Kada američki glasači krenu na izbore 5. novembra, biraće ko će kontrolisati američki Kongres, trećinu mesta u Senatu kao i da li će bivši predsednik Donald Tramp ili potpredsednica SAD Kamala Haris biti u Beloj kući.
Koja god politička stranka na kraju bude kontrolisala Predstavnički dom ili Senat, to će biti ključno za novog predsednika da bi sproveo svoj zakonodavni plan, preneo je Glas Amerike.
Demokrate trenutno u Senatu imaju tanku većinu sa 51 mestom.
Kontrola nad Predstavničkim domom Kongresa, takođe, bi mogla potencijalno da se preokrene i da umesto republikanaca većinu preuzmu demokrate.
Kao i svake dve godine, biraju se svih 435 članova Predstavničkog doma.
Zvanični rezultati predsedničkih izbora biće objavljeni 6. januara 2025. godine.
Ovo su 60. predsednički izbori po redu.
Ovi predsednički izbori su prvi koji se održavaju prema popisu stanovništva iz 2020. godine, što znači da su između pojedinih saveznih država preraspodeljeni brojevi predstavnika u Predstavničkom domu, što utiče i na broj izbornika (elektora) Izborničkog kolegijuma iz tih država.
Na ovim izborima ukupno ima 538 članova Izborničkog kolegijuma.
U SAD predsednika građani ne biraju direktno, već to radi Izbornički kolegijum, čiji se članovi određuju pre izbora.
Više od 60 miliona Amerikanaca iskoristilo je mogućnost ranog glasanja i glasalo na predsedničkim izborima u SAD koji se održavaju 5. novembra.
Prema podacima Laboratorije za glasačka prava na Univerzitetu na Floridi, pet dana pre izbora, glasalo je 60,9 miliona birača.
Od tog broja, nešto više od 32 miliona je glasalo lično na biračkom mestu, a oko 28 miliona glasalo je putem pošte, prenosi Gardijan.
Osim predsedničkih izbora, građani SAD glasaće i za Kongres, a biraće i trećinu predstavnika u Senatu.
BONUS VIDEO: