14
Zagrljaj na pisti aerodroma, počasna garda, ogromni portreti Kim Džong Una i Vladimira Putina koji vise jedan pored drugog u centru Pjongjanga - sve ovo je osmišljeno da dodatno zabrine Zapad zbog posete ruskog predsednika Severnoj Koreji. Međutim, ovu posetu, tokom koje je potpisan i bezbednosni sporazum između te dve zemlje, posmatrao je i "veliki brat" Si Đinping, od kog zapravo zavise odnosi, ali i opstanak režima Vladimira Putina i Kim Džong Una.
Prva Putinova poseta Pjongjangu od 2000. godine bila je prilika da se Rusija i Severna Koreja pohvale svojim prijateljstvom, kao i da se razmeću time, što su i učinili, a Kim je izjavio da pruža „punu podršku“ ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Seul, Tokio, Vašington i Brisel vide veliku opasnost u tim rečima i u organizovanom sastanku. Ali, činjenica je da lideri Severne Koreje i Rusije znaju da su potrebni jedan drugom – Putinu je neophodna municija da bi nastavio rat, a Severnoj Koreji je potreban novac, piše BBC.
Međutim, prava moć je u rukama kineskog predsednika Si Đinpinga. Putin i Kim su se grlili i učvršćivali prijateljstvo na pragu Kine i zato su bili oprezni da ne provociraju Peking – ključni izvor trgovine i uticaja za ova dva sankcionisana režima.
Čak i dok Putin pozdravlja svoje „čvrsto prijateljstvo“ sa Kimom, mora da zna da ono ima granicu. A ta granica je kineski predsednik Si Đinping.
Postoje neki znaci da Si ne odobrava sve jače veze između njegova dva saveznika. Izveštaji do kojih su došli mediji pokazuju da je Peking pozvao Putina da ne posećuje Pjongjang odmah nakon sastanka sa Sijem u maju. Izgleda da se kineskim zvaničnicima nije dopalo da Severna Koreja bude povezana sa tom posetom. Si je već pod velikim pritiskom SAD i Evrope da smanji podršku Moskvi i da prestane da prodaje Rusiji komponente koje podstiču rat u Ukrajini.
Iako bi možda želeo, on ne može da ignoriše ova upozorenja. Kao što je svetu potrebno kinesko tržište, Pekingu su potrebni strani turisti i investicije, da bi se izborio sa sporim rastom i zadržao svoje mesto druge po veličini svetske ekonomije. Kina sada nudi bezvizni režim za posetioce iz delova Evrope, kao i sa Tajlanda i Australije, a pande se ponovo šalju u strane zoološke vrtove.
Percepcije su važne za ambicioznog kineskog lidera, koji želi da preuzme veću globalnu ulogu i izazove Ameriku. Istovremeno, on i dalje kontroliše odnose sa Moskvom.
Iako nije osudio invaziju na Ukrajinu, do sada nije pružio značajnu vojnu pomoć Rusiji. Tokom sastanka u maju, njegova oprezna retorika bila je u suprotnosti sa Putinovim značajnim komplimentima o kineskom lideru. Kina je do sada takođe pružala političko pokriće za napore Kim Džong Una da unapredi svoj nuklearni arsenal, tako što je više puta blokirala sankcije Ujedinjenih nacija koje su inicirale SAD.
Da ne bude zabune, Si nije obožavatelj ohrabrenog Kim Džong Una. Testovi naoružanja Pjongjanga omogućili su Japanu i Južnoj Koreji da ostave po strani svoju gorku istoriju, kako bi potpisali odbrambeni sporazum sa SAD. A kada tenzije porastu, sve više američkih ratnih brodova se pojavljuje u vodama Pacifika, što izaziva strah Sija od „istočnoazijskog NATO-a“.
Ukoliko Peking na to negoduje, Rusija bi mogla da bude naterana da preispita prodaju tehnologije Severnoj Koreji.
