0
U poslednjih nekoliko nedelja sve su učestaliji napadi na rusku teritoriju. Na udaru se našao Belgorod kao i Moskva, a deo napada je izvršen dronovima. Dok Rusija za ove napade krivi Ukrajinu, vlasti u Kijevu to nastavljaju da poriču. CNN donosi reportažu o razvoju "armije dronova" u Ukrajini, koja daje uvid u "tajni program bespilotnih letelica" na koje se Kijev sve više oslanja.
Pod užarenim letnjim suncem na nepoznatoj lokaciji u Ukrajini, u daljini se približava skoro nevidljiv dron. Teško je uočiti, letelicu na daljinsko upravljanje takođe je skoro nemoguće čuti.
„Veoma je prikriveno. Ovog zovemo Vidsič (ukrajinska reč za ‘odbijanje’)“, kaže proizvođač dronova Valerij Borovik. Vidsič je ono što Borovik naziva borbenim dronom, dizajniranim da napadne ruske položaje.
Borovik je jedan od desetina programera dronova koji su se pojavili širom Ukrajine. Prvi talas pojavio se kada je Rusija prvi put okupirala Krim i delove Donbasa 2014. godine, a još više ih se našlo u centru pažnje osam godina kasnije kada je Moskva započela svoju invaziju u punom obimu, prenosi CNN.
Bespilotne letelice (UAV) su prvo bile raspoređene da pomognu artiljeriji da locira ruske ciljeve, a sada mnogi veruju da se koriste za gađanje ciljeva unutar ruske teritorije. Borovik kaže da su on i njegov tim razvili Vidsič za upotrebu u kombinaciji sa drugim dronovima za nadzor koje su takođe napravili.
„Ima domet od 40 kilometara i može da nosi bojevu glavu od dva do tri kilograma. Mi se uglavnom koncentrišemo [naše napade] na veoma skupu [rusku] opremu“, rekao je on.
Borovik kaže da je njegova kompanija u procesu povećanja proizvodnje nakon potpisivanja ugovora sa fabrikom u Ukrajini, koja bi povećala proizvodnju sa 50 dronova mesečno na preko 1.000. I imaju nekoliko modela, svih oblika i veličina.
Njegova operacija je samo jedan mali deo industrije izgrađene na ukrajinskoj genijalnosti i instinktu za preživljavanje, koje vlada i vojska zemlje žele da podrže.
„Armija dronova“
Ukrajinski i strani proizvođači bespilotnih letelica rano su se okupili na otvorenom terenu u predgrađu Kijeva, kako bi učestvovali u takmičenju dronova koje organizuje Ministarstvo digitalne transformacije.
„Danas gledamo FPV (First Person Viev) programere dronova“, rekao je zamenik premijera i ministar za digitalnu transformaciju Mihail Fedorov, pre nego što je ispitao programere.
„Svakih nekoliko nedelja sprovodimo različite studije, vidimo šta se dešava u tom pravcu, tražimo nove programere dronova, proučavamo rezultate. Veoma nam je važno da pronađemo kompanije koje mogu da rastu, da pogledamo nove formate upotrebe, jer je ovo tehnološki rat“, objašnjava Fedorov.
Događaj stavlja proizvođače dronova na test, primoravajući njihove kreacije da pokažu svoje sposobnosti u napadu na zemaljske ciljeve, jurenju dronova sa fiksnim krilima, pa čak i u borbama pasa. Privlači publiku kakvu biste očekivali da vidite na konvencijama o igrama ili tehnologiji: štreberski, alternativni i uglavnom premladi da bi imali bilo kakvo borbeno iskustvo.
Ali godine su samo broj, posebno kada je u pitanju patriotizam. Kada je Rusija izvršila invaziju, Ukrajina je imala manje tenkova, aviona i projektila, ali su bespilotne letelice jeftine i relativno lake za proizvodnju – svi kvaliteti za koje Fedorov kaže da su pomogli u „promeni igre“ za ratne napore zemlje.
„FPV bespilotne letelice postaju sve relevantnije na prvoj liniji fronta jer je to prilika da se izvrši ciljani udar, pomažući da se suzi fokus artiljerije. Dakle, trebamo desetine hiljada FPV dronova svakog meseca“, navodi on.
To je deo vladine inicijative pod nazivom „Vojska dronova“ koja je ublažila ograničenja uvoza i poreze na tehnologiju bespilotnih letelica, podstičući razvoj lokalne industrije za bolje snabdevanje vojske zemlje. Mnogi proizvođači na događaju su željni da učestvuju, otvoreni da prilagode svoje kreacije vojnim potrebama jer se nadaju da će obezbediti podršku ukrajinske vlade kako bi unapredili proizvodnju.
„Naš dron se pokazao veoma efikasnim, jer se brzo rastavlja i možete da radite odmah nakon 5 minuta. Možete brzo napustiti područje rada da biste spasili živote naših pilota“, kaže Denis Sega, jedan od operatera na događaju.
Sega kaže da su dronovi pre rata bili hobi, a onda su postali nezamenljivi.
„Veoma su laki za upotrebu, posebno ako je pilot upravljao sličnim dronovima. Mislim da će [piloti] intuitivno razumeti kako da rade sa njima“, rekao je on.
To je delimično ono što ukrajinska vojska traži, ali čovek zadužen za nabavku dronova za ukrajinsku vojsku, brigadni general Jurij Ščihol kaže da su bespilotne letelice promenile rat i tvrdi da Kijev može da koristi sve vrste bespilotnih letelica.
„Svaka vrsta dronova ima potpuno drugačiju primenu“, kaže Ščihol, šef Državne službe za specijalne komunikacije zemlje.
„Potrebni su i jeftini i skupi dronovi. I dronovi sa različitim vidovima komunikacije. Što više modela imamo, što više komunikacionih kanala imamo, to će naš rad biti efikasniji“, dodao je.
Ščihol kaže da je krajnji cilj masovna proizvodnja.
„Oko 30 kompanija u Ukrajini već masovno proizvodi ove dronove, a naš cilj je da kupimo do 200.000 do kraja godine. Do sada smo potpisali ugovore za kupovinu 2.000, a ovo je samo na nekoliko nedelja. Svake nedelje se ovaj proces povećava“, dodao je on.
Količina i raznovrsnost su ključni – posebno pošto Ukrajina proširuje obim svog programa dronova, kao i njihovu upotrebu na bojnom polju.
Sve do Moskve
Kada je moskovska oblast u utorak bila na meti dronova, Kremlj je brzo okrivio Ukrajinu. Ali tačno ko je lansirao bespilotne letelice, kakvog su tipa i odakle su lansirani, ostaje misterija.
Nedavni napadi na ruske rafinerije nafte i druge mete sugerišu da Ukrajina razvija modele koji mogu da prodru dublje u rusku teritoriju, ali sa ograničenim teretom.
Slike dronova koji lete ka Moskvi u utorak, i fragmenti navodno fotografisani na zemlji, daleko su od konačnih. Ali jedan model, sa posebnim dizajnom krila Vulcan, izgleda da je sličan dronu koji se koristio protiv ruske rafinerije nafte u Ilisku početkom maja. Ukrajinski dobrovoljci objavili su slike na kojima se navodno vidi lansiranje te bespilotne letelice i požar na Ilisku.
U to vreme, Sergej Pritula, čija je fondacija prikupila novac za nove programe dronova, rekao je na Tviteru: „Sećate se naše velike crovdfunding kampanje „Za osvetu“? Kamikaze bespilotne letelice sa dometom do 1000 km. Pa… Ne možemo ni potvrditi ni demantovati, ali neka ruska naftna skladišta su nedavno imala teška vremena. Na primer, rafinerija nafte Ilski na Kubanu“.
Drugi ukrajinski napadi bespilotnim letelicama, korišćenjem prenamenskih vozila iz sovjetske ere, gađali su ruske vazdušne baze, uzrokujući, kako se čini, ograničenu štetu.
Jedna ukrajinska bespilotna letelica većeg dometa je UJ-22, koju je napravio Ukrjet i sa prijavljenim dometom do 800 kilometara. Dron koji liči na UJ-22 se ili srušio ili oboren oko 100 km od Moskve u februaru. Ruske vlasti su saopštile da nije prouzrokovala nikakvu štetu.
Objavljujući sliku srušenog drona, ukrajinski zvaničnik Anton Geraščenko rekao je da je to više od 500 kilometara od granice, dodajući: „Uskoro bi se Putin mogao uplašiti da se pokaže u javnosti jer bespilotne letelice mogu doseći velike udaljenosti“.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Nejasno je da li je neki UJ-22 bio među bespilotnim letelicama koje su ove nedelje poslate ka Moskvi, ali sa brzinom od samo 120 km/h i skromnom nosivošću, neće izazvati ogromnu štetu.
Ukrajina nije direktno priznala da je izvršila napad, ali na pitanje da li ukrajinski dronovi mogu da stignu do Moskve, Fedorov je rekao da je bilo nekih pomaka na tom frontu.
„Povećavamo proizvodnju dronova dugog dometa. Ovde ne mogu da komentarišem detalje misija. Ali u ovom pravcu se dešava i određena revolucija u pogledu skaliranja proizvodnje“, rekao je on.
Mnogi programeri na takmičenju dronova priznaju da rade na razvoju bespilotnih letelica koje mogu da lete na veće udaljenosti i nose veće nosivosti.
Neki su već bili uspešni. Borovik je jedan od njih.
„Od 15 kilometara do 700 kilometara, u zavisnosti od bojeve glave. Sa 20 kilograma bojne glave, možemo ići čak do Moskve“, zaključio je on.
BONUS VIDEO: Ukrajina otkrila koliko je ruskih vojnika poginulo od početka rata