4
U Aja Sofiji je 24. jula prvi put posle 86 godina održan namaz, prva molitva za muslimanske vernike, nakon što je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan dekretom ovu građevinu proglasio džamijom. Jutros se ponovo okupilo nekoliko hiljada vernika, a njihova molitva snimljena je iz vazduha doronom.
Zbog pandemije koronavirusa, turske vlasti su ograničile broj ljudi koji sme da uđe u Aja Sofiju i prisustvuje molitvama, tako da veći broj ljudi bude napolju i moli se oko džamije, koja je prethodno bila muzej, a od 537. do 1453. bila je pravoslavna crkva Svete Sofije.
Oko Aja Sofije postoji za sada pet molitvenih mesta za vernike koji ostanu napolju.
Podsetimo, u petak su zbog velikog broja okupljenih na 11 mesta bili formirani kontrolni punktovi gde su vernicima merili temperaturu pre molitve, a maske su obavezne.
Molitvu je tada obezbeđivalo oko 20.000 policajaca, a bilo je prisutno i 736 lekara, više od 100 vozila hitne pomoći i sanitetski helikopter.
Naime, državni savet Turske, viši administrativni sud zemlje, 10. jula je poništio odluku iz 1934. godine o pretvaranju Aja Sofije u Istanbulu u muzej, dok je Erdogan potpisao ukaz kojim se Aja Sofija pretvara u džamiju u kojima se mogu služiti molitve.
Hrišćanski mozaici na zidovima Aja Sofije tokom muslimanske molitve prekriveni su zavesama.
Pročitajte još:
Crkva Svete Sofije je sagrađena 537. godine, a u džamiju je pretvorena 1453. godine, odmah pošto su snage sultana Mehmeda Osvajača razorile, zauzele i opljačkale Konstantinopolj, današnji Istanbul.
Ona je pet vekova kasnije, 1935. godine, tokom proevropske reforme Turske koju je predvodio Ataturk, pretvorena u muzej.
Aja Sofija je na spisku svetske kulturne baštine organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO).
Odluka o pretvaranju Aja Sofije u džamiju izazvala je kritike širom sveta, posebno u Grčkoj, koja vizantijski period smatra delom svoje istorije i kulture.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
