0
Evropska unija predzela je nove drastične mere kojima pokušava da smanji ratni budžet Rusije. U pitanju je ograničenje cene nafte koje je na snagu stupilo juče. Ruska nafta ograničena je na 60 dolara po barelu, što je odmah izazvalo žestoku reakciju ruskih zvaničnika. Dok je globalno tržište nafte u haosu nakon novih sankcija, a Rusija preti i potpunom obustavom isporuke ovog energenta, veliku ulogu bi mogao da odigra saudijski princ Mohamed bin Salman - omraženi princ koji je postao ključan faktor na svetskom tržištu nafte.
U ponedeljak je stupilo na snagu ograničenje cena ruske nafte od 60 dolara po barelu koje su dogovorile Evropska unija (EU), zemlje G7 i Australija, kao i zabrana uvoza ruske sirove nafte u EU iz mora. To je jedna od najstrožih sankcija EU do sada, osmišljena da smanji prihode od fosilnih goriva koje ruski predsednik Vladimir Putin koristi za finansiranje svoje invazije na Ukrajinu.
Ruski izvoz nafte je od ogromnog značaja za svet. Ova zemlja je drugi najveći svetski izvoznik sirove nafte, posle Saudijske Arabije. U 2021. godini, oko polovina tog izvoza otišla je u Evropu. Poruke koje povodom novih sankcija stižu iz Rusije, sugerišu da uskoro može doći do potpune obustave isporuke nafte.
„Moskva neće prihvatiti ograničenje Zapada od 60 dolara za barel ruske nafte“, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. On je zapretio da će Rusija prestati da isporučuje naftu državama koje su odobrile ovu meru.
Peskov je rekao da Rusija mora da analizira ovu situaciju pre nego što donese odluku o konkretnom odgovoru.
Saudijska Arabija i njen princ
Pomno će se pratiti i reakcija drugih zemalja proizvođača nafte, a među njima je ključna Saudijska Arabija, inače članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK).
Naime, Grupa zemalja izvoznica nafte (OPEK plus), koja uključuje Rusiju, odlučila je ranije da smanji proizvodnju nafte i time utiče na rast cena, što je potez koji bi globalnoj ekonomiji mogao naneti još jedan udarac i povećati cene goriva na pumpama širom sveta.
Ministri energetike zemalja proizvođača nafte dogovorili su se da počev od novembra smanje proizvodnju za dva miliona barela dnevno, što je više od očekivanog. Ova odluka, čije je donošenje predvodila upravo Saudijska Arabija, može da pomogne samo Rusiji – članici grupe OPEK. Na taj način, Rusija može da prebrodi sve izvesniju evropsku zabranu najvećeg dela uvoza njene nafte.
Da „slučajnost“ bude veća, neposredno pre objave OPEK-a, saudijski princ Bin Salman susreo se sa ruskim liderom Vladimirom Putinom. Gotovo odmah nakon objave OPEK-a, reagovao je američki predsednik Džozef Bajden, koji se pre nekoliko meseci sreo sa Bin Salmanom u Rijadu, kada je hteo da dogovori povećanje proizvodnje nafte.
„To što su uradili – zajedno sa Rusijom – neće proći bez posledica“, poručio je Bajden i dodao da će sa Kongresom razmotriti korake koji će biti preduzeti.
Evropa zbog nafte „oprostila grehe“ Bin Salmanu
Saudijski prestolonaslednik, princ Mohamed bin Salman, postao je omražen širom sveta nakon ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2018. godine.
Zapadne sile sa kojima je blisko sarađivao su mu okrenule leđa smatrajući ga u velikoj meri odgovornim za ovaj brutalan zločin, koji je Saudijska Arabija uvek negirala.
Sredinom ove godine se učinilo da pokušavaju da ga „rehabilituju“ i dozvole mu povratak u krug bliskih saradnika, a sve zato što im je zbog rata u Ukrajini potrebna saudijska nafta. Dolazak Bin Salmana u Francusku i Grčku tokom ovog leta, kao i poseta američkog predsednika Rijadu to i dokazuju.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Mladi princ, prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohamed bin Salman izaziva interesovanje gde god da se pojavi. U svojoj državi izgradio je reputaciju odvažnog reformatora, a u svetu se sada o njemu govori samo kada se spominje afera oko ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija.
Nakon što ga je otac, kralj Salman, u junu 2017. imenovao za prestolonaslednika, zamenivši 26 godina starijeg rođaka, Mohamed bin Salman, postao je najmoćnija figura u svojoj zemlji.
Eliminisao je sve protivnike, zamenio generale koji vode njegov rat u Jemenu i progurao ideju privatizacije saudijskih naftnih kompanija. Istovremeno, talas hapšenja stvorio je atmosferu straha, i najmanja kritika vlasti mogla bi dovesti do hapšenja.
Analitičari kažu da saudijski princ oponaša način vladanja ruskog lidera. Putinovo suzbijanje neistomišljenika bio je „ključ“ koji je kopirao i saudijski princ jer je samo nastajanje saudijske policijske države – izgrađeno na arapskim nacionalističkim temeljima koja je obezbeđena kontrolom neistomišljenika, procvatom moći oligarha i konsolidacijom baze moći.
Brzi uspon saudijskog princa
Bin Salman je rođen u avgustu 1985. godine, ukoliko postane kralj u svojim tridesetim, Bin Salman će biti najmlađi monarh jedne moderne države.
Diplomirani pravnik, Bin Salman godinama radi sa ocem, još iz dana kada je stariji Salman bio guverner Rijada. No njegov uspon ka moći desio se veoma brzo. On je oduvek bio izuzetno popularan u svojoj zemlji. Odrastao je u velelepnoj palati, na raspolaganju je imao nekoliko desetina sluga, vozača, baštovana, kuvara… Ipak, sagovornici Njujorkera tvrde da nikad nije bio bahat. Često je nakon škole i fakulteta svoje kolege vodio na izlete u pustinju.
U ranijim godinama, bio je gotovo nevidljiv, da bi veoma brzo postao generalni sekretar Suda, zatim i ministar kabineta, a potom, 2017. godine i prestolonaslednik.
Princ je oženjen Sarom bint Mashor bin Abdulaziz Al Saud. Par se vančao 2008. godine. Njih dvoje su rođaci, ali ovakvi brakovi nisu uopšte neobični za članove kraljevske porodice. Bin Salman ima petoro dece.
BONUS VIDEO: Evakuacija starijih iz Hersona