Ministar zdravstva Vili Beroš i šef Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, Krunoslav Capak, nakon sastanka u ministarstvu o novoj strategiji vakcinacije, dali su izjavu za medije i otkrili šta je novo kad je vakcinacija protiv koronavirusa u Hrvatskoj u pitanju.
“Prvo smo gledali broj novozaraženih, međutim, taj broj posebno dolaskom omikrona više nije toliko važan. Potom smo gledali broj hospitalizovanih S obzirom na uticaj omikrona, koji ne izaziva toliko inicijalno respiratorne probleme, nego dovodi u bolnicu starije nevakcinisane, meni je lično najvažnije koliko je osoba na intenzivnim lečenjima”, rekao je Beroš, dodavši da broj novozaraženih, ako ne završe u bolnicama, više nije toliko važan.
Od 10. januara kad smo počeli koristiti novu metodologiju brojanja umrlih, imamo 1.529 sugrađana koji su preminuli, za 1.107 možemo reći da su umrli od kovida, a 422 da su umrli s kovidom, rekao je ministar.
U Ministarstvu zdravstva imali smo nekoliko važnih sastanaka, prvo oko listi čekanja onkoloških bolesnika, svemu što nam je ova pandemija donela, a pogotovo što će biti kad ona prestane. Tad će svi problemi, a pogotovo epidemija onkoloških i mentalnih bolesti koja sledi, za to se moramo pripremiti. Drugi važan sastanak bio je sagledati aktualnu situaciju sa epidemijom u kontekstu vakcinacije, rekao je Beroš, prenosi N1 Hrvatska.
Dodao je da je HZJZ izneo svoja razmišljanja, koja su ostali podržali. Potom je šef HZJZ-a objasnio o čemu se radilo.
“S obzirom da smo dosegnuli jedan nivo vakcinacije koji sad vrlo teško pomeramo prema većim brojkama. Poslednje smo u novembru imali talas gde su ljudi pojačano zaintereosvano dolazili na prve doze, ali sad smo došli do situacije gde su vrlo mali brojevi i prvih doza i buster doza i razgovaramo o tome što bismo mogli da uradimo da poboljšamo taj pomak prema većem obuhvatu vakcinacije našeg stanovništva”, rekao je Capak.
Definisali su slabe tačke i doneli predloge za njihovo rešavanje.
“Ono što je jako važno reći je da smo mi paralelno sa tim kako smo sprovodili vakcinaciju menjali naše planove i ovde nema ništa što mi u tom planu nismo spomenuli, ali se baziramo na nekim slabim tačkama našeg sprovođenja koje bismo hteli da poboljšamo”, rekao je Capak.
Kad se stanovništvo pita zašto ne žele da se vakciniše, oni koji nisu tvrdi antivakseri govore da imaju strahove prema nedovoljno ispitanoj vakcini i drugo, strah od nuspojava. Zbog toga smo otvorili savetovališta, gde se ljudi mogu konsultovati sa lekarom oko svojih strahova, rekao je Capak.
Osim toga, radilo se i na dostupnosti vakcine, pa je Capak objasnio i da postoje mobilni timovi koji bi išli po kućama i vakcinisali građane koji nisu mogli otići na punkt za vakcinaciju da prime svoju dozu.
„Uradili smo mnogo na dostupnosti vakcina, ali sad smo odlučili da ćemo pojačati mobilne timove, da se svakome ko iz bilo kog razloga ne može doći na vakcinaciju, dođe kući i da ga se vakciniše“, rekao je.
“Stimuliraćemo i drive-in vakcinaciju, pojačaćemo i taj deo i stimulisati, da ljudi ne moraju izlaziti iz automobila”, rekao je Capak.
“Za one hronične bolesnike koji dolaze u bolnice, zamolićemo bolnice da ih pitaju jesu li vakcinisani i da ih vakcinišu u bolnicama tamo gde postoje kapaciteti”, dodao je šef HZJZ-a.
“Imamo i iskustvo da tamo gde su naselja raspršena, u ruralnim područjima, da je manja vakcinacija. Razgovaraćemo s kolegama na terenu da se omogući ili autobus ili kombi, ti mobilni timovi da dođu do pošte ili škole, da svi oni koji ne mogu do županijskih središta da se vakcinišu u svojim mestima”, rekao je Capak.
Upitan do koje brojke ljudi misle da mogu doći sa novom strategijom vakcinacije, Capak je rekao da je vrlo nezahvalno prognozirati.
“One brojke od 90 odsto kakve ima Norveška i druge razvijene zemlje sasvim sigurno nećemo postići, ali nadamo se da ćemo uspeti između 70 i 80 odsto”, rekao je Capak.
Odgovarajući na komentare brojnih stručnjaka, koji smatraju da se u Hrvatskoj broj vakcinisanih građana neće povećavati, te da ko je vakcinisan vakcinisan je, Capak je rekao da oni ne dele taj stav i da upravo zbog toga donose ovu strategiju o vakcinaciji po kućama.
“Što se tiče ruralnih celina, nama se dominantno vakciniše starosna grupa od 60 do 80 godina. Deca i mladi se vakcinišu slabo i to je naš glavni problem. Prema preporukama HZJZ-a pozivamo i mlade i decu da se takođe vakcinišu”, rekao je Capak.
“Ne bih rekao da smo pogrešili u kampanji vakcinacije. Imali smo dobar slogan koji je dobio pohvale na nivou Evropske unije. Ako neko ima bolji slogan, neka ga slobodno javi, ali ga dosad nismo našli. Pitanje je da li je ključna medijska kampanja, zapravo je ključna zdravstvena pismenost stanovništva”, rekao je Capak pa objasnio što pod time misli.
“Kad govorim o zdravstvenoj pismenosti, to znači znanje o vlastitom zdravlju. Da ljudi više znaju o vakcinaciji i učinkovitosti vakcinacije nego što je to kod nas slučaj. U zemljama zapadne Evrope se mnogo više uči o tome u školama, to se i kod nas pokušava promeniti. Kod nas je taj broj sati koji se odnosi na znanje o zdravlju manji nego što je to u zapadnim zemljama, pogotovo nordijskim zemljama”, rekao je Capak.
Reč je opet preuzeo ministar Beroš.
“U novoj reformi zdravstva ćemo fokus usmeriit na pacijenta, u smislu informisanosti i odgovornosti i participacije u borbi za zdravlje. Mislimo u školama daleko više sati nastave potrošiti na zdravlje, prehranu, fizičko, to je jedan od segmenata predložene reforme”, rekao je Beroš.
BONUS VIDEO: Omikron – Novi soj pred vratima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: