0
Rat u Ukrajini došao je do tačke u kojoj je čak i glavni komandant ukrajinskih oružanih snaga, general Valerij Zalužnji, priznao kako se na frontu Ukrajina i Rusija nalaze u pat poziciji. Uz to, otvoren je novi, do sada najozbiljniji sukob predsednika Vladimira Zelenskog s vojnim vrhom, a na najvećem udaru nalazi se upravo Zalužnji.
Vladimir Zelenski je preko posrednika optužio generala da teze o zastoju u ratu s Rusijom „olakšavaju posao agresoru“ te izazivaju „paniku“ među zapadnim saveznicima. Drugim rečima, Zelenski je kroz TV nastup šefa kancelarije predsednika Igora Zovkva pokrenuo novi obračun s delovima vojno-bezbednosnog aparata, a ovaj put se čini da se razlika u stavovima vojnog i civilnog vođstva Ukrajine pretvorila u agoniju.
Glavni „greh“ komandanta ukrajinskih snaga jeste što je napisao esej za „The Economist“ u kojem je opisao kako Ukrajina počinje da gubi bitke (ne i rat) jer je došlo do važnih promena u ruskoj taktici. Jedna od tih promena jeste masovno korišćenje jeftinih napadačkih, eksplozivnih dronova, što je početkom rata bila taktička prednost Ukrajinaca. Sada su, pak, jeftini ruski dronovi zaustavili ukrajinsku ofanzivu. Politički vrh Ukrajine očigledno teško podnosi realistične procene generala. Uz depresivno stanje na frontu i novu podelu između Zelenskog i vojnog vrha, nejasno je zašto Ursula fon der Lajen i dalje govori o punoj podršci EU za pobedu protiv Rusije. To više ne zvuči samo previše ambiciozno, nego i okrutno prema onima koji to nerealno očekivanje treba da plate svojim životima.
Raskol s vojskom Zelenski je diskretno priznao Ursuli fon der Lajen tokom zadnje posete, rekavši kako „postoje poteškoće, kao i različita mišljenja“, prenosi Jutarnji list.
„Vreme je prošlo, ljudi su umorni, bez obzira na status, i to je razumljivo. Ali ovo nije zastoj. Naglašavam to ponovo… Mislim da nemamo pravo čak ni da pomislimo na odustajanje, jer šta je alternativa?“, govorio je Zelenski.
Jedna od jasnih alternativa koje Zelenski i Fon der Lajen podcenjuju jeste zaustavljanje prolivanja krvi i razaranja kroz pokretanje dugih mirovnih pregovora. Tu se radi o izboru realnih opcija, a ne o podgrevanju nerealnih želja, što se plaća ljudskim patnjama.
Nejasno je da li između Zelenskog i Zalužnjog, odnosno između civilnih i vojnih vlasti Ukrajine, postoje i neki drugi nesporazumi osim suprotne ocene stanja na frontu. Zelenski je prinuđen da prizna da je situacija teška, ali istovremeno insistira kako se ne radi o zastoju, dok sprovodi akciju smenjivanja jednog