0
Dana 27. aprila Alis Vajdel i Tino Črupala, kopredsednici ekstremno desne stranke Alternativa za Nemačku (AfD), održali su skup u južnom gradu Donauešingenu kako bi pokrenuli svoju kampanju za evropske izbore u junu. Ali, njihov Spitcenkandidat nije pozvan da održi govor. Naime, Maksimilijan Krah, njihov poslanik u Evropskom parlamentu, stavljen je u ‘magareću klupu‘.
Prošle nedelje nemački glavni tužilac uhapsio je njegovog pomoćnika Đijan Guoa, Nemca kineskog porekla, pod optužbom da je špijunirao za Kinu. Odlučeno je da ostaje u pritvoru. Krah je bio poznat među kolegama evroparlamentarcima po svom odbijanju da podrži rezolucije koje su kritikovale tu azijsku silu. Jedan kolega nazvao ga je „najglasnijim kineskim vazalom“, prenosi Jutarnji list. Kao i druge stranke tvrde desnice, AfD je još do nedavno očekivao velik uspjeh na izborima za Evropski parlament. Ali, niz skandala doveo je do toga da to sada izgleda malo verovatno.
Prvi skandal izbio je još u januaru, kad je u medijskom prostoru objavljeno da su članovi stranke na sastanku s ozloglašenim austrijskim desničarskim aktivistom razgovarali o podsticanju tzv. reemigracije Nemaca rođenih u inostranstvu. Zbog toga su se zaređali višenedeljni protesti koji su okupljali stotine hiljada ljudi.
Početkom aprila, novinski izveštaji su tvrdili da je Petru Bistronu, poslaniku AfD-a, ruska dezinformativna mreža uplatila 20.000 evra, a on je odbacio optužbe. Krah, pak, kaže da nije znao za postupke Guoa, kojeg je otpustio nakon hapšenja. On sam, pak, ostaje Spitcenkandidat – zakonski je nemoguće smeniti kandidata s glasačkog listića nakon što je lista predata. „Gospođa Vajdel i gospodin Črupala prate smer strateške dvosmislenosti“, kaže Johanes Hilje, stručnjak za stranke krajnje desnice. Pokušavaju, objašnjava, da umire ekstremističko krilo AfD-a, a da pritom ne otuđe birače izvan svog glavnog bazena.
Sada se postavlja pitanje, kako piše Ekonomist, koliko skandali štete AfD-u. Anketa koju je sprovela agencija za istraživanje javnog mnjenja „Forsa Institute“ od 30. aprila pokazuje da je podrška stranci sa 23 odsto u decembru pala na tek 16 odsto – pri čemu se napominje da se istraživanje odnosilo na nemačke nacionalne izbore, a ne na evropske. Taj rezultat postavlja stranku daleko iza saveza desnog centra Hršćanskih demokrata i Hršćansko-socijalne unije (CDU/CSU) s podrškom od 30 odsto. Čak su i kompromitovane i neomiljene socijaldemokrate (SPD) osvojili više – 17 odsto.
Pročitajte još...
Ipak, AfD je pretrpeo manju štetu nego što bi je pretrpeli CDU/CSU ili SPD da je neko od njihovih političara uhvaćen u sličnom skandalu, smatra Kristijan Steker s Tehničkog fakulteta u Darmstatu. Njihovi birači, objašnjava, imaju daleko veću toleranciju prema kockarskom ponašanju svojih kandidata, posebno prema njihovim odnosima s autoritarnim režimima. Steker to poredi s popustljivošću pristaša Donalda Trampa u vezi njegovih pravnih problema.
Stoga su se lideri stranke tek nevoljno i u blagoj meri distancirali od Kraha. On je i dalje popularan u svojoj domovini, pokrajini Saskoj. U sredu se tako na Praznik rada pojavio sa Črupalom na skupu u Dresdenu, glavnom gradu Saske. Malo je verovatno da će skandali mnogo naštetiti AfD-u među njegovim glavnim biračima, za koje se procenjuje da čine 12 do 14 odsto biračkog tela.
Istovremeno, deo birača je sklon bilo desnom, bilo levom populizmu, te koketiraju s BSW-om („Savez Sahra Wagenknecht – Za razum i pravdu“), novom strankom koju je osnovala Sara Vageneht, ikona tvrde levice s nekim izrazito konzervativnim stavovima, koji su ponekad bliski stavovima AfD-a. Neki od njih će nakon problema koje izaziva AfD, možda biti skloni da se okrenu drugim populistima. Prema internim porukama koje su procurile iz stranke, AfD je sam smanjio očekivanja za evropske izbore – prema tim informacijama, bili bi zadovoljni s osrednjih 13 do 15 odsto glasova.
