1
Predstavnik kancelarije premijera Hrvatske Zvonimir Frka-Petešić gostovao je u emisiji HRT-a čija je tema bila industrija kompjuterskih igara. U emisiji su gostovali i Alan Sumina iz Nanobita, Tomislav Car iz Infinuma, Matija Žulj iz Agrivija, Damir Sabol iz Photomatha. Ono što je gledaocima zapalo za oko bili su komentari predstavnika vlade, ali i izrazi lica IT stručnjaka dok je govorio.
Sve je krenulo sa fitnes aplikacijom za američko tržište s kojom su Sumina i Car zaradili milion dolara, potom su Sabol i Žulj opisali svoje početke u IT sektoru. Tada je voditelj pitao preduzetnike da li su nekada zatražili pomoć države i dobio odgovor da je sve birokratski komplikovano, na šta se Frka Petešić uključio u razgovor.
“Nisu sve firme u istoj situaciji, neke trebaju pomoć, neke ne. Naravno da je procedura komplikovana, posebno kada se radi o EU sredstvima”, rekao je i poručio kako država pokušava da pojednostavi neke procedure i da je spremna da pomogne.
Pročitajte još:
“Četvrta industrijska revolucija pokazuje da je znanje, u ovom slučaju softver, vrednost budućnosti. To nisu sirovine, nego pamet”, rekao je i dodao kako u budućnosti Hrvatska treba da se razvija u smeru STEM-a.
“Kina je pre 60 godina imala BDP današnje Hrvatske. U 60 godina ga je povećala 250 puta”, rekao je i govorio dalje o rezultatima PISA testova iz matematike u Kini te dodao kako su najuspešnije zemlje sveta najuspešnije i u PISA testovima zbog čega Hrvatska treba da ulaže u znanje i napreduje u matematici.
“Podigli smo ulaganje u nauku, ali nas koštaju zadnjih 13 godina pada ulaganja”, rekao je i dodao kako je to ono što Hrvatskoj treba. „Godine 2002. bili smo na jedan odsto BDP-a ulaganja u razvoj i istraživanje, do 2015. smo pali na 0,8%. Sad smo podigli na 1%, a tih 13 godina pada nas koštaju i danas. Cilj nam je do kraja 2020. da dostignemo 1,4%, a do 2024. 2,5% BDP-a. Moramo stići zemlje EU u istraživanju i razvoju jer je to ono što Hrvatskoj treba“, rekao je Frka-Petešić.
Voditelj je potom pitao Frka-Petešića o njegovoj vezi s matematikom što je podstaklo Frka-Petešića da govori o vezi matematike, preduzetništva i računanju dok su se IT-jevci suzdržavali da ne prasnu u smeh.
„Ja sam zapravo…to je jedna moja neprežaljena ljubav. Ko zna što će biti u penziji. Da, pre rata sam sanjao o istraživanju matematike. Jednostavno mislim da je to korisno u životu. Generalno mi se čini da u obrazovanju moramo podizati algoritamsko razmišljanje, a ne rešavanje zadataka koje samo rešavate kvačicom. Važno je razumeti da je matematika horizontalna disciplina koju učite jer vam daje metodu svih metoda i preciznost u rešavanju svih zadataka u bilo kojoj delatnosti s nultom greškom”, ispričao je on.
IT eksperti su se posebno suzdržavali da ne prasnu u smeh dok je Frka-Petešić govorio kako se neće osetiti ako loše izračunate formulu za supu za 0,1 promil, ali ako izračunate loše jedan promil razvoj hard-diska, on se neće ni pokrenuti.