Ukrajinka iz Lavova za Nova.rs: Rakete ne biraju žrtve, a ni oni koji ih šalju

“Od kada je Rusija napala Ukrajinu, ne razlikujem dane. Datumi su postali 'prvi dan rata', 'drugi dan rata'... Normalni tok života je narušen, čak i tamo gde je relativno mirno. U Lavovu od srede ujutru zavijaju sirene. To signalizira da niko nije u bezbedan", počinje priču Tatarenko.Srečom, Lavov je daleko od poptišta najzbiljnijih borbi."Moj grad se nalazi u zapadnom delu Ukrajine, nije u blizini ruske ili beloruske granice na području kojih se vode najozbiljnije borbe. Kao i drugi gradovi na zapadu zemlje, Lavov prima izbeglice, zbrinjava one kojima je potrebna pomoć, šalje hranu i medikamente u gradove koji su stradali od kopnene invazije” kaže Tatarenko.

“Rakete ne biraju žrtve po narodnosti”

Dodaje da u tim najpogođenijim gradovima žive i njeni rođaci i prijatelji sa kojima je Tatarenko u svakodnevnom kontaktu.“Uvek, pre nego što ih pozovem proverim da li u tom trenutku raketiraju njihovo naselje, njihov kvart. Ne želim da ih ometam na putu ka skloništu, da ih ne odvlačimo svojim pozivom od nečeg što je životno važno. Imam rodbinu u Harkovu, gde su agresori u utorak raketirali Trg Slobode, najveći u Evropi, ali i stambene kvartove. U sredu su nastavili, pogodivši takođe Univerzitet Karazin, jedan od najpoznatijih naučnih centara... Harkov je prva prestonica sovjetske Ukrajine, grad sa najviše univeriteta u našoj zemlji. Po broju stanovništva to je drugi grad u Ukrajini, u kojem ima mnogo etničkih Rusa i ruskofonih stanovnika. Rakete ne biraju žrtve po narodnosti, kao što to ne čine ni bombe, granate, tenkovi, a ni oni koji ih šalju u Ukrajinu”, kaže Tatarenko.Njenu novu svakodnevnicu čini i odgovaranje na pisma zabrinutih prijatelja, iz Ukrajine i drugih zemalja, čija briga joj neizmerno znači.

"Zahvalna sam na podršci, pomoći. Mnogo vremena provodim za kompjuterom, i ovo elektronsko druženje sa prijateljima, među kojima ima mnogo Srba, spada u najlepše trenutke ovih dana. Osećaj da nisi sam izuzetno je važan, posebno kad se radi o brutalnom napadu svetske velesile na zemlju koja se dobrovoljno odrekla svog nuklearnog arsenala", kaže sagovornica.“Bojim se kada razmišljam o strahu onih koji se kriju od raketa u podrumima”Priznaje da joj najteže pada razmišljanje o svim Ukrajincima koji se nalaze u gradovima koje ruske snage svakodnevno granatiraju.“Bojim se kada razmišljam o strahu onih koji se kriju od raketa u podrumima, na žene koje rađaju decu u skloništima, na stare i bolesne koji ne mogu napustiti svoje stanove. Strahujem za sve naše ljude, prijatelje i nepoznate, za one koji goloruki blokiraju prolaz ruskih vojnih kolona i za one koji prate vesti, popivši lek za srce”, kaže Tatarenko.

Dodaje i da smatra da od dana kada je Rusija napala Ukrajinu ceo svet ima ozbiljne razloge za strah.“Pretnja nuklearnim oružjem ne ostavlja ravnodušnim ni one koji veruju ruskim propagandnim tezama o „denacifikaciji“ Ukrajine. Strah je poput otrova koji, u velikim dozama, razara čoveka iznutra”, zaključuje Tatarenko.BONUS VIDEO Harkov Ukrajina Rusija rat vatrogasci centar plamen ruševine

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apharkovrusevineivatrogascigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3166691"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram