0
Pometnja i preneraženost nastali su u studiju ruske televizije nakon što je najpoznatiji ratnohuškački prokremaljski propagandista, voditelj Vladimir Solovjov, navodno sugerisao da Vladimir Putin može da se svrgne zbog ukrajinskog upada u region Kursk.
U nedelju je Solovjov govorio o situaciji u zapadnim pograničnim delovima zemlje i utvrdio da bi ukrajinski „teroristički“ napadi na rusko tlo morali da imaju strašne posledice. To uključuje pogubljenje članova „Navaljnove mreže“, pri čemu je mislio na pristalice pokojnog političkog aktiviste i opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, koji je umro u februaru pod posve nerazjašnjenim okolnostima, dok je služio zatvorsku kaznu zbog optužbi koje se smatraju lažnim, u kaznenoj koloniji u arktičkom krugu, prenosi Jutarnji list.
Čini se da je Solovjov rekao da je, kao rezultat ukrajinske invazije, koja je počela 6. avgusta, „potrebna ostavka“. Nije bilo jasno da li je Solovjov mislio na ostavke zvaničnika u pograničnim oblastima ili čelnika zemlje, ali je komentar izazvao ogorčenost kod njegovih gostiju, među kojima je bio i član Državne dume Andrej Guruljov.
Jedna nezavisna ruska novinska agencija objavila je na Telegramu da se radi o nesporazumu koji je nastao kada su gosti Solovjova čuli da je izrekao reč „ostavka“ te napomenula kako je verojatnije da je koristio izraz „stavka“ i pozvao na stvaranje „bazevrhovnog zapovednika“, misleći na predrevolucionarno vojno telo ruske carske vojske.
PROČITAJTE JOŠ
Stavka je služila kao baza vojske tokom Prvog svetskog rata, koju je prvo vodio veliki knez Nikola Nikolajevič, a kasnije njegov rođak, car Nikolaj II.
Bivši savetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova, Anton Geraščenko, u svom prevodu govorio je o „ostavci vrhovnog zapovednika“.
Iako je reakcija na Solovjovljev komentar razumljiva s obzirom na njegovo spominjanje danas posve opskurnog vojnog tela, to signalizuje uticaj koji ruski predsednik Vladimir Putin održava nad zemljom i koliko je njegova abdikacija ili svrgavanja nemoguće u ovom trenutku, prenosi Njuzvik.
Putin je na vlasti od 2000. godine, a u jednom trenutku je zaminio uloge predsednika i premijera s Dmitrijem Medvedevom. No, 2021. ruski čelnik je potpisao zakon kojim se uklanja ograničenje na dva predsednička mandata, što mu je omogućilo da potencijalno ostane na najvišoj dužnosti do 2036. Na predsedničkim izborima u martu Putin je protiv gotovo nepostojeće opozicije osigurao peti mandat s više od 88 posto glasova.
Putinova popularnost još je porasla s invazijom na Ukrajinu, prema anketi nezavisne ruske agencije za istraživanje javnog mnjenja Levada Centar, a njegov rejting skočio je sa 69 odsto u januaru 2022. na 83 odsto do marta, nakon što je krajem februara započeo svoj rat u Ukrajini.
Smrću šefa plaćeničke grupe Wagner, Jevgenija Prigožina, nakon neuspjele pobune skupine u lipnju prošle godine, te vođe oporbe i velikog protivnika Putina, Alekseja Navaljnog, uklonjena su dva glavna predsjednikova konkurenta.
No, značajne žrtve pretrpljene tijekom invazije na Ukrajinu, zajedno sa štetom nanesenom ruskom gospodarstvu zbog sve dužeg popisa zapadnih sankcija, mogle bi predstavljati prijetnju Putinovom održanju na vlasti, navodi Newsweek.
Upad ukrajinskih snaga u regiju Kursk početkom kolovoza i zauzimanje više stotina četvornih kilometara ruskog teritorija, također je izazvao kritike Putina u zemlji, pa i u visokim krugovima.
Početkom rujna, zastupnik Putinove stranke Ujedinjena Rusija u Državnoj dumi, Jevgenij Fjodorov, kritizirao je napore Moskve da umanji značaj napada i doveo u pitanje „službenu propagandu“ koja dolazi iz Kremlja, a koja tvrdi da će ukrajinske snage biti brzo poražene od ruske vojske.
BONUS VIDEO Bojan Dimitrijević: U Vučićevom ,,ne“ Putinu vidim uplašenost
