Foto: Shutterstock

Od početka pandemije koronavirusa u Evropskoj uniji nije bilo solidarnosti. Pojedine zemlje-članice su bez ikakvog dogovora sa partnerima zatvarale svoje granice, gotovo svaka država usvojila je svoje mere sa ciljem zaustavljanja širenja zaraze. Svaka je za sebe takođe nabavljala i medicinsku opremu, bez preteranog obaziranja na komšije. Međutim, sa dolaskom vakcinacije to se čini se promenilo. Evropska unija zajedno je organizovala nabavku vakcina – a sad se njihov plan imunizacije ubrzano raspada.

PROČITAJTE JOŠ:

Problemima oko snabdevanja građana EU vakcinama protiv koronavirusa nema kraja. Stvari mnogo bolje funkcionišu i u zemlji koja je nedavno napustila Uniju, u Velikoj Britaniji. Dok predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da je 12 miliona vakcinisanih stanovnika EU „pozamašna brojka“, Velika Britanija je do sada vakcinisala devet miliona svojih građana.

Pritom je Fon der Lajen u maju prošle godine u jednom intervjuu za DW samouvereno izjavila: „Biće potrebne ogromne količine vakcina. Mi moramo da obezbedimo da se te doze podele po čitavom svetu i to po poštenoj i svima pristupačnoj ceni.“ A sada stvari zapinju baš u Evropskoj uniji.

Problemi u procesu vakcinacije

Masovna vakcinacija u EU počela je 27. decembra 2020. godine. Svim državama članicama su neposredno pre toga isporučene prve doze Fajzerove vakcine i na početku je sve delovalo potpuno isplanirano i uigrano. Međutim, ubrzo su se pojavili problemi.

Sredinom januara se pojavila infomaicja da je više članica Evropske unije izrazilo veliko nezadovoljstvo zbog odluke kompanije Fajzer da u narednih skoro mesec dana znatno smanji isporuke vakcine protiv koronavirusa i navodi da su zbog toga dovedeni u pitanje progami imunizacije stanovništva.

Fajzer je počeo da isporučuje vakcine Evropskoj uniji krajem decembra i tvrdio je da će biti ispoštovani svi rokovi i dinamika, da bi kompanija onda neočekivano saopštila da mora znatno da smanji isporuke.

Kako je navedeno, razlog su bili radovi u fabrici u Belgiji.

„Ovakva situacija je neprihvatljiva. Odluka Fajzera ne samo da utiče na planirani tempo imunizacije, već dovodi u pitanje i kredibilitet procesa vakcinacije“, navodi se u pismu koje su Evropskoj komisiji poslali ministri zdravlja Švedske, Danske, Finske, Litvanije, Letonije i Estonije.

Raspad strategije

EU se po drugi put tokom pandemije raspala po šavovima. Prvi put, nakon pojave SARS-CoV-2 infekcija u Evropi, države su naknadno zatvorile granice pa je svako počeo da vodi svoju epidemiološku politiku.

Sada je ipak u potpunosti pukla politika zajedničkog nabavljanja vakcine kao i plan vakcinacije koji je EK sugerisala članicama, pa se lideri pojedinih država besno obrušavaju na šeficu Komisije Ursulu fon der Lajen, a drugi su panično počeli da traže alternativna rešenja.

EU za brže vakcinisanje

Vakcinisanje u Evropskoj uniji trebalo bi da se ubrza, a kapaciteti proizvođača moraju da se povećaju, zaključili su šefovi država i vlada zemalja EU. A bilo je reči i o uvođenju „evropskog pasoša“ za vakcinisane.

Evropska unija želi finansijski da podrži prilagođavanje vakcina mutiranim virusima, a procedura davanja dozvole za upotrebu vakcine će se ubrzati. „To ima apsolutni prioritet“, rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

„Brži pristup većoj količini vakcine je odlučujući da bismo zaštitili ljude i vratili se normalnom životu“, rekao je belgijski premijer Aleksandar de Kro.

Ponude iz Rusije i Kine

I sada, u situaciji u kojoj je EU pod pritiskom zbog kašnjenja s vakcincijom, pogledi se opet usmeravaju ka istoku. Šefica Evropske komisije Fon der Lajen, koju poslednjih dana žestoko kritikuju, stavlja do znanja da je otvorena za ideju izdavanja dozvole za ruske i kineske preparate u Uniji – ali tek nakon što se te vakcine temeljno preispitaju.

