0
Prva runda pristupnih pregovora Evropske unije (EU) sa Ukrajinom i Moldavijom održana je u utorak 25. juna. Ovo je početak procesa za dve zemlje koje svakodnevno strahuju od akcija Rusije - jedna da će rat eskalirati, a druga da će novi početi. Međutim, na evropskom putu dve zemlje koji će predvoditi lideri Vladimir Zelenski i Maja Sandu mogao bi da se nađe mađarski premijer Viktor Orban, jedini prijatelj Vladimira Putina unutar Unije.
„Zahvalan sam svima u našem timu koji su naporno radili da ovaj istorijski korak postane stvarnost. Milioni Ukrajinaca, ali i generacije naših ljudi, ostvaruju svoj evropski san. Ukrajina se vraća u Evropu, gde je pripadala vekovima, kao punopravni član evropske zajednice“, rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
Predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je da je „postati član EU put ka miru, prosperitetu i boljem životu svih građana“.
Pregovori o pristupanju počeli su u Luksemburgu u utorak popodne putem dve međuvladine konferencije koje je EU održala odvojeno sa Ukrajinom i Moldavijom.
Otvaranje pregovora je sledeći korak u onome što će verovatno biti težak, višegodišnji proces ka članstvu. Ukrajina i susedna Moldavija podnele su zahtev za pridruživanje EU 2022. godine, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin započeo invaziju na Ukrajinu u punom obimu.
Odluka bloka da započne pregovore sa Kijevom i Kišinjevom dolazi dve nedelje nakon što je EU objavila da su obe zemlje ispunile neophodne uslove za početak pregovora.
Diplomate EU su se zalagale za početak pregovora u junu, pre nego što Mađarska 1. jula preuzme rotirajuće predsedavanje Savetom EU.
A razloga za strah, kako Vladimira Zelenskog i Maje Sandu, tako i lidera EU, i te kako ima. Kada Mađarska preuzme predsedavanje Savetom EU, mogla bi da zaustavi pregovore na šest meseci.
Vlada Viktora Orbana će od 1. jula do 31. decembra određivati nedeljni dnevni red i predsedavati ministarskim sastancima u Briselu, što znači da će odlučivati koje teme će biti na vrhu liste, a koje na dnu.
Zvanični slogan mađarskog predsedništva biće „Učinimo Evropu ponovo velikom“, po ugledu na slogan Donalda Trampa – „Učinimo Ameriku ponovo velikom“.
Ovo je izazvalo nelagodnost među diplomatama, koje strahuju da će Orban iskoristiti privilegovani položaj da unapredi svoje nacionalističke, ekstremno desničarske stavove. Posebno se smatra da je politika Unije u vezi sa Ukrajinom, koju je Orban glasno osporavao, a ponekad i blokirao vetom, najviše izložena riziku tokom mađarskog predsedavanja.
Janoš Boka, mađarski ministar za evropska pitanja, jasno je stavio do znanja da njegova zemlja neće pomoći Kijevu da otvori nijedno od 35 poglavlja koja čine šest tematskih klastera pregovora o članstvu u EU.
„Prema mojim očekivanjima, tokom mađarskog predsedavanja, pitanje otvaranja poglavlja uopšte neće biti pokrenuto“, rekao je Boka.
Sam Orban se više puta žalio na nedostatak zaštite mađarske manjine u Ukrajini, što je Kijev rešio izmenama Zakona o obrazovanju i manjinskim jezicima.
Zemlja koja trenutno predsedava Unijom – Belgija, uspela je da obezbedi jednoglasnost za otvaranje pregovaračkog okvira za Ukrajinu i Moldaviju, što je Mađarska ranije blokirala.
Ovo će omogućiti Belgiji da održi prvu međuvladinu konferenciju sa Ukrajinom 25. juna, što je zapravo prva runda pregovora.
Međutim, proces će verovatno biti prekinut kada Mađarska preuzme glavnu ulogu.
Boka je rekao da će njegova zemlja nastojati da proces proširenja učini „zasnovanim na zaslugama, objektivnim i kredibilnim“ i da preusmjeri političku pažnju sa Ukrajine na Zapadni Balkan.
„Ono što smo videli jeste da u određenim državama članicama i institucijama postoji neka vrsta entuzijazma za proširenje za, sasvim jasno, istočni trio“, rekao je Boka, misleći na Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju.
Međutim, on ima druge planove.
„Predsedništvo je postavilo cilj da se deo ovog entuzijazma prelije na Zapadni Balkan kako bi svi oni mogli biti korak bliže članstvu“, naglasio je mađarski ministar.
Boka je rekao da bi bilo „realno“ da Srbija kao višegodišnji kandidat otvori nova poglavlja tokom mađarskog predsedavanja, dok bi Crna Gora trebalo da deblokira „što više poglavlja“. Nova međuvladina konferencija, dodao je on, trebalo bi da bude održana za Severnu Makedoniju i Albaniju, čija članstva napreduju paralelno.
Za Ukrajinu, napomenuo je Boka, proces bi mogao da se „nastavi“ nakon sastanka 25. juna, ali to bi trebalo da se uradi „na propisan način“ i tek nakon što Evropska komisija sprovede neophodne provere, kako bi ispitala sposobnost Ukrajine da se pridruži bloku.
POGLEDAJTE JOŠ:
Zatim je pojasnio da otvaranja poglavlja za članstvo Ukrajine „uopšte neće biti“ u narednih šest meseci.
Politika proširenja je vezana principom jednoglasnosti, što znači da jedna jedina zemlja može da blokira odluku o kojoj su se dogovorile druge države članice.
Orban je i te kako koristio taj princip da bi izvukao ustupke i odugovlačio sa sporazumima, pre svega za Ukrajinu, ali i u vezi sankcija za Rusiju. Mađarska trenutno sprečava oslobađanje 6,6 milijardi evra vojne pomoći EU za Ukrajinu, što je zastoj koji je počeo u maju prošle godine i ne pokazuje znake da će uskoro biti prekinut.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
