VIDEO Arheolozi oduševljeni: U Nemačkoj pronađena kraljevska dvorana iz bronzanog doba

Tragovi osam velikih kuća otkriveni su u peskovitom tlu izvan sela Sedin, oko 150 km severozapadno od Berlina, u blizini spektakularnog „trostrukog groba“ kralja Hinca, zapamćenog kao voljenog vladara, koji je navodno bio položen na večni počinak u zlatnom kovčegu, pored svoje žene i odanog sluge, piše Gardijan.

Otkriće njihove grobne humke 1899. godine podstaklo je talase naučnih istraživanja, ali i turizma na tom lokalitetu.

Tokom prošle godine, arheolog Imo Heske i timovi sa Univerziteta u Getingenu i Brandenburške državne kancelarije za očuvanje istorije pronašli su obrise impozantne dvorane iz oko 900 godina pre nove ere, za koju se veruje da je korišćena za proslave i sajmove.

Nedavno su otkrili niz domova nekoliko metara dalje, u kome je možda bilo smešteno do 300 ljudi, tokom dva veka koliko je vladala ova mini monarhija.

Heske je otkriće „mora kuća“ na prostoru od 2.000 kvadratnih metara nazvao „izvanrednim“ i rekao da to više nego opravdava višemesečni rad na udaljenoj lokaciji.

Rekao je da njihov stil gradnje odražava onaj u kraljevoj sali za sastanke, takođe na osi zapad-istok, što povećava verovatnoću da su manje kuće podignute otprilike u isto vreme u eri velike ekspanzije.

„Zamišljeno je kao stalno naselje. Ovde su živeli prerađivači metala, stolari, žene koje su održavale vatru, farmeri i stočari- Ljudi su mogli da očekuju da će živeti do 50 ili čak 60 godina, a bilo je mnogo generacija koje su živele zajedno pod jednim krovom“, naveo je on.

Dvospratna sala jedna od najvećih građevina nordijskog bronzanog doba ikada otkrivena.

Veruje se da je imala kosi krov, salu za bankete, stambeni prostor za vladarevu porodicu, odvojene odaje za intimnije sastanke, za obavljanje poslova ili razgovora o privatnim stvarima, prostor za skladištenje žitarica i vrata koja su se otvarala prema spolja kako bi se omogućilo lako bekstvo u slučaju nužde.

To „veliko iznenađenje“ podstaklo je dalje istraživanje lokaliteta, što je dovelo do otkrića peći od pečene gline.

Veruje se da je kraljevstvo bilo ključni centar trgovine između severa i juga.

„Na jugu bi pili vino, ovde bi verovatno pili medovinu i onda razgovarali o poslu. Bronzano doba je bilo vreme komunikacije kako bi se nabavile sirovine iz drugih regiona koje su bile potrebne“, rekao je on.

Uspon gvozdenog doba poremetio je to plodno vreme razmene.

„Za gvožđe, možete ga napraviti lokalno – ne morate da podstičete kontakte, mešovite brakove i dogovore“, dodaje Heske.

Druga velika transformacija za zajednicu došla je sa dramatičnim zahlađenjem u vreme prelaska iz bronzanog u gvozdeno doba.

„Postalo je mnogo hladnije i vlažnije. Ljudi su odustali od ovog područja i krenuli dalje“, kaže istraživač.

On je rekao da je teren oko iskopine ​​bio pošteđen značajnih oštećenja tokom Drugog svetskog rata, tako da je bilo među najbolje očuvanim naseljima iz bronzanog doba u Nemačkoj.

Radovi na iskopavanju će se nastaviti najmanje u narednoj godini.

***

BONUS VIDEO - Kakva je sudbina arheološkog nalazišta u Vlajkovićevoj?