Posebno ruska vakcina Sputnjik V ima dobre izglede da dobije dozvolu za upotrebu u EU. Tako bi mogle da se popune postojeće „rupe“ u snabdevanju cepivom, ali bi to istovremeno moglo i da se shvati i kao priznavanje slabosti EU. Analitičari pretpostavljaju da bi inicijativu sada mogla da spasi – kineska vakcina.

Evropska komisija razmatra hitno odobravanje vakcina

Evropska komisija objavila je da razmatra hitno odobravanje vakcina protiv kovida-19, kao bržu alternativu dosadašnjim strogim uslovima, koji su primenjivani u autorizaciji cepiva, javlja Rojters.

„Spremni smo da sa državama članicama razmotrimo sve moguće načine da zaista ubrzamo odobravanje vakcina“, rekao je portparol Komisije na konferenciji za novinare.

Do promene taktike moglo bi doći nakon što su istočnoevropske zemlje, uključujući Mađarsku, Slovačku i Češku, odobrile ruske i kineske vakcine hitnim postupcima na nacionalnom nivou.

Novi korak u EU bi označio velik zaokret u odobravanju vakcina, jer bi podrazumevao postupak koji je Unija smatrala opasnim, a pre pandemije kovida-19 bio je rezervisan samo za izuzetno odobravanje lekova na nacionalnom nivou za terminalno bolesne pacijente, uključujući lečenje raka.

Potencijalne promene dolaze u vreme kad su EK i evropska regulatorna agencija za lekove pod sve većim pritiskom zbog usporenog odobravanja vakcina, što je doprinelo sporijem uvođenju cepiva protiv kovida-19 u Uniji, u poređenju sa Sjedinjenim Državama i bivšom članicom EU Velikom Britanijom.

Jedna od mogućnosti mogla bi biti „hitna autorizacija vakcina na nivou EU sa podeljenom odgovornošću među državama članicama“, rekao je zvaničnik Evropske komisije, navodeći kako bi taj proces mogao početi vrlo brzo ako vlade zemalja članica EU podrže tu ideju.

Zasad nije poznato bi li postupak hitnog odobravanja na nivou cele EU, ako bi bio dogovoren, podrazumevao iste uslove kao hitna odobrenja izdata na nacionalnom nivou, rekao je portparol EK za Rojters.

Evropska agencija za lekove (EMA) trenutno ne može da izdaje hitna odobrenja za vakcine, podseća britanska agencija.

Oni se zalažu za upotrebu ruske i kineske vakcine u EU

Austrija

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc rekao je danas da se njegova zemlja i Danska neće više oslanjati isključivo na Evropsku uniju za vakcine protiv koronavirusa i da će sarađivati ​​s Izraelom na proizvodnji vakcina druge generacije.

On je rekao da će zajedno sa danskom premijerkom Mete Frederiksen u četvrtak posetiti Izrael kako bi sa premijerom Benjaminom Netanjahuom razgovarali o istraživanju i saradnji u proizvodnji vakcina.

Kurc je rekao da je Evropska agencija za lekove prespora u odobravanju vakcina i ukazao na nedostatke u isporukama farmacetskih kompanija.

“Moramo da se pripremimo za dalje mutacije i više ne bi trebalo da budemo zavisni samo od EU u proizvodnji vakcina druge generacije”, rekao je austrijski kancelar.

Mađarska

Mađarski premijer Viktor Orban vakcinisan je protiv koronavirusa vakcinom koju je razvio kineski Sinofarm, objavio je on u nedelju na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici, u trenutku kada Mađarska nastoji da ubrza svoj program vakcinacije građana.

Mađarska je u sredu postala prva članica Evropske unije koja je počela da vakciniše svoje građane vakcinom kineskog Sinofarma, nakon što je u program vakcinacije uključila i ruski Sputnjik V, iako evropski blok nije odobrio nijednu od spomenutih vakcina.

„Vakcinisan sam“, napisao je Orban, objavivši fotografije na kojima se vidi kako mu lekar ubrizgava vakcinu i pokazuje kutiju u kojoj se nalazila bočica.

