0
Ubistvo 17-godišnjeg Naela M. tokom prošle nedelje samo je uzburkalo duhove sa kojima se Francuska već decenijama bori - duboko ukorenjeni rasizam i policijsku brutalnost. Kada su Ujedinjene nacije (UN) pozvale francusku vladu da se pozabavi rasnom diskriminacijom u svojim policijskim snagama, zvanična reakcija bila je poznata i depresivna za francuske manjine.
U petak, samo nekoliko dana nakon što je francuski policajac ubio tinejdžera tokom zaustavljanja u saobraćaju u predgrađu Pariza, Kancelarija UN za ljudska prava pozvala je Francusku da se pozabavi rasnom diskriminacijom.
„Zabrinuti smo zbog ubistva 17-godišnjaka severnoafričkog porekla od strane policije u Francuskoj“, rekla je portparolka kancelarije UN za ljudska prava Ravina Šamdasani na brifingu za novinare u Ženevi.
„Ovo je trenutak da se zemlja ozbiljno pozabavi dubokim pitanjima rasizma i diskriminacije u sprovođenju zakona“, dodala je ona, prenosi France 24.
Ovi komentari samo su deo bezbrojnih izjava koje su u proteklih nekoliko godina objavile međunarodne grupe za ljudska prava, kao što su Amnesti internešenel i Human Rajts Voč, pozivajući francusku državu da se pozabavi „sistematskom diskriminacijom“, posebno „korišćenjem etničkog profilisanja“ tokom provera identiteta.
Ubrzo nakon konferencije za štampu u Ženevi, francusko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je saopštenje u kom odbacuje optužbe UN za rasizam među policijom.
„Svaka optužba za rasizam ili sistemsku diskriminaciju u policijskim snagama Francuske je potpuno neosnovana“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
Rasa je goruće pitanje u Francuskoj, naciji koja je postala multietnička od Drugog svetskog rata i kasnije dekolonizacije nekoliko afričkih i azijskih zemalja.
Zločini počinjeni tokom Drugog svetskog rata – uključujući saučesništvo režima u deportovanju francuskih Jevreja u nacističke koncentracione logore – nastavljaju da progone pitanje etničkog i rasnog identiteta u Francuskoj. Posleratna država koja je nastala iz pepela Drugog svetskog rata zvanično je „slepa za boje“, daje jednakost svim svojim građanima i teži da se bavi društvenim nejednakostima koristeći klasne ili geografske kriterijume.
Ali u naseljima koja doživljavaju najgore policijske brutalnosti i diskriminacije, taj argument ne važi.
Mnogo slučajeva, ista poruka o policiji
Naelovo ubistvo u zapadnom pariskom predgrađu Nanter bilo je poslednje u nizu slučajeva policijskog nasilja u siromašnim, multietničkim predgrađima Francuske. To uključuje slučajeve visokog profila, kao što su smrt dvojice mladića 2005. u Kliši-su-Boa, predgrađu Pariza, i smrt Adame Traorea 2016. u Val d’Oazu, dalje na severu. Sve žrtve su bili mladi muškarci koji nisu belci.
Na demonstracijama u Nanteru dva dana nakon Naelove smrti, demonstranti su rekli novinarima da su tamo da izraze svoj bes zbog ubistva tinejdžera kojeg nikada nisu poznavali, ali koji je bio „kao“ oni.
„Nael je mogao biti moj brat. On nije bio bela osoba u ovoj zemlji… Ljudi koji nisu beli su na meti policije“, rekla je mlada žena severnoafričkog porekla za Njujork tajms.
To je tvrdnja koja se često ponavlja na protestima protiv policijske brutalnosti širom Francuske u poslednjih nekoliko godina.
Još 2020. godine, kada je smrt Džordža Flojda izazvala proteste „Životi crnaca su važni“ širom SAD, slične demonstracije su izbile u Francuskoj.
Flojdovo ubistvo od strane belog policajca u Mineapolisu izazvalo je poređenja sa slučajem 24-godišnjeg Traorea, čija je smrt dok je bio u policijskom pritvoru u julu 2016. izazvala višednevne sukobe u predgrađu. Dve autopsije i četiri odvojena lekarska pregleda ponudili su oprečne razloge za Traoreovu smrt, a njegova porodica tvrdi da se ugušio pod teretom trojice policajaca koji su koristili kontroverznu tehniku da ga obuzdaju.
