Ultraortodoksni Jevreji bi danas mogli da sruše Netanjahua

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu danas se suočava sa glasanjem o raspuštanju parlamenta, dok koalicioni partneri prete da će oboriti njegovu vladu.

Ipak, malo ko veruje da je ovo kraj puta za najdugovečnijeg izraelskog premijera, koji se godinama bori sa optužbama za korupciju, kao i za njegovu ekstremno desnu vladu koja je vodila zemlju tokom bezbednosnih neuspeha povezanih sa napadom Hamasa 7. oktobra 2023.

Predlog za raspuštanje Kneseta podnela je opozicija, a proći će samo ako Netanjahuovi ultraortodoksni koalicioni partneri prekinu saradnju sa njim zbog neuspeha u donošenju zakona kojim bi njihova zajednica bila izuzeta iz vojne službe. Ovo pitanje duboko deli izraelsku javnost, naročito tokom tekućeg rata u Pojasu Gaze.

Pretnje ultraortodoksnih partnera mogle bi biti samo pregovaračka taktika, a mnogi očekuju da će Netanjahu u poslednjem trenutku postići kompromis. Ipak, današnje glasanje predstavlja najozbiljniji izazov njegovoj vladi od početka rata, a pad koalicije mogao bi imati velike posledice po Izrael i rat koji još traje, piše Associated Press.

Zašto ultraortodoksni Jevreji odbijaju vojsku?

Većina jevrejskih muškaraca u Izraelu služi vojni rok od skoro tri godine, dok žene služe dve. Ipak, politički uticajni ultraortodoksni Jevreji, koji čine oko 13% izraelskog društva, tradicionalno dobijaju izuzeća ako su upisani u verske škole (ješive). Ova izuzeća, zajedno sa državnim stipendijama koje studenti primaju do 26. godine, izazvala su gnev šire javnosti.

Nakon napada Hamasa 2023, Izrael je mobilisao 360.000 rezervista — što je najveća mobilizacija od rata na Bliskom istoku 1973. godine. Rat u Gazi postao je najduži aktivni sukob u istoriji zemlje, iscrpljujući vojsku.

Mnogi rezervisti već su proveli stotine dana u Gazi, a pojedini odbijaju nove pozive. Odaziv na rezervnu službu toliko je opao da je vojska počela da koristi društvene mreže za regrutaciju.

Koreni izuzeća od vojske sežu do 1948.

Izuzeci za ultraortodoksne Jevreje uvedeni su 1948. kada je Izrael osnovan. Tada su male grupe verskih učenjaka bile oslobođene služenja, kao vid zaštite verskog života nakon Holokausta.

Međutim, pod političkim pritiskom ultraortodoksnih partija, broj izuzetih je danas narastao na desetine hiljada. Vrhovni sud Izraela je još 2017. godine proglasio ova izuzeća neustavnim, ali su ponovna produženja i odugovlačenja vlade sprečila donošenje novog zakona.

U izraelskoj jevrejskoj većini vojna služba se vidi kao mesto zajedničkog identiteta. Zbog toga neki ultraortodoksni ne žele da im deca služe vojsku.

„Vojska meša ljude različitih pozadina i moralno problematičnih stavova“, rekao je rabin Efraim Luft (66) iz ultraortodoksnog uporišta Bnei Barak. „Odlučnost naše zajednice da očuva jevrejske vrednosti štiti državu jednako kao i oružje.“

„Jevreji se hiljadama godina opiru zakonima koji ih prisiljavaju da se odreknu vere. Ljudi moraju da shvate da nema razlike između španske inkvizicije i izraelskog zakona o obaveznoj vojnoj službi“, rekao je Luft.

Zašto bi ultraortodoksne partije rušile vladu?

Dve ultraortodoksne partije — Shas i Degel HaTora — ključne su za Netanjahuovu koaliciju. Obe bi morale da glasaju za raspuštanje vlade kako bi došlo do novih izbora. Shas, tradicionalno lojalan Netanjahu, zapretio je izlaskom ako se ne postigne napredak oko zakona o izuzeću. Degel HaTora već nedeljama preti istim.

„Njima nije stalo ni do rata ni do ekonomske situacije u državi — već samo do interesa njihove zajednice. A ključni interes te zajednice je zakon o izuzeću od vojske“, kaže Šuki Fridman, stručnjak za odnose religije i države.

Fridman i drugi analitičari ističu da je trenutni sistem neodrživ. Zbog visoke stope nataliteta, ultraortodoksni su najbrže rastući deo izraelskog društva — godišnje beleže rast od oko 4%. Svake godine oko 13.000 ultraortodoksnih muškaraca stigne do vojne dobi, ali se manje od 10% zaista prijavi. Napad Hamasa je podstakao određeni entuzijazam, ali bez masovnog odziva.

Šta ako parlament bude raspušten?

U slučaju raspuštanja parlamenta, sledi niz birokratskih koraka i dodatnih glasanja, što bi vlada mogla razvlačiti mesecima, kaže Gajil Talšir, profesorka političkih nauka sa Hebrejskog univerziteta.

Sledeći izbori zakazani su za jesen 2026. godine. I Talšir i Fridman veruju da je malo verovatno da će doći do raspuštanja. Ako ijedna ultraortodoksna partija ostane suzdržana, glasanje neće proći, a novo se ne može sazvati narednih šest meseci.

Ipak, postoji mogućnost da rabini koji savetuju partije odluče da je čekanje na zakon o izuzeću predugo, jer su pod velikim pritiskom vernika. U utorak su vodeći ultraortodoksni rabini izdali versku uredbu kojom potvrđuju stav protiv vojne službe, što dodatno otežava poziciju njihovih političkih predstavnika.

Vojska je poslala hiljade poziva za regrutaciju ultraortodoksnim Jevrejima, a oni koji odbiju služenje mogu biti uhapšeni. Iako je do sada uhapšeno tek desetak njih — uglavnom pri pokušaju napuštanja zemlje ili zbog saobraćajnih prekršaja — strah koji je to izazvalo je veliki.

Netanjahu često koristi rat kao argument za nacionalno jedinstvo. Ipak, dok ultraortodoksne partije ostaju u vladi, one žele što skoriji kraj sukoba, kaže Talšir: „Haredimi veruju da će, kada rat prestane, pritisak nestati i da će moći da dobiju svoj zakon o vojnom izuzeću“.