U vrtu svoje kuće u centralnom Izraelu, Joni Ašer pokazuje video na svom mobilnom telefonu. Njegove dve ćerke sede na krevetu. Pevaju "Happy Birthday". Starija Raz, duge svetle kose, ima samo četiri godine. Njena sestra Aviv, tamnija i više liči na oca, ima samo dve godine. "Ovo su mi poslale za rođendan u julu", govori Joni za BBC.
Međutim, četiri meseca kasnije, 37-godišnji otac i suprug sam je kod kuće. Zajedno sa svojom majkom Doron, njegove ćerke su zatočene 7. oktobra u Hamasovom prekograničnom napadu. Smatra se da su među najmlađima od 240 izraelskih talaca u Gazi, prenosi Index.hr.
„Bile su u poseti svojoj baki za praznike u Nir Ozu“, kaže Joni.
Ovaj izraelski kibuc nalazi se samo nekoliko kilometara od Gaze. Bila je to jedna od zajednica koje su najviše stradale u napadu, a veruje se da je Hamas ubio ili oteo svakog četvrtog stanovnika koji je tamo živeo.
Joni tog dana nije bio sa svojom porodicom. Ostao je kod kuće zbog posla, 170 kilometara dalje. Prva potvrda da je njegovu porodicu oteo Hamas došla je u videu objavljenom na TikToku iz Gaze. Joni ga pokazuje.
U snimku od pet sekundi vidi se kako je njegova supruga Doron, još uvek u spavaćici, u jednom vozilu okružena Hamasovim naoružanim pripadnicima. Raz je isto tamo u ružičastoj letnoj haljini.
„To je ruka moje Aviv“, kaže Joni. To je bilo pre više od tri nedelje. Joni od tada nije video niti čuo za svoju porodicu. Njihova baka Efrat Kac pronađena je mrtva. Njen partner Gadi Mozes takođe je otet.
„Jedini način da se ovo opiše je pakao. To je definicija pakla“, kaže Joni i nastavlja:
„Kako da jedem kad ne znam što moja porodica jede? Kako mogu da spavam kad ne znam da li im je hladno ili toplo? Ako ste ikada gledali svoju decu kako skaču po krevetu, bili ste zabrinuti da će pasti na glavu. Zamislite kako se ja osećam u ovoj situaciji. Sve mi je zastrašujuće“.
Zasad, sve što Joni ima su sećanja, svuda unutar porodične kuće. Fotografije i dečji radovi na zidu. Otisci ruku u crvenoj boji. „Volele su da crtaju. Raz je ovo napravila za mene“, kaže Joni, pokazujući na crtež koja bi trebao da predstavlja njega: „Rekla mi je da je to superheroj“.
Tu je i dečija kuhinja: „Uvek su volele da glume da kuvaju za mene“. Kolekcija malenih cipelica poređana je u uglu među dečjim knjigama. „Morao sam da izvadim sve baterije iz bučnih igračaka. One su malene kuglice energije. S tri žene u kući, imali smo dovoljno buke za svakog muškarca“, kaže Joni.
BBC-jev reporter pita ga kako se oseća u vezi s patnjama u Gazi, koja je sada pod izraelskim bombardovanjem već gotovo mesec dana, i gde je, prema Ujedinjenim nacijama, hiljade dece ubijeno ili ranjeno.
„Deca su deca, nije bitno iz koje su zemlje. Deca treba da ostanu izvan sukoba. Ne mogu da mrzim čak ni decu svojih takozvanih neprijatelja. Kako možete da mrzite dete“. kaže Joni.
#related-news_0
„Nije ih bilo lako gledati. Oni su ih oteli. Hamas ih iskorišćava na ciničan i najniži mogući način, kako bi vodio neku vrstu psihološke bitke“, odgovara Joni. Sa svojih 37 godina, Joni je ceo život svestan sukoba između Izraelaca i Palestinaca. Njegovi roditelji su to iskusili pre njega.
Ali, za njega je 7. oktobar očigledno najgori trenutak. „Ovo je jedan dan Holokausta. Znam da je to teška reč. Ali taj dan je bio najgori ikad u istoriji jevrejskog i izraelskog naroda“, kaže Joni.
„Nemamo drugog izbora. Kao i u mom slučaju. Ili se boriti ili odustati. Moramo se oporaviti. Biće jako teško. Ali verujem da će se dugoročno naša nacija oporaviti“, smatra Joni.
Sve najnovije informacije o ratu na Bliskom istoku pratite u našem blogu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar