0
U avgustu 2023. održan je samit BRIKS u Johanesburgu tokom kog je najavljeno “veliko proširenje” organizacije i ulazak novih članica, među kojima su Argentina, Egipat, Etiopija i Ujedinjani Arapski Emirati. Međutim, najveću pažnju svetske javnosti izazvala je činjenica da su pozvana i dva dugogodišnja protivnika - Iran i Saudijska Arabija. Ovaj potez usledio je nakon uspostavljanja punopravnog članstva Irana u Šangajskoj organizaciji za saradnju (SCO) 2022. godine i statusa Saudijske Arabije kao "partnera za dijalog" sa SCO-om, što ukazuje na sve veću multilateralnu interakciju između ovih suparničkih zemalja. Kako se najavljuje, BRIKS sa svojom fleksibilnom strukturom i konsenzualnim donošenjem odluka, nudi Iranu i Saudijskoj Arabiji jedinstvenu platformu za ravnopravnu interakciju i postepeno izgradnju međusobnog poverenja.
Autor: Mijat Kostić, istraživač Novi treći put
U isto vreme, reakcije Teherana i Rijada na pozive u BRIKS znatno su se razlikovale. Iran je sa oduševljenjem prihvatio ovu mogućnost, videvši je kao diplomatsku prednost u konfrontiranju sa SAD. Suprotno tome, Saudijska Arabija zauzima oprezniji pristup, ističući potrebu za pažljivom procenom međunarodnih posledica njenog članstva u BRIKS-u. Iako pridruživanje BRIKS-u jeste u skladu sa širom strategijom Saudijske Arabije da diverzifikuje svoje spoljnopolitičke partnere, još uvek ostaje nejasno da li je dinastija Saud spremna da radi toga kompromituje svoje odnose sa SAD.
Uprkos najavljenom potencijalu za normalizaciju, saudijsko-iranski odnosi odišu mnoštvom problema i ostaju na nivou rivalstva zbog duge istorije nepoverenja. Geopolitičko rivalstvo između Irana i Saudijske Arabije je duboko ukorenjeno u istorijskim, verskim i političkim razlikama. Ova dugogodišnja konfrontacija značajno oblikuje geopolitičko stanje Bliskog Istoka, utičući na različite aspekte regionalnih i globalnih odnosa, a posebno ekonomiju i bezbednost. Ono što se javlja kao rizik je da će se ovi problemi uvući u sam BRIKS i njegovu funkcionalnost.
Srž ovog rivalstva je verski sukob. Iran i Saudijska Arabija predstavljaju dve dominantne grane islama: šiizam i sunizam. Ovaj verski raskol u velikoj meri podstiče neprijateljstvo između dve države. Iran, čije stanovništvo pretežno čine šiitski muslimani, sebe smatra vođom i zaštitnikom šiitskih zajednica širom regiona. Suprotno tome, Saudijska Arabija, dom dva najsvetija grada sunitskog islama – Meke i Medine, pozicionira se kao čuvar sunitskog islama. Ova verska podela prerasla je u političke i posredne vojne sukobe u kojima obe države podržavaju suprotstavljene strane u zemljama zahvećenim građanskim ratovima, kao što su Sirija, Jemen, Libija ili Irak.
Ovi sukobi doveli su do velikih poremećaja i nestabilnosti čitavog regiona. Obe zemlje troše velika sredstva na vojne potrebe i finansiraju marionetske grupe, održavajući time ciklus nasilja i nesigurnosti. Uticaj Irana preko grupa kao što su Hezbolah u Libanu ili Huti u Jemenu, kao i podrška Saudijske Arabije različitim sunitskim grupacijama stvorili su fragmentiranu i nestabilnu situaciju u čitavom regionu. Rivalstvo je takođe dovelo do formiranja promenljivih saveza, dok su i druge regionalne i globalne sile poput Turske, Rusije i SAD uvučene u sukob, što je dodatno zakomplikovalo regionalnu bezbednosnu situaciju.
Rezultirajuća nestabilnost dovela je do ozbiljnih humanitarnih posledica, pogoršavajući izbegličku krizu i povećavajući uticaj ekstremističkih grupa koje koriste vakuum moći u zonama sukoba, kao što su ISIS ili Al Nusra. Stalni nemiri potkopavaju napore za postizanje mira i stabilnosti, a obim humanitarne katastrofe je sve veći iz godine u godinu. Decenijski sukobi doveli su do masovnog uništenja, raseljavanja miliona ljudi i iscrpljivanja resursa obe zemlje. Prema izveštaju UNHCR, procenjuje se da je preko 100 miliona ljudi sa Bliskog istoka i iz Afrike nasilno raseljeno u periodu između 2010. i 2023. godine zbog sukoba i političkog nasilja. Tek će se videti za koliko se ovaj broj povećao usled eskalacije rata u Gazi od oktobra 2023.
Što se tiče ekonomskih posledica, kontinuirane tenzije dovele su do fluktuacija cena nafte, jer su obe zemlje važni igrači na globalnom tržištu nafte. Rivalstvo dveju zemalja često dovodi i do razvoja rudarskih i cenovnih strategija koje imaju za cilj da potkopaju jedni druge, što još više doprinosi nestabilnosti na globalnom tržištu. Obe države sa strategijama međusobnog ekonomskog potkopavanja ulaze u dominantno ekonomsku organizaciju, što predstavlja i sam rizik za organizaciju.
Sukobi na Bliskom Istoku takođe sprečavaju priliv stranih investicija u region, usporavajući ekonomski razvoj i infrastrukturne projekte ključne za ekonomski rast. Na primer, ekonomske sankcije koje su zapadne zemlje nametnule Iranu, često pod uticajem i saudijskih lobističkih napora, pogoršavaju situaciju. Ove sankcije ograničavaju sposobnost Irana da slobodno trguje na međunarodnom tržištu, pogotovo kada je reč o izvozu ključnih roba, poput nafte i gasa. Pored toga, sankcije sprečavaju strane kompanije i investitore da komuniciraju sa Iranom zbog rizika od sekundarnih sankcija i kaznenih sankcija od strane SAD i EU. Shodno tome, sankcije pogoršavaju unutrašnje ekonomske probleme, utičući na sredstva za život običnih Iranaca i obuzdavajući ekonomski rast. Saudijska Arabija je tu bliža zapadnim, nego pozicijama Teherana.
Stiče se utisak da sukob između Irana i Saudijske Arabije može uticati nepovoljno na stvaranje ekonomskog saveza sa zajedničkim ciljevima u kom bi se našle obe zemlje. Nestabilnost na Bliskom Istoku stvara nepredvidivo poslovno okruženje, čineći investicije u infrastrukturne projekte u regionu manje atraktivnim i za zemlje BRIKS-a. Nespremnost da se investira, ne samo da sprečava rast privrede, već i ograničava ekonomske koristi koje bi mogle doći od povećane trgovine i saradnje između zemalja BRIKS-a. Kao rezultat toga, pun potencijal BRIKS-a za podsticanje ekonomskog razvoja na Bliskom Istoku ostaje teško ostvariv sa istovremenim članstvom obe države. Iako bi članstvo u BRIKS-u moglo doprineti naporima za izgradnju poverenja i deeskalacije između dve države, rizici i dalje prednjače uodnosu na pozitivne aspekte.
Najveći izazov učlanjenja obe države u BRIKS jeste veliki potencijal za unutrašnji sukob i usporeno donošenje odluka. Naime, njihove međusobne nesuglasice mogu dovesti do stagnacije i blokiranja odluka unutar BRIKS-a, time ugrožavajući koheziju i jedinstvo čitave grupe. Obzirom na to da BRIKS funkcioniše po modelu zasnovanom na konsenzusu, duboko ukorenjeno rivalstvo može otežati donošenje jednoglasnih i efikasnih odluka. Pored toga, Iran i Saudijska Arabija, imaju značajno različite spoljne političke ciljeve i regionalne strategije, što može komplikovati napore BRIKS-a da razvije jedinstvenu poziciju o ključnim pitanjima. Uključivanje geopolitičkih rivala moglo bi dovesti i do proširenja sukoba u BRIKS-u i stvaranja mini-saveza, što bi odvratilo organizaciju od njenih širih ciljeva i potencijalno izazivalo nesuglasice između drugih članica. Ukoliko Mađarska sama unutar EU može ometati zajedničku spoljnu politiku svih 27 članica EU, Saudijska Arabija i Iran to mogu još efikasnije unutar manje integrisane, heterogenije i brojčano manje organizacije.
POGLEDAJTE JOŠ:
Obziom na postojanje ovakvih izazova, verovatnoća integracije Irana i Saudijske Arabije u BRIKS i dalje ostaje nepredvidiva. Sa optimistične strane, iranski entuzijazam i strateški interes Saudijske Arabije da diverzifikuje svoje spoljne odnose ukazuju na potencijalnu spremnost. Međutim, različiti pravci spoljne i ekonomske politike i međusobno nepoverenje mogu komplikovati napore da se razvije jedinstvena pozicija o globalnim problemima. Dakle, integracija jeste moguća, ali je značajna šansa da se disfunkcionalni odnosi Teherana i Rijada preslikaju i na sam BRIKS i internu dinamiku ove organizacije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