Oštre poruke na ulicama
Poruku na ulicama često kritikuju zvaničnici francuske vlade, stručnjaci za bezbednost i predstavnici policijskih sindikata.
Obraćajući se novinarima nakon Naelovog ubistva, francuski ministar pravde Erik Dupon-Moreti je okrivio demonstrante i aktiviste koji su pozivali na sistemske promene u agencijama za sprovođenje zakona.
„Slučaj je protiv policajca, a ne policije uopšte. Ovo njihovo gomilanje je nepodnošljivo“, rekao je Dupon-Moreti.
Nekoliko francuskih zvaničnika i stručnjaka za bezbednost priznalo je da se na video snimku vidi kako policajac krši procedure. Ali oni insistiraju da je u pitanju jedna loša jabuka, a ne trulež u voćnjaku.
„Razumem ljutnju, gubitak 17-godišnjaka je tragičan. Ali mislim da kako se postupak odvija, ide u pravom smeru. Mislim da se suočavamo sa policajcem koji je loše postupio, koji nije predstavnik cele policije“, rekao je Andre Rakoto, analitičar odbrane i bezbednosti na Univerzitetu Paris 8.
Zvanični stav da policija nema problem diskriminacije jer rasizmu nije mesto u republici koja proklamuje ravnopravnost, razbesnela je akademike i aktiviste koji rade na terenu.
Studije su stalno pokazivale porast glasova krajnje desnice među francuskim bezbednosnim establišmentom.
Studija iz jula 2019. koju je sprovela levičarska Fondacija Žan Žores pokazala je da je više od 50 odsto francuskog vojnog i osoblja za sprovođenje zakona reklo da je glasalo za stranku krajnje desničarske političarke Marin Le Pen na nedavnim izborima.
U prvom krugu predsedničkih izbora 2022. godine, 39 odsto policijskog i vojnog osoblja glasalo je za Le Pen, dok je 25 odsto glasalo za drugog kandidata krajnje desnice, Erika Zemura, prema anketnom institutu Cluster17.
Policijski sindikati su pod posebnom kontrolom nakon Naelovog ubistva. Posle uzastopnih noći nemira prošle nedelje, sindikati koji predstavljaju polovinu francuske policije u petak su rekli da su u ratu sa „štetočinama“ u mnogim gradovima.
„Suočeni sa ovim divljim hordama, više nije dovoljno pozivati na smirenje, ono se mora nametnuti“, dodali su oni.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Saopštenje policijskog sindikata zvučalo je blago u poređenju sa tvitom koji je objavio sindikat krajnje desnice, ubrzo nakon što je Naelova smrt dospela na naslovne strane u Francuskoj.
„Čestitam kolegama koji su otvorili vatru na mladog 17-godišnjeg kriminalca. Neutralisanjem njegovog vozila zaštitili su svoje živote i živote drugih vozača. Jedini odgovorni za smrt ovog nasilnika su njegovi roditelji, koji nisu bili u stanju da obrazuju svog sina“, navodi se u tekstu.
Tvit je od tada obrisan, a francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin rekao je da će tražiti raspuštanje male desničarske unije.
Sporni zakon
Zakon iz 2017. koji dozvoljava francuskoj policiji da puca na ljude koji se ne zaustave u saobraćaju ako predstavljaju opasnost, naišao je na ozbiljne kritike tokom protekle nedelje.
Zakon, koji je usvojen nakon niza terorističkih napada u Francuskoj, kritikovan je kao zakon o „dozvoli za pucanje“. Samo u 2022. godini policija je pucala i ubila 13 ljudi u slučajevima nepoštovanja. Iako francuske vlasti nisu objavile rasne ili etničke identitete žrtava, sociolog Sebastijen Roš rekao je lokalnom francuskom dnevniku da postoji „prekomerna zastupljenost etničkih manjina među ubijenima tokom odbijanja da se povinuju“ policijskim zaustavljanjima saobraćaja.
BONUS VIDEO: Demonstracije u Francuskoj zbog ubistva tinejdžera