0
U nekoliko reči, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski dao je najjači signal do sada da su njegove snage započele svoju dugo očekivanu kontraofanzivu da povrate delove teritorije koje su zauzele ruske snage.
Predsednik je rekao da se „u Ukrajini odvijaju relevantne kontraofanzivne odbrambene akcije“, ali nije odavao detalje. Već dugo se spekuliše o ukrajinskoj kontraofanzivi, ne samo po tome što su o tome govorili ukrajinski zvaničnici. Ali ideja o kontraofanzivi može biti pogrešna, ostavljajući utisak da je postojao diskretni period pre i posle kampanje.
U stvarnosti, Ukrajina je mesecima napadala ruske snage i već je angažovana u naporima da povrati teritoriju. Štaviše, kako Ukrajinci žele da naglase, akcije njihovih oružanih snaga su odgovor na invaziju, prenosi CNN.
Zato ukrajinski zvaničnici vole da naglašavaju – kao što je Zelenski učinio svojim pažljivim rečima u subotu – da sve njihove akcije treba posmatrati kao defanzivne. Uprkos svemu tome, sukob ulazi u novu fazu, koja može odlučiti o njegovom konačnom ishodu. Evo nekih faktora u igri.
Pogled ka jugu
Za razliku od prvih meseci sukoba, kada je Rusija pokušala da zauzme ukrajinsku prestonicu Kijev i druge velike gradove, linija fronta u Ukrajini je sada postavljena na jugu i istoku. To takođe znači, kako ukrajinski zvaničnici priznaju, nova kampanja neće imati element iznenađenja, kao što je to bilo tokom septembra prošle godine u regionu Harkova.
Nakon ponovnog zauzimanja Harkova i Hersona, južni region Zaporožja će verovatno biti glavni fokus ukrajinske vojske. Tamo je ovog meseca pojačalo aktivnosti.
Dobici ukrajinskih snaga u Zaporožju mogli bi da zadaju veliki udarac široj kampanji Rusije. Smatra se da je primarni cilj Ukrajine da probije ruski kopneni koridor od okupiranog Donbasa do Krima, koji je nezakonito pripojen 2014.
U pogledu svojih ciljeva, Kijev je dosledno govorio da želi da povrati svu teritoriju koju kontroliše Rusija. U obraćanju ranije ove godine ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da to uključuje Krim.
„To nije namera, to je naša zemlja. Krim je naše more i naše planine“, rekao je Zelenski. Ostaje veliko otvoreno pitanje da li je taj cilj ostvariv.
Rusija se ukopala – ali je ranjiva
Rusija je dugo očekivala ukrajinsku kontraofanzivu, što je Putinovoj vojsci dalo nekoliko meseci da pripremi teren i izgradi razrađen niz odbrane. Satelitski snimci pokazuju obim ruskog utvrđenja. To uključuje slojeve protivtenkovskih rovova, prepreka, minskih polja i rovova.
Takva odbrana se proteže stotinama kilometara preko vijugavog fronta. Probijanje kroz njih će se pokazati teškim. Ukrajinski zvaničnici su često prenosili izveštaje ljudi u okupiranim oblastima kao što su Marijupolj i Berdjansk o dugim ruskim konvojima koji su prolazili i desetinama zgrada koje su prisvajane kao vojni smeštaj.
Ukrajina je sprovodila takozvane operacije oblikovanja kako bi postavila temelje za svoju ofanzivu, ometajući ruske linije snabdevanja, uništavajući skladišta municije i gađajući infrastrukturu goriva. Dodatno tome, dugo su postojali izveštaji o ruskim sukobima, sa posebnim trvenjima između Vagnerove plaćeničke grupe i vojnog vrha Kremlja.
Mali dobici Rusije, posebno u poređenju sa Putinovim početnim ambicioznim ciljevima u ratu, imali su ogromnu cenu, desetkujući jedinice na liniji fronta i izgladnjivanje velikog broja ljudstva, kao i kritično važno iskustvo.
Bahmut je i dalje u igri
Uprkos tome što je Vagner tvrdio da je pobedio u istočnom gradu Bahmutu i vratio ga ruskim snagama, grad ostaje žarište. Pad grada bio je retka dobit za Rusiju, ali nedavno ukrajinske snage kažu da su ostvarile ograničen napredak u osvajanju zemlje na severozapadu i jugozapadu.
Ukrajina možda koristi grad da oslabi Rusiju na drugom mestu preusmeravanjem njenih resursa, što je na sličan način mogao biti cilj napada ruskih disidentskih boraca u njihovoj matičnoj zemlji.
Iako nema zvaničnih podataka, jasno je da je uzimanje Bahmuta koštalo Rusiju.
Obaveštajci NATO-a procenjuju da su ruske snage izgubile najmanje pet vojnika na svakog poginulog ukrajinskog vojnika braneći Bahmut.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Ukrajina ima na raspolaganju novo oružje
Ukrajina je unapredila svoje naoružanje uoči kontraofanzive.
Ujedinjeno Kraljevstvo je isporučilo Ukrajini više krstarećih projektila „Storm Šedou“, dajući naciji novu sposobnost za udare dugog dometa.
Sa dometom paljbe većim od 250 km, to je malo manje od mogućnosti dometa američkih vojnih taktičkih raketnih sistema zemlja-zemlja, ili ATACMS, koje je Ukrajina dugo tražila.
Ukrajina je takođe dobila najmanje dva sistema Patriot, jedan iz Sjedinjenih Država i jedan iz Nemačke, kako bi poboljšala svoju protivvazdušnu odbranu, koja ranije nije bila u stanju da presretne modernije ruske rakete.
Dokazujući svoju novu snagu prošlog meseca, Ukrajina je po prvi put upotrebila protivvazdušni odbrambeni sistem američke proizvodnje Patriot za presretanje ruske hipersonične rakete, što je označilo potencijalno ključni trenutak u sukobu.
Pored vojne opreme, SAD su najavile paket pomoći Ukrajini od 1,2 milijarde dolara za podršku pokretanju njene kontraofanzive.
Sat otkucava
Znak pitanja visi – koliko će trajati međunarodna podrška Ukrajini.
Predstoje američki izbori sledeće godine, a komentari bivšeg predsednika Donalda Trampa tokom gradske skupštine CNN-a podigli su mogućnost da bi dosadašnja snažna podrška SAD Ukrajini mogla da prestane.
Tokom sastanka Tramp je odbio da kaže da li ko želi da pobedi u sukobu, rekavši umesto toga da želi da „svi prestanu da umiru“.
Što rat duže traje, veća je verovatnoća da će podele rasti među saveznicima Ukaine, nešto što će ići u korist Rusije.
Ako se rat završi u pregovorima ili zastoju, Ukrajina će želeti prednost. Tražiće što više dobiti od kontraofanzive, i to brzo.
BONUS VIDEO: Zelenski u Bahmutu