1
Sudeći po izjavama mandatara i predsednika Pokreta Evropa sad Milojko Spajić, nova crnogorska vlada po prvi put neće biti podložna uticaju bivšeg predsednika Crne Gore i Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića, ali ni aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Naime, u sastav 44. vlade Crne Gore, definitivno neće ući DPS, ali ni koalicija Za budućnost Crne Gore (ZBCG), na čijem čelu su Milan Knežević i Andrija Mandić, politički lideri koji ne kriju svoju naklonost ka vladajućem režimu u Srbiji.
Kako je Spajić saopštio nakon sednice Glavnog odbora partije u subotu, koja je trajala više od šest sati, novi predsednik Skupštine biti lider Demokrata Aleksa Bečić, a da za novu vladu očekuje podršku 44 poslanika.
To je, kako je kazao, ona većina koja ga je podržala za mandatara – Demokrate, Socijalistička narodna partija (SNP), Bošnjačka stranka, Hrvatska građanska inicijativa, Ujedinjena Crna Gora, CIVIS, albanske partije i PES.
Upitan je li definitivno da Za budućnost Crne Gore (ZBCG) neće biti deo vlade, odgovorio je da jeste, jer su “pet puta odbili ponudu”.
“Ne možemo da verujemo u njihovu iskrenost. Oni samo lažno prihvataju ponudu da bi opstruirali proces. Prihvatili su ponudu onog trenutka kada smo imali većinu”, rekao je lider PES-a.
Trebalo bi napomenuti da pored njih, na spisku nema ni DPS, iako su mnogi sugerisali da bismo mogli da vidimo i scenario u kom bi pripadnici bivše Milove partije mogli da čine vladu po dubini.
Tada bi se ponovila situacija iz aprila prošle godine, kada je vlada aktuelnog premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića izabrana uz podršku DPS-a.
Nepoverenje joj je izglasano u avgustu iste godine, nakon potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom – čime je Đukanović, iako zvanično nije u direktnoj vezi sa ovim odlukama, i te kako potvrdio da povlači sve konce.
Ipak, nakon što ga je PES na prethodnim parlamentarnim izborima po treći put dotukla DPS, postalo je jasno da je Đukanovićev uticaj na izdisaju, i da je jedina opcija da ode u političku penziju, a u nju je – planirano ili ne „povukao“ i svoju stranku.
Podsetimo, samo nekoliko meseci pre parlamentarnih izbora, DPS je doživeo veliki debakl, i to na predsedničkim izborima. Tada je Đukanović doživeo poraz u drugom krugu od zamenika lidera PES-a Jakova Milatovića.
Milatović je tada osvojio oko 60 odsto glasova, a Đukanović oko 40 odsto. „Večiti vladar“ Crne Gore tako je otišao sa liderske pozicije nakon više od 30 godina, a ubrzo se povukao i sa stranačke funkcije.
Ni njegov „naslednik“ Danijel Živković, nije uspeo da podigne stranku na noge i iako je na parlamentarnim izborima ostvario drugi najbolji rezultat na parlamentarnim izborima, nije imao nikakav koalicioni potencijal i ostaće van nove vlade.
Pored DPS, u vladi neće biti ni ZBCG, čiju okosnicu čini nekadašnji Demokratski front (DF).
Kao razlog nemogućnosti dogovora ZBCG navodi veliki broj mandata koji će propasti Bošnjačkoj stranci, koja je bila koalicioni partner DPS-a.
Sa druge strane PES tvrdi da je ZBCG lažno prihvatila ponudu da bi opstruirala proces. I ukoliko je to tačno, postavlja se pitanje – za čiji račun?
Prema svemu onom što je do sada poznato i o čemu su pisali srpski i crnogorski nezavisni mediji, zaključuje se da bi nit mogla da vodi do Andrićevog venca.
Pre svega, trebalo bi podsetiti na informacije za koje je javnost saznala uoči predsedničkih izbora.
Kako su one pokazale, država Srbija je sa oko 3,5 miliona evra učestvovala u osnivanju Srpske kuće u Crnoj Gori, koja je trebalo da promoviše srpsku nauke, kulturu i umetnost u susednoj državi.
Međutim, ovo privredno društvo, koje je zvanično registrovano za organizovanje sastanaka i sajmova, našlo na spisku finansijera predsedničke kampanje lidera Demokratskog fronta Andrije Mandića.
Izveštaj o prilozima koji je Mandić dostavio crnogorskoj Agenciji za sprečavanje korupcije otkriva da je njegovu kampanju finansirala Srpska kuća i to sa 20.000 evra.
Pročitajte još:
Osim donacije od 3,4 miliona evra, u medijima je objavljeno i da je Pokrajinska vlada izdvojila još 10.000 evra Srpskoj kući, a tim novcem opremljena je sala koja nosi naziv “Vojvodina”.
Takođe, Srpska kuća nema status udruženja, nego društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) i ima svoje vlasnike – njih 26. Među njima su brojni političari, nekadašnji predsednici opština i poslanici.
Tako su na primer osnivači i vlasnici Nataša Jevrić, Slaven Radunović i Milutin Đukanović poslanici Demokratskog fronta, dok je Budimir Aleksić poslanik Nove srpske demokratije. Svi pomenuti imaju vlasnički udeo od 3,83 odsto. Tu je i Goran Kiković, odbornik u Opštini Berane, i Pero Radonjić, odbornik u Danilovgradu, koji su takođe članovi Nove srpske demokratije.
Kada sve uzmemo u obzir, postaje i više nego jasno da ove partije, koje važe za „prosrpske“ direktive i zaista dobijaju iz Beograda. Međutim, sadašnja podela karata dovela je do toga da postanu potpuno beskorisne.
BONUS VIDEO: Šta je izabrala Crna Gora i ko je najveće iznenađenje parlamentarnih izbora?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
