0
Nakon izvanrednog rezultata opozicije u Crnoj Gori koja je na parlamentarnim izborima 30. avgusta razvlastila DPS Mila Đukanovića, iz Banjaluke je stigla vest da je opozicioni kandidat na izborima za gradonačelnika Draško Stanivuković pobedio Dodikovog favorita i dosadašnjeg gradonačelnika Igora Radojičića.
Piše za Nova.rs Vladimir Pavićević, direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije u Crnoj Gori
Mnogi su u ova dva slučaja videli nagoveštaj talasa političkih promena koji bi mogao da zahvati Beograd i Srbiju. Pa da vidimo kako oko toga stoje stvari…
Milo Đukanović je izbore izgubio onda kada ni jedan ključni faktor za definisanje pobednika na tim izborima nije bio na njegovoj strani. Opozicioni politički savezi u Crnoj Gori su imali toliku snagu da su po prirodi stvari bili
ozbiljna konkurencija Đukanovićevom DPS-u. Uoči izbora formirali su tri logički osmišljene izborne liste čiji se predstavnici tokom izbornog procesa međusobno nisu napadali, zajednički su kontrolisali i nadzirali izborni proces i bili su solidarni jedni s drugima u slučajevima teške represije Milove mašinerije prema nekom od opozicionih političara i kandidata.
Pročitajte još:
Važnu ulogu imala je Crkva. Jednostranim usvajanjem neustavnog, nepravednog i diskriminatorskog Zakona o slobodi veroispovesti DPS je prinudio Crkvu da se za svoja prava bori i direktnim angažovanjem u politici. Crkva je odgovorila organizovanjem litija koje su prerasle u odbranu ustavnih prava svih građana Crne Gore i u odbranu same države od teškog nasrtaja tada vladajuće partije. U takvim okolnostima Crkva je imala legitimno pravo da javno pozove građane da glasaju za jednu od opozicionih lista i ona je to i uradila.
Međunarodna determinanta je na Balkanu, a i drugde, uvek važna. U crnogorskom slučaju je već krajem proleća 2020. godine bilo jasno da na najznačajnijim zapadnim adresama više nema nikoga ko bi bio spreman da štiti Mila Đukanovića. To saznanje je za opozicionare bilo dovoljno da zaključe da će u slučaju pobede nad DPS-om Milov jedini mogući put biti mirna tranzicija vlasti, čemu upravo i svedočimo.
Sve su to bile važne tačke u sagledavanju mogućnosti da se u Crnoj Gori dese političke promene. Promene su se desile i one će sigurno da donesu progres crnogorskom društvu.
Nedelju dana pred lokalne izbore bio sam u Banjaluci i razgovarao sam sa Draškom Stanivukovićem. Bio je entuzijastičan oko rezultata na izborima i verovao je u svoju pobedu.
Govorio je o političkim idejama kojima je posvećen i ličnostima koje su po njegovom razumevanju radile odlične stvari i usmeravale svoja društva napred.
Boraveći tih dana u Banjaluci i prateći pažljivo sve oko izbora u tom gradu, bilo je jasno da opozicioni kandidat ima ogromnu podršku u biračkom telu. Bilo je očigledno i da je Draško neumoran, da će i po nekoliko puta obići svaki deo svoga grada u želji da se javnim poslovima zajednice bavi sa pozicije prvog čoveka Banjaluke. Svima je bilo jasno da pobedu zaslužuje, ali to nije značilo i da je pobeda unapred sigurna. Sa kim god da sam tih dana popričao izvan kruga stranačkih aktivista i funkcionera, svi su govorili da će biti neizvesno.
Banjalučki izbori nosili su i jednu osobenost. Dodikov favorit i kandidat za gradonačelnika gospodin Radojičić nije u svom SNSD-u imao podršku svih relevantnih pojedinaca i ‘struja’.
Mnogim svojim odlukama se zamerio upravo nekima i u svojoj stranci. Ima komentatora koji smatraju da ni sam Dodik nije podržavao sve Radojičićeve odluke. Otud onima koji su bili upućeni u zbivanja nije bilo iznenađenje što je Dodikova lista kandidata za Skupštinu Banje Luke na izborima prošla veoma dobro, a što je u isto vreme i na istim izborima Dodikov kandidat za gradonačelnika izgubio.
Nema nikakve sumnje da je svojom posvećenošću i ozbijnim radom u politici Draško za sebe stvorio izvanrednu priliku da bude pobednik izbora. Ovog puta je i fortuna bila na njegovoj strani. Suparnički tabor mu je svojim delanjem, kalkulisanjem i prekombinovanjem pomogao, makar toliko da pobeda bude zapečaćena.
Jedna stvar je jasna – razumevanje konteksta u kojima se odvijaju politički procesi je ključ za uspeh u politici i ključ za razumevanje politike. I kao što su se mogućnosti promena u političkom polju u Crnoj Gori ticale specifičnosti političkih prilika i kao što je isto tako primer Banjaluke osoben, tako i Beograd i Srbiju treba razumevati u odnosu na prilike i determinante koje su važne za politički život u toj sredini u datom momentu. Isto tako, postoje neke stvari bez kojih je nemoguće ozbiljno razmišljati o promenama u jednom društvu.
Uočljiva razlika između slučajeva Crne Gore i Banjaluke gde su bivši nosioci vlasti razvlašćeni i slučaja Beograda i Srbije, je što u Srbiji danas opozicione grupacije nisu ni približno onoliko snažne koliko su bile jake u Crnoj Gori ili koliko je Draško bio jak kandidat za gradonačelnika Banjaluke. Osnovni preduslov za mogućnost političkih promena u jednoj zajednici je da postoji opoziciona snaga za koju se veruje da može da iznese promene. Takva snaga danas u Srbiji ne postoji.
Odmah može da usledi napomena da je usred ogromnog Vučićevog pritiska na opoziciju nemoguće razviti jak opozicioni subjekt. Odgovor je još brži – ni Dodikov ni Đukanovićev režim nije milovao opozicione prvake. I jedni i drugi su pobedili u nedemokratskim uslovima. O ovome mogu mnogo detaljnije da pišem na primeru Crne Gore jer sam i sam često bio na licu mesta kada je Đukanovićev aparat pribegavao teškoj represiji prema opozicionim političarima, ali i prema slobodnim građanima.
Preduslov za realno razmišljanje o promenama u Srbiji je da se opozicioni političari trgnu i uozbilje. Da počnu da grade ozbiljne političke strukture koje će u dogledno vreme biti ozbiljni konkurenti Vučiću. Da prestanu da se žale na uslove i da počnu ozbiljno, danonoćno i predano da rade po celoj Srbiji. Tek tada će biti relevantno kako se postavljaju međunarodni predstavnici, šta će biti s Makijavelijevom fortunom i da li sukobljene struje u SNS-u mogu da proizvedu dobit za suparničku stranu. Do tada, Vučić ostaje u glavnoj ulozi, jednim delom zbog svog pregnuća, a drugim delom zbog odsustva pregnuća onih političara koji su nezadovoljni njegovim učincima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
