Više od 300 crnogorskih advokata stalo u odbranu SPC

Preko tri stotine advokata potpisalo proglas „Advokati brane Pravo i Pravdu”, u znak protesta usvajanju Zakona o slobodi veroispovesti.

Advokati u proglasu napominju da je 301 potpis prikupljen za dva dana, te da spisak nije konačan.

Poznato je ne samo crnogorskoj, nego i svjetskoj javnosti kakve je društvene potrese po crnogorsko društvo proizveo aktuelni Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja o pravnom položaju verskih zajednica, saopšteno je u proglasu koje je potpisalo 301 advokat, prenose Vijesti.

„Ovo potiče još od vremena kada je ovaj zakon bio u fazi donošenja, a posebno nakon njegovog stupanja na snagu, i traje do dan-danas, počev od fizičkih sukoba u crnogorskom Parlamentu, preko građanskih protesta i litija, pa do hapšenja i krivičnog progona sveštenika i brojnih vernika“, navode crnogorski advokati u proglasu.

Tvrde da se vode isključivo strukom i etičkim kodeksom advokature.

„Smatramo profesionalno odgovornim i moralnim da ustanemo protiv ovog očigledno neustavnog i sistemskim zakonima protivnom zakona, kojim se na najgrublji način vrši diskriminacija titulara imovine verskih zajednica i krše elementarna pravila građanskog prava. U tom smislu, ukazujemo na sledeće:

• Neprihvatljivost da se u sekularnoj državi izvršna vlast brutalno upliće u prava vjerskih zajednica;
• Neodrživost diskriminatorskog pristupa vlasti u prava i slobode vernika u Crnoj Gori;
• Nedopuštenost pravnog zadiranja u kanonsku strukturu, njen verski kontinuitet i imovinu;
• Nedozvoljenost prenosa isključive sudske nadležnosti u nadležnost organa državne uprave;
• Protivpravnost prenosa tereta dokazivanja prava svojine sa pretendenta na imaoca;
• Protivpravnost nacionalizacije imovine verskih zajednica bez isplate pravične naknade;
• Selektivni pristup kod primene zakona i zloupotreba ovlašćenja radi ostvarivanja političkih ciljeva.

Obrazloženje: Neprihvatljivo je da se ovakvim zakonom izvršna vlast u sekularnoj državi upliće u prava verskih zajednica i njihovu imovinu čime se narušava ustavni princip odvojenosti vjerskih zajednica od države“, ističu advokati.

Dodaju da se ovim zakonom verske zajednice koje već imaju upisano pravo svojine dovode u položaj da dokazuju nešto što se po zakonu pretpostavlja da je njihovo, pritom izmeštajući nadležnost rešavanja sporova iz suda u nadležnost upravnih organa koji su pod kontrolom izvršne vlasti.