„Ne očekujem da će Rusija Severnoj Koreji obezbediti veliku količinu vojne tehnologije. Rusija time ne dobija mnogo i verovatno stvara potencijalne probleme za budućnost sa Kinom“, smatra Andrej Lankov, direktor „NK News“.
Putin će, smatraju analitičari, verovatno shvatiti da ne vredi ljutiti Kinu, koja kupuje rusku naftu i gas, i ostaje ključni saveznik u svetu koji ga je izolovao. Pjongjangu je Kina još potrebnija. To je, pored Rusije, jedina zemlja koju Kim posećuje. Od četvrtine do polovine severnokorejske nafte dolazi iz Rusije, ali najmanje 80 odsto njenih poslova je vezano za Kinu. Jedan analitičar je odnos Kine i Severne Koreje opisao kao uljanu lampu koja stalno gori.
Ukratko rečeno, koliko god Putin i Kim pokušavali da deluju kao saveznici, njihov odnos sa Kinom je mnogo važniji od onoga što dele. Kina je previše važan saveznik da bi Rusija i Severna Koreja mogle sebi da dopuste da je izgube.
Uprkos javnoj borbi Putina i Kima protiv „imperijalističkog Zapada“, ovo je ratno partnerstvo. Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između dve zemlje koji impresivno zvuči, objavljen na sastanku Putina i Kima, nije garancija da će Pjongjang nastaviti da isporučuje municiju Rusiji.
Kim Džong Unu su potrebne zalihe jer ima sopstveni front za održavanje – granicu demilitarizovane zone (DMZ) sa Južnom Korejom. Analitičari takođe veruju da Rusija i Severna Koreja koriste različite operativne sisteme, pri čemu je ovaj drugi nekvalitetan i zastareo.
Što je još važnije, Rusija i Severna Koreja decenijama nisu davale prioritet svojim odnosima. Kada je bio u prijateljskim odnosima sa Zapadom, Putin je dva puta sankcionisao Pjongjang i čak se pridružio SAD, Kini, Južnoj Koreji i Japanu u pokušajima da ubede Sever da odustane od svog nuklearnog programa.
Kada se Kim Džong Un odvažio na vrtlog diplomatskih samita 2018. godine, sastao se sa Vladimirom Putinom samo jednom. Tada su Kimovi široki osmehi, zagrljaji i rukovanje bili rezervisani za južnokorejskog predsednika Mun Džae Ina. Sreli su se tri puta. Razmenjivao je Kim „ljubavna pisma“ i sa nekadašnjih američkim predsednikom Donaldom Trampom, pre zvanična tri sastanka. Takođe je održao tri samita sa Sijem, prvim međunarodnim liderom kojeg je ikada sreo.
Dakle, Putin je nov u ovoj koaliciji. A ipak nije uključio šarm, dok je Kim preplavio ulice ružama i crvenim tepisima. Kolumna ruskog lidera u severnokorejskim državnim novinama istakla je zajedničke interese zemalja da se „odlučno suprotstave” zapadnim ambicijama da se „ometa uspostavljanje multipolarnog svetskog poretka zasnovanog na međusobnom poštovanju pravde”.
POGLEDAJTE JOŠ:
14
1
12
Ali, nedostajalo je laskanje koje je ranije uputio Siju, za koga je izjavio da mu je blizak kao „brat“, dok je hvalio kinesku ekonomiju koja je usporena jer se „razvija u skokovima i granicama“. Čak je rekao da njegova porodica uči mandarinski.
Sigurno se ne bi usudio da natera Sija da čeka satima i da stigne u Peking u tri ujutru, kao što je učinio sa Kimom. Takođe, izgleda da nisu shvatili ko je važniji partner, sudeći po nezgodnom trenutku kada su se Putin i Kim raspravljali ko prvi treba da uđe u auto koji ih je čekao.
Jedno je sigurno, bez Kine, oni i njihovi režimi će se boriti za opstanak.
BONUS VIDEO Ko je bio Putin, a ko je sada
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare