Ašour, palestinska advokatica i aktivista za ljudska prava koja sada živi u Kan Junisu na jugu Gaze.
Mesec i 10 dana bez vode, bez struje i bez goriva. Ovo čini život gotovo tragičnim. Tuširate se jednom u dve nedelje, ako imate sreće.
„Žene su morale da se ošišaju jer nema dovoljno vode. I nema dovoljno vremena. Morate se brzo istuširati jer se plašite bombardovanja i plašite se da će vam voda možda biti prekinuta. Odeća se pere na ruke, a to je i više nego iscrpljujuće“, rekla je ona.
Na početku rata voda nije bila tako hladna. Veš bi se prilično brzo osušio. Ali sada je drugačije, jer je hladno. Veš se dugo suši. A voda je ledeno hladna. Ne možete je zagrejati, prenosi CNN.
U kući u kojoj je Fatma odsela je 28 ljudi. Osmoro dece i tri starije osobe. Njihov prioritet je tih 11 ljudi. Daju im doručak. Ako nema hleba, mogu keks ili šta god se nađe. Ako nema nijedno, koriste mleko u prahu da im naprave čaj.
„Tako stvari stoje. Mi, odrasli, moramo da izdržimo. Jedemo samo ručak. Ručak je mejadarah (sočivo) ili testenina. Ovo su jedine opcije. U najboljim vremenima možemo naći krompir, pa ga onda kuvamo sa paradajz sosom, sa malo pirinča. Umorni smo od ove suve hrane. Već ceo mesec nemam mleko, ni jaja. Nisam jela ni jednu jabuku, ni sir, nema ničega“, rekla je ona.
Što se tiče toga kako provode dan, ona ističe: „Užasno. Iznad onoga što ljudsko biće može da izdrži. Zujanje osmatračkog drona u pozadini traje non-stop. Nikada nije isključeno. Uvek je na nebu. To je pozadina naših života“.
Kaže da su domovi svih njenih prijatelja i članova porodice ili potpuno srušeni, ili su oštećeni do te mere da više ne mogu da žive u njima.
„Svi smo stisnuti na jugu Pojasa Gaze, koji čine Centralna Gaza, Kan Junis i Rafa. To je manje od polovine ukupne površine Pojasa, čija je ukupna površina 365 kvadratnih kilometara. Reč je o više od 1,5 miliona raseljenih ljudi na području ne većem od 175 kvadratnih kilometara. Dakle, mi smo ogroman broj ljudi bez ikakvih resursa. I to je nažalost primoralo ljude da uđu u fazu borbe oko hleba. Tuku se oko hleba. Bore se oko vode. Nema ničega. Dakle, započeli smo fazu u kojoj ljudi vređaju jedni druge“, rekla je ona.
Dodaje da je situacija katastrofalna.
„Ovde je još pet raseljenih porodica. Neki od njih su hodali od severa Gaze do juga. Ovo je veoma velika udaljenost. Izraelci su nam rekli da smo bezbedni na jugu. Jug nije bezbedan. Susedna kuća, udaljena 20 do 30 metara, bombardovana je. Na jugu je rat oko resursa. Nema vode, nema goriva, nema struje, nema hleba, nema brašna za pečenje. Nema hrane. Da li ste znali da sada imamo krizu soli? Sada nema soli“, rekla je ona.
Dodaje da ne može ni da pomosli šta će biti posle rata.
„Ako smo još živi, šta ćemo da radimo? Gde ćemo živeti? Šta će nam oni? Da li će nam dozvoliti povratak u severnu Gazu ili će nas nasilno proterati? Ili će nas ostaviti tamo gde jesmo? Čak su i ta pitanja o tome šta će biti posle rata krajnje iscrpljujuća. Način na koji provodite dan je veoma iscrpljujući“, rekla je ona.
Navodi da je pre nekoliko dana izašla da traži stvari za zimu, ali da ništa nije našla.
„Odeća je ionako bila veoma skupa, ili nije bila dostupna. Bila je tolika gužva i bile su gomile smeća. Pošto nema goriva, vlasnici automobila su točili jestivo ulje. To izaziva zagađenje i nepodnošljive glavobolje. Sve oko nas je zagađeno“, dodala je.
Ističe da se svi trude da pruže utehu jedni drugima u veoma teškim okolnostima.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
„Trudimo se da ostanemo zdravi jer nema bolnica ako se razbolimo. Neki od ljudi sa nama su ostali bez novca. Pomažemo im koliko možemo. S vremena na vreme neko prasne u plač – ubijen mu je član porodice ili uništena kuća. To je nepodnošljiva situacija. Ne znam koliko još možemo ovo da izdržimo. Ne znam šta će biti sa nama“, navodi.
Fatma kaže da želi da spava u svom krevetu i da spava mirno.
„Želim da se probudim da nađem nešto za jelo. Želim da se pravilno okupam, da operem kosu kako treba, da perem odeću u veš mašini. Možete li da zamislite – najjednostavnija prava, da hodate do toaleta kako želite i da tamo nađete vodu? To ne postoji“, navela je.
Smatra da je na delu namerni pokušaj da se ljudi izgladnjuju.
„Oni smatraju da su iznad zakona. I to nas kolektivno kažnjava, približavajući se genocidu. Kada izgladnjuju ljude, isključe i vodu i struju, na više od mesec dana i 10 dana i spreče gorivo da stigne do nas, to je kolektivna kazna. Neću menjati svoje stavove o važnosti vladavine prava i odgovornosti i jednakih prava ljudi čak ni tokom rata. To je ono što sam učila i o čemu predajem. Od toga se nećemo odreći“, rekla je.
Dodaje da neće prihvatiti kao normalno ovo što se dešava.
„Nećemo odustati od traženja naših prava. Preduzećemo mere pred međunarodnim sudovima pravde. To ćemo težiti mirnim sredstvima, na koje imamo pravo po međunarodnom pravu. Ovo je naše pravo, da živimo u miru, da nađemo vodu za piće, hranu i lekove. To je naše pravo, i pravo svakog čoveka na licu Zemlje“, zaključila je Fatma.