0
Više od 50 zemalja nije ispunilo cilj Svetske zdravstvene organizacije da se 10 odsto njihovih populacija do kraje septembra potpuno vakciniše protiv koronavirusa, prenosi BBC. Većina ih je u Africi, gde je ukupna brojka skroz vakcinisanih protiv opasnog virusa 4,4 odsto.
PROČITAJTE JOŠ:
U Velikoj Britaniji je skoro 66 odsto vakcinisanih, u EU oko 62 odsto, a u SAD-u 55 odsto.
Zemlje koje nisu dostigle cilj od 10 odsto?
Mnoge – ali ne sve – su zemlje su niskim prihodima, koje se bore sa snabdevanjem vakcinama i pitanjima zdravstvene infrastrukture. Neki pate od skuoba ili građanskih nemira, poput Jemena, Sirije, Iraka, Avganistana i Mjanmara, dok su drugi poput Haitija pogođeni prirodnim katastrofama, pa je zadatak uvođenja vakcina veoma težak.
Ali, bogati Tajvan, čiji je program vakcinacije podložan kašenjemima isporuke i drugim problemima, i dalje je nešto ispod 10 odsto, prenosi BBC.
Vijetnam koji je do pre nekoliko meseci bio država sa najmanjim brojem slučajeva koronavirusa u svetu, takođe je pao ispod cilja od 10 odsto.
U Africi je samo 15 od 54 zemalja postiglo cilj od 10 odsto. Polovina zemalja na kontinentu je vakcinisala manje od 2 odsto stanovništva. Neke veće zemlje sa velikim brojem stanovnika daleko su od svog cilja. U Egiptu je samo 5 odsto stanovništva vakcinisano, a u Etiopiji i Nigeriji manje od 3 odsto.
Dve zemlje na kontinentu – Burundi i Eritreja – tek treba da uvedu programe vakcinacije.
Zašto Afrika zaostaje?
Afičke države su se oslanjale na kombinaciju bilateralnih dogovoa, donacija i šeme razmene vakcina preko Kovaksa kako bi započele svoje programe vakcinacije. Ranije ove godine su se trudile da nabave zalihe putem Kovaksa, ali situacija u svetu se poboljšala u julu i avgustu.
Bogatije zemlje su najavile donaciju Kovaksu na samitu G7 u Velikoj Britaniji u junu. Bilo je i obećanja datih na Generalnoj skupštini UN-a, kada su SAD rekle da će donirati još 500 miliona doza Fajzer vakcine pored onoga što su već obećale.
Nedavon istaživanje o snabdevanju vakcinama u G7 i EU izračunalo je da je od više od milijardu doza koje su te nacije obećale, do sada isporučeno manje od 15 odsto. SZO je ranije pradvidela da je kontinentu potrebno ukupno 270 miliona doza vakcina da bi se do kraja septembra dostigao cilj od 10 odsto skroz vakcinisanih.
Šta je uzrokovalo nestašicu vakcina?
Najveći problem sa kojim se suočava Kovaks šema na koju su se oslanjale brojne afričke zemlje – bila je njena zavisnost od vakcina sa Instituta za serum u Indiji, najvećeg proizvođača vakcina na svetu.
Indija je zaustavila izvoz vakcina u aprilu kao odgovor na svoje hitne potrebe i drugi prizvođači su se suočili sa problemima povećavanja proizvodnje.
Bogatije zemlje potpisale su ugovore sa poizvođačima za buduće vakcine još u julu 2020. godine, dok su još bile u zravoju i prolazila kroz ispitivanja. Proizvođači su im dali prioritet – otežavajući Kovaks šemi, Afričkoj uniji i pojedinačnim državama da obezbede doze.
Ranije ovog meseca u saopštenju kompanije Kovaks o programima snabdevanja za ostatak ove godine i početak 2022. godine, rečeno je da smanjuje svoju procenu broja doza koje oočekuje da će primiti.
Naveo je zabrane izvoza ali i probleme u dovoljno brzom povećavanju proizvodnje i odlaganja regulatornog odobrenja za neke vakcine. Indija je najavila da će od oktobra nastaviti izvoz i fokusiaće se na azijske zemlje i Kovaks šemu.
Bivši britanski premijer Gordon Braun pozvao je na hitnu akciju kako bi se osiguralo da milioni neiskorišćenih vakcina u bogatim zemljama ne propadnu.
Koliko je vakcina potrebno Africi?
SZO nastoji da do kraja 2021. godine 40 odsto svetske populacije bude skroz vakcinisano. Ali Kovaks je već revidirao borj doza koje namerava da isporuči Africi sa 620 miliona na oko 470 miliona. To će biti dovoljno da se u potpunosti vakciniše samo 17 odsto afričkog stanovništva, sa oko 500 miliona dodatnih doza potrebnih da afričke zemlje distignu cilj od 40 odsto do kraja decembra. U nekim zemljama postoji i zabrinutost zbog oklevanja oko vakcina.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