U petak je Orban najavio moguće pooštrenje restriktivnih mera, s obzirom na to da je dnevni broj novih slučajeva zaraze koronavirusom porastao do najvišeg nivoa u ovoj godini, pa se očekuje da će se mađarske bolnice u iduće dve nedelje suočiti s velikim izazovima.

Ruska i kineska vakcina se mađarskim građanima daje uz vakcinu Fajzera, Moderne i AstraZeneke.

Češka

Predsednik Češke Miloš Zeman kazao je da mu je predsednik Rusije Vladimir Putin obećao da bi Rusija Češkoj mogla vanredno da isporuči vakcinu Sputnjik V, što je od njega tražio iako češka vlada odbija vakcine koje nemaju registraciju kod Evropske agencije za lekove.

Kako javlja češka privatna televizija CNN Prima češki premijer Andrej Babiš složio se da Zeman zamoli i Rusiju za vakcine iako je Babiš pred put u Beograd ovog meseca kategorično stavio do znanja da ruska vakcina ne dolazi u obzir sve dok ne dobije evropsku registraciju.

„Ako sam tačno obavešten mom zahtevu će izaći u susret, ali naravno biće nam potreban sertifikat“, kazao je predsednik Zeman i dodao da bi njemu bilo dovoljno da dozvolu izda češki Državni ured za kontrolu lekova, kao što je to učinila sa ruskom i kineskom vakcinom Mađarska.

Hrvatska

Vili Beroš, ministar zdravlja Hrvatske, najavio je danas mogući interventni uvoz ruske vakcine protiv koronavirusa pre nego što ona dobije odobrenje Evropske agencije za lekove (EMA).

On je rekao da je o tome juče razgovarao sa ambasadorom Rusije u Zagrebu.

„Zamolio sam ruskog ambasadora da se ubrza dostava tražene dokumentacije kako bi HALMED mogao da donese odluku“, rekao je Beroš, preneli su hrvatski mediji.

Na pitanje da li to znači da bi ruska vakcina mogla da dođe u Hrvatsku, Beroš je odgovorio: „Da, opcija je da ta vakcina dođe u Hrvatsku i bez odobrenja EMA, odnosno s odobrenjem HALMED i tzv. interventnim uvozom..“, rekao je Beroš.

Rekao je i da kada vakcina iz Rusije stigne, procena HALMED bi trajala nekoliko dana ili sedmica.

Hrvatska evroparlamentarka Romana Jerković izjavila je danas da je sitem nabavke i raspodele vakcina preko EMA doživeo debakl i da bi Hrvatska trebalo sama hitno da nabavi rusku vakcinu protiv koronavirusa „Sputnjik Ve“.

O tome se oglasila i ambasada Rusije u Hrvatskoj koja je potvrdila da je kontakata po tom pitanju bilo.

Nemačka

Premijer savezne nemačke države Saksonija-Anhalt Rajner Hazelhof smatra da Berlin treba da pregovara sa Rusijom o nabavci vakcine „Sputnjik Ve“. Za sebe kaže da je spreman da se vakciniše ruskom vakcinom „u svakom trenutku“.

„Moramo da učinimo sve kako bismo ubrzali tempo vakcinacije u Nemačkoj. Mogli bismo, na primer, da pregovaramo sa Rusijom. To je uradila i Mađarska. Ipak, ruska vakcina još nije odobrena u EU“, rekao je Hazelhof u intervjuu za medija grupu „Funke“.

On je rekao i da lično ima pozitivno iskustvo sa ruskim vakcinama i otkrio da je u detinjstvu vakcinisan protiv dečje paralize.

„Mi u istočnoj Nemačkoj imamo višegodišnje iskustvo sa ruskim vakcinama. Nemamo nikakav problem sa ‘Sputnjikom Ve’ . Kao dete uspešno sam vakcinisan ruskom vakcinom protiv dečje paralize, u vreme kada na Zapadu nije ni bilo vakcine“, naveo je premijer Saksonije-Anhalt.

List „Velt“ je ranije pisao o tome da ruski proizvođač već uputio predlog kompaniji IDT za proizvodnju vakcine u Nemačkoj.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar