Foto:NASA

Iako je Mars hladan, prašnjav i (barem koliko znamo) beživotan, to ne znači da je na njemu sve nepomično kao usred noći na nekome groblju. Svašta se zbiva; potresi, oluje, peščani vrtlozi.

Peščani đavoli  (engl. dust devils) su zapravo vrtlozi prašine, odnosno rotirajući tokovi toplijeg vazduha. Obično dosegnu visinu od nekoliko desetaka metara, ali znaju biti visoki i nekoliko stotina metara ili čak kilometara (kao u ovome slučaju). Zašto se formiraju? Najčešće zbog dolaska toplijih dana.

Baš kao i Zemlja, Mars prolazi kroz svoja godišnja doba. I dok se letnja vrućina ne može uporediti s onom na Zemlji, po leti Marsom haraju male vrtložne oluje koje nastaju kada sunčeva svetlost zagreje vazduh blizu suve površine planeta.

Ne bismo ove vrtloge ni videli da oni za sobom ne potegnu okolnu prašinu. Naime, vrtlozi se kreću prema napred i pritom skupljaju prašinu i pesak, ostavljajući za sobom specifičan trag koji nalikuje na očišćenu stazu. Takođe, imaju i jednu neočekivanu, ali korisnu funkciju – znaju prilikom svog prolaska očistiti solarne panele na roverima.

POGLEDAJTE JOŠ:

Perseverance je ovaj vrtlog uočio na zapadnom rubu kratera Jezero na lokaciji Thorofare Ridge. Naučnici su nakon analize snimaka utvrdili da je peščani đavo bio udaljen od rovera oko 4 km.

Mada kamera je uhvatila samo njegov donji deo (nekih 118 metara visine), stručnjaci su uspeli da procene njegovu punu veličinu. Takođe su izračunali da se kretao od istoka prema zapadu brzinom od oko 19 km/h.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar