Iz dana u dan, lice Evrope se drastično menja dok terorističke pretnje i migracije koje su van kontrole menjaju način putovanja unutar Evropske unije (EU) i prostora Šengena. Proteklih nedelja, čak 11 evropskih zemalja uvelo je posebne mere na granicama, čime su pravila Šengena za njih praktično prestala da važe. Glavni razlozi za strah su terorističke pretnje i "balkanska ruta" - žila kucavica organizovanog kriminala i ilegalnih migracija.
Granične provere niču širom evropskog bloka u borbi vlasti da povrate svoj suverenitet i ojačaju nacionalnu bezbednost, kako bi zaštitile građane.
Čak 11 država u šengenskoj zoni ponovo je uvelo davno zanemarena ograničenja na granici, uključujući proveru identiteta, proveru pasoša, policijske pretrage, kontrolne punktove i inspekciju vozila.
Prema izveštaju EU o novim kontrolama, mnoge zemlje veruju da su granične provere neophodne da bi se zaustavila „infiltracija“ bliskoistočnih terorista koji se predstavljaju kao migranti, i sve veći pritisak na pretrpane prihvatne centre za azilante.
Italija je tako ovog meseca pojačala granične provere sa susednom Slovenijom, okrivljujući rat Izraela i Hamasa za „povećanu pretnju nasiljem unutar EU“ i rizik od dolaska terorističkih migranata usred „stalnog migracionog pritiska sa kopna i mora“ .
Slovenija je zauzvrat najavila kontrole na granicama sa Mađarskom i Hrvatskom, rekavši da se suočava sa istim problemima kao i Italija, kao i sa „pretnjama po javni red i unutrašnju bezbednost“.
Ograničenja granica su u suprotnosti sa Šengenskim sporazumom koji je uveden pre skoro 40 godina kako bi se omogućilo slobodno kretanje putnika u zemljama koje su deo prostora Šengena.
Šengenska pravila dozvoljavaju putovanje između država članica bez pasoša, bez provere identiteta, svakome ko ulazi u EU.
Iako je briselske birokrate i političari zagovaraju kao „krunski dragulj evropskih integracija“, ova politika je ocenjena i kao mamac za migrante i teroriste.
Prošle godine, trećina od milion tražilaca azila, izbeglica i ilegalnih migranata uspešno je ušla u EU preko njenih spoljnih granica i tada su, prema šengenskim pravilima, mogli da putuju gde god žele unutar bloka.
Nemačka je prošle sedmice objavila svoje planove za procesuiranje tražilaca azila izvan EU i povećanje deportacije ilegalnih migranata, dok su pojačane kontrole na granicama sa Austrijom, Švajcarskom, Češkom i Poljskom.
Italija je, takođe, saopštila da se nada da će poslati migrante u albanske prihvatne centre radi odlučivanja o tome kome treba odbiti ulazak.
Premijerka Italije Đorđa Meloni reagovala je na obaveštajne izveštaje koji naglašavaju visok rizik od ulaska „terorista“ u njenu zemlju među migrantima sa Balkana.
„‘Mi smo odmah intervenisali, suspendujući Šengen i vraćajući graničnu kontrolu sa Slovenijom“, rekla je Meloni.
Ona je predvidela da bi ceo šengenski projekat mogao biti „razbijen“ u mahnitom pokušaju da se zaštiti bezbednost Evrope.
Nemačke vlasti predviđaju da će broj migranata bez dokumenata koji će stići ove godine biti najveći od 2016. godine, kada je tadašnja kancelarka Angela Merkel otvorila granice za građane Sirije koji su bežali od rata u domovini.
Pored Italije, Nemačke, Slovenije koje su ranije pomenute, mere uvodi još osam zemalja. Danska, koja sada nadgleda svoje kopnene i morske granice sa Nemačkom, kaže da se suočava sa „značajnom pretnjom“ unutrašnjoj bezbednosti od terorista, organizovanog kriminala i ilegalne migracije. Najavila je da bi uskoro mogla da proširi provere na putnike avionom koji stižu iz drugih delova EU.
Švedska upozorava da proverava sve svoje granice u EU zbog islamskog terorizma i ozbiljne pretnje nacionalnoj bezbednosti koju on predstavlja. Norveška takođe kontroliše sve brodove koji stižu iz prostora Šengena zbog pretnje od špijunaže.
Francuska uvodi kontrole na granicama sa Belgijom, Nemačkom, Luksemburgom, Švajcarskom, Italijom i Španijom zbog terorističke pretnje i migracija. Austrija kontroliše granice sa Mađarskom, Slovenijom, Slovačkom i Češkom zbog terorizma, migranata i trgovine ljudima. Slovačka uvodi mere na granici sa Mađarskom, Češka na granici sa Slovačkom, Poljska na granici sa Slovačkom zbog migranata koji stižu preko „balkanske rute“.