0
Komanda Južnog vojnog okruga Rusije brutalno je napadnuta u četvrtak ujutru. Naime, njeno sedište, iz kog se komanduje svim operacijama na ukrajinskom frontu, pogodilo je nekoliko razornih eksplozija. Ovi brutalni udari su još jedan prst u oko ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, pogotovo ako se u obzir uzme i to da je grad u kom se ova važna komanda nalazi - Rostov koji je pre samo dva meseca zauzeo pokojni šef Vagnera Jevgenij Prigožin tokom pokušaja pobune.
Kako je saopštio guverner regiona Vasilij Golubev, u ovom napadu su oštećene najmanje tri zgrade i nekoliko automobila, a jedna osoba povređena nakon što je ruska protivvazdušna odbrana oborila dve ukrajinske bespilotne letelice koje su gađale grad.
Ovaj grad i ono što se nalazi u njemu, ima ogroman značaj za Rusiju iz više razloga. Pre svega, u njemu se nalazi i sedište 58. kombinovane armije koja se bori protiv kijevske kontraofanzive na jugu Ukrajine, koja u ovom trenutku napreduje munjevitom brzinom.
Pored toga, ovaj grad se nalazi na samo 100 kilometara od granice sa Ukrajinom i u njemu je osim komande Južnog vojnog okruga smešten i logistički centar ruske vojske, takođe zadužen za vođenje rata u Ukrajini.
Dakle, svaki incident u ovim ruskim štabovima može da ozbiljno ugrozi vojne napore Moskve u Ukrajini.
Takođe, ovaj grad u kom živi nešto više od milion ljudi, je igrao ključnu ulogu tokom rata Ukrajini 2014. godine.
Zapravo, tada su ruske vlasti i shvatile da je najbolje da svim napadima koordiniše upravo iz Rostova, što je praksa koja je nastavljena i tokom ovog rata koji traje već godinu i po dana.
Inače, Rostov je u epicentar interesovanja javnosti dospeo i nakon Prigožinovog „marša na Moskvu“, kojim je tog 24. juna želeo da iskaže nezadovoljstvo prema ruskom ministarstvu odbrane koje se oglušilo o njegove zahteve za dodatne isporuke oružja.
Zauzimanje ovog grada predstavljao je prilično jak udarac za Moskvu, jer je reč o jednom od najzaštićenijih gradova u Rusiji.
O tome koliko je važan Putinu, najbolje govori to što se ruski predsednik nakon njegovog pada u ruke Vagnera obratio naciji uživo, što nije praksa kojoj je često pribegavao od početka rata u Ukrajini.
Trebalo bi napomenuti i da su Prigožinovi vojnici su u ovom gradu prvo zauzeli upravo vojnu bazu u Rostovu, i time direktno ugrozili modus operandi ruske armije na frontu.
Takođe, pretnju po Putinov režim i rat u Ukrajini je predstavljalo i to što niko u Rostovu nije želeo da zaustavi Prigožina, naprotiv – narod koji živi u ovom ruskom gradu dočekao ga je srdačno i oberučke.
O tome svedoče i snimci nastali neposredno nakon što je Prigožin sklopio dogovor sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom da obustavi svoju pobunu i zajedno sa Vagnerovcima ode u utočište koje mu je „obezbedio“.
Tada su se na društvenim mrežama pojavili snimci na kojem se vidi kako Prigožin u automobilu napušta grad.
Na snimcima se vidi i masa građana koja je opkolila njegov automobil i zviždi i aplaudira, a pojedini ljudi na ulici su se pozdravili sa njim.
Inače, ovaj grad je bio i ključna tačka za evakuaciju ruskih civila, samo nekoliko dana pre nego što je Putin proglasio početak „specijalne vojne operacije u Ukrajini“ , tačnije rata koji razara ovu državu već godinu i po dana.
Tačnije, 18. februara prošle godine su prvi autobusi sa ljudima evakuisanim iz regiona pod kontrolom Rusa – Donjecka i Luganska, u istočnoj Ukrajini, stigli u Rostov.
Takođe, Rostov na Donu je bio i grad u koji su stizali svi dragoceni materijali i energenti koji su uzeti iz Ukrajine. Jedan od najpoznatijih slučajeva jeste onaj kada su Rusi na brod usidren u luku u Marijupolju natovarili 2.700 tona metala iz čeličane Azovstal koju su prethodno zauzeli.
Pročitajte još.
0
0
0
Taj brod je putovao oko 160 kilometara istočno – do Rostova. Tada je ukrajinska strana optužila Rusiju da koristi nekoliko brodova koji su ostali u Marijupolju da „krade i krijumčari metalurške proizvode“ i odvozi u Rostov.
Ovaj napad na ključno logističko čvorište dolazi u izuzetno nepovoljnom trenutku za Moskvu.
Naime, pre samo nekoliko dana ukrajinske snage su postigle najveći uspeh od početka velike kontraofanzive, koja ima za cilj da povrati teritorije koje je Rusija zauzela od početka invazije.
Naime, probijena je „Surovikinova linija“ u blizini Zaporožja, koja je ujedno i glavni lanac utvrđenja koja štiti ruski kopneni most na Krimu. Dakle, jasno je da je Kijev napreduje ka svom cilju – oslobađanju Krima, poluostrva koje se nalazi pod ruskom kontrolom od 2014. godine.
BONUS VIDEO Napad na Černigov