„To je teritorija straha i terora“: Ukrajinci i Tatari masovno beže sa Krima kako bi izbegli prinudnu mobilizaciju

Nariman Dželjal, zamenik lidera Krimskih Tatara, upozorio je u četvrtak u Rigi na kršenja ljudskih prava na poluostrvu koje je 2014. godine anektirala Rusija.

„To je teritorija straha i terora, gde se dešavaju prisilne otmice aktivista, krše se slobode i ljudska prava. Hiljade ljudi su postali politički zatvorenici, među kojima je 136 krimskih Tatara, članova izabranog tela Medžlisa“, rekao je Dželjal na Trećem parlamentarnom samitu Međunarodne krimske platforme u Rigi.

Dodao je da se poluostrvo koristi kao odskočna daska za napade na Ukrajinu i „ubijanje civila“.

„Hiljade krimskih Tatara i Ukrajinaca prisiljeno je da pobegne sa Krima kako bi izbegli prinudnu mobilizaciju u rusku vojsku i borbu protiv sopstvene države Ukrajine“.

Tatari, turkijski narod koji čini između 13 i 15 odsto stanovništva Krima, dugo su gajili nepoverenje prema Moskvi, pod čijom su vlašću izgubili prava i bili deportovani u vreme Staljinove vlasti. Nakon sticanja ukrajinske nezavisnosti 1990-ih, počeli su da se vraćaju na Krim, ali su se ponovo našli pod vlašću Moskve posle aneksije 2014. godine.

Od tada su stotine krimskih Tatara pritvorene zbog optužbi za „ekstremizam“ i „terorizam“, a danas tvrde da Rusija neproporcionalno regrutuje krimske Tatare za rat u Ukrajini kako bi ih se rešila.

Dželjal je istakao da Rusija nastavlja „naseljavanje Rusa na Krim i izopačavanje svesti i percepcije stanovnika Krima kako bi izvrnuli našu istoriju i kulturno nasleđe“.

„Dok god traje okupacija, te nezakonite radnje će se nastaviti. Naša pozicija je jasna: ruski rat protiv Ukrajine počeo je na Krimu i treba da bude okončan njegovim oslobođenjem“, poručio je Dželjal.

Predsednik ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk izjavio je da deportacija krimskih Tatara treba biti priznata kao genocid, što su parlamenti Litvanije, Letonije, Estonije i Kanade već učinili.

„Drage kolege, zamolio bih vas da sledite primer ovih zemalja i razmotrite mogućnost usvajanja sličnih odluka u vašim parlamentima“, poručio je Stefančuk u glavnom gradu Letonije.

Naglasio je da Letonija razume deportaciju krimskih Tatara, jer je i sama „preživela sovjetsko-rusku okupaciju, deportacije i ugnjetavanja“.

„Okupacija Letonije, deportacija krimskih Tatara i trenutna agresija Rusije protiv Ukrajine su delovi istog lanca ruske mržnje i nekažnjivosti. Zlo koje je jednom prošlo nekažnjeno danas se manifestuje, a zlo koje je danas nekažnjeno će se sigurno manifestovati u budućnosti, samo je pitanje vremena“.

Krimska platforma je međunarodni format osnovan 2021. godine na inicijativu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, sa ciljem poboljšanja međunarodnog odgovora na aneksiju Krima, odgovora na rastuće bezbednosne izazove, sprečavanja daljih kršenja ljudskih prava i osiguravanja zaštite žrtava.

Prvi parlamentarni samit platforme održan je 2022. godine u Zagrebu, kada su učesnici potpisali deklaraciju kojom osuđuju kršenje ljudskih prava na Krimu, „posebno proizvoljna hapšenja stanovnika, uključujući krimske Tatare, narušavanje jedinstva porodica, prinudnu regrutaciju Ukrajinaca i krimskih Tatara u rusku vojsku, kao i pretnje slobodi izražavanja i veroispovesti“.

Učesnici drugog samita u Pragu 2023. godine osudili su egzekucije civila, uključujući i dece, nasilje i uništavanje civilne infrastrukture, kao i politički progon na Krimu, čije su žrtve i Tatari.

Međunarodni sud pravde je početkom godine odbacio ukrajinske tvrdnje da Rusija pokušava da izbriše kulturu Tatara, ali je utvrdio da Moskva nije učinila dovoljno da podrži obrazovanje na ukrajinskom jeziku.