2
O kada je počela ruska invazija na Ukrajinu govori se o novcu koji će biti potreban za rekonstrukciju uništene imovine u toj zemlji. Radi se o stotinama milijardi dolara, EU je počela da radi na uspostavljanju platrofme za obnovu Ukrajine, ali Ukrajinci traže da svu štetu plate bogati Rusi. Tu bi mogao da se javi veliki problem.
Ukrajinski planovi da zapleni čak 500 milijardi dolara zamrznute ruske imovine za finansiranje oporavka zemlje naišli su na čvrst otpor Švajcarske, domaćina međunarodne dvodnevne konferencije o oporavku Ukrajine.
Švajcarski predsednik Ignacio Kasis odustao je od plana, rekavši da je zaštita imovinskih prava osnova u liberalnoj demokratiji. On je na završnoj konferenciji za novinare podvukao ozbiljnu zabrinutost nekih lidera da će predlozi o konfiskaciji ruske imovine predstavljati opasan presedan i da im je potrebno posebno pravno opravdanje.
„Pravo svojine, pravo svojine je osnovno pravo, ljudsko pravo“, rekao je on u Luganu, i dodao je da se takva prava mogu kršiti, kao u toku pandemije, samo dok postoji zakonska osnova, prenosi Gardijan.
Europe’s war fatigue is real. Switzerland is balking.
— Laura Ingraham (@IngrahamAngle) July 5, 2022
Switzerland resists Ukrainian plan to seize frozen Russian assets | Ukraine | The Guardian https://t.co/oEjixMoDGh
„Morate osigurati da građani budu zaštićeni od moći države. To je ono što mi nazivamo liberalnim demokratijama“, dodao je.
Švajcarska je jedna od mnogih zemalja sa strogim zakonima o bankarskoj tajnosti koja nije oduševljena oduzimanjem privatne imovine u političke svrhe.
Ideja o oduzimanju ruske imovine dobila je podršku britanske ministarke spoljnih poslova Liz Tras.
Kasis je rekao da je ligitimno zamrznuti imovinu kako bi se razjasnilo vlasništvo i da li postoji bilo kakva uzročna veza sa ratom ili sa nekim zločinom, ali se mora uzeti u obzir i princip proporcionalnosti prema međunarodnom pravu.
On je odugovlačio sa ovim pitanjem u parlamentu i bio je pod pritiskom socijaldemokrata da uvede zakone koji dozvoljavaju konfiskaciju imovine. Individualna imovinska prava su sadržana u članu 26 švajcarskog ustava i „svako ograničavanje osnovnih prava mora biti opravdano javnim interesom“.
Prodaja imovine u ruskom vlasništvu radi plaćanja rekonstrukcije Ukrajine može zvučati kao logičan pristup restituciji, ali kako kanadska vlada dobija nova ovlašćenj da započne ovaj proces, ostaju pitanja o tome kako će to funkcionisati i da li će neka pitanja dovesti do suda.
C-19, zakon o sprovođenju budžeta, dobio je kraljevsku saglasnost krajem juna. Među brojnim merama su nova ovlašćenja za zaplenu i prodaju imovine u vlasništvu pojedinaca i entiteta na kanadskoj listi sankcija. Dok bi nova ovlašćenja mogla da se koriste u bilo kom međunarodnom sukobu, trenutni prioritet liberalne vlade je pomoć žrtvama ruske invazije na Ukrajinu.
„Mislimo da je zaista važno proširiti naša zakonska ovlašćenja, jer će biti zaista, zaista važno pronaći novac za obnovu Ukrajine“, rekla je ministarska finansija Kristija Frilend kanadskim i američkim novinarima. „Ne mogu da zamislim prikladniji izvor finansiranja od konfiskovane ruske imovine“, rekla je.
Velika Britanija želi da sledi primer Kanade i da zapleni imovinu bogatih Rusa kako bi je dala Ukrajini, rekla je Liz Tras, ministarska spoljnih poslova.
Tras je prošle nedelje rekla poslanicima da podržava ideju da bi vlada mogla da zapleni zamrznutu rusku imovinu u Velikoj Britaniji i da je raspodeli žrtavama rata u Ukrajini.
„Podržavam koncept. Gledamo to veoma pažljivo. Kanađani su upravo doneli zakon. Ovo je pitanje koje radimo aktivno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Trezorom, ali se slažem sa konceptom. Samo treba da utvrdimo detalje“, rekla je.
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena najavila je krajem aprila da je spremna da zatraži od Kongresa izmene zakona kojima bi se američkom Sekretarijatu za pravosuđe olakšalo da deo novca od zaplenjene imovine ruskih oligarha prebaci u Ukrajinu, rekao je u utorak državni tužilac Merik Garland, prenosi Glas Amerike.
„Veoma smo pažljivo ispitivali to pitanje i očekujem da će biti zahteva za izmene zakona“, rekao je Garland članovima Senatovog Podkomiteta za izdvajanja na pitanje da li su Ministarstvu pravde potrebna dodatna ovlašćenja da cilja ruske oligarhe povezane sa Kremljom.
„To bi moglo da ide posebno na način na koji mi vršimo oduzimanje, kako bi nam bilo lakše da izvršimo oduzimanje“, rekao je Garland. „Takođe, mogućnost da novac koji na ovaj način prikupimo izvadimo iz fonda oduzetih sredstava i pošaljemo ga u Ukrajinu“.
Ipak, američka ministarska finansija se sa time ne slaže. Dženet Jelen izjavila je u maju da bi zaplena zamrznute imovine ruske centralne banke, s ciljem da se pomogne obnova Ukrajine, bila nelegalna.
„Mislim da je, s obzirom na ogromna razaranja u Ukrajini i ogromne troškove obnove sa kojima će se zemlja suočiti, sasvim normalno da tražimo od Rusije da nam pomogne da platimo barem deo ceha“, rekla je Jelenova u sredu novinarima u Bonu.
Ona je, međutim, dodala da, iako se o tome razgovara, „u Sjedinjenim Državama sada ne bi bilo legalno da vlada zapleni tu imovinu”, prenosi Raša tudej.
Nemački ministar finansija Krisijan Lindner izrazio je podršku ideji o oduzimanju stranih stredstava ruske centralne banke radi obnove Ukraine posle rata.
Germany open to Russian Central Bank asset seizure to finance Ukraine’s recovery https://t.co/TpyQSq5Nj0
— EURACTIV Global EU (@eaGlobalEU) May 17, 2022
„Ja sam politički otvoren za ideju zaplene strane imovine Ruske centralne banke. Vodimo diskusiju u G7 i EU, a predlozi su na stolu“, rekao je Lindner sredinom maja.
„Za privatnu imovinu moramo da vidimo šta je pravno moguće. Moramo da ispoštujemo vladavinu prava, čak iako imamo posla sa ruskim oligarsima“, dodao je on.
PROČITAJTE JOŠ:
Ukrajinski premijer Denis Šmigal je priznao da je to samo početak diskusije, ali je odbio da odstane od ideje koju je više puta izneo tokom konferencije.
„Predlažemo da se pronađe formula za kreiranje nacionanog i međunarodnog zakonodavstva za mogućnost konfiskacije zamrznute imovine u slučaju neizazvane agresije, što će biti pravilo“, rekao je on.
„Mi ćemo, kao država koja je pod ovom ničim izazvanom agresijom, veoma glasno govoriti o ovoj mogućnosti, jer razumemo da to treba da plati agresor koji ubija naše ljude, uništava našu infrastrukturu, naše škole, naše bolnice…“, navodi.
Tvrdio je da je između 300 i 500 milijardi dolara ruske imovine zamrznuto širom sveta.
O ovome se ranije oglašavao i ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.
„Ne mislim da američki, nemački ili bilo koji drugi poreski obveznici u svetu treba da plaćaju ono što je Rusija uradila. Postoje alternativni načini da se Ukrajina obnovi, a to je da Rusija plati ono štoje uradila“, rekao je Dmitro Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova.
Kao primer, naveo je potez na koji se odlučila Kanada.
„Evropska komisija iznela određena inicijative kako da stvori pravni okvir za to, a Kanada je donela zakon koji dozvoljava ne samo zaplenu imovine, već i njen transfer na projekte povezane za oporavak Ukrajine. Neka Rusija plati za to“, rekao je.
BONUS VIDEO: Pucnjava Ukrajinaca u Severodonjecku
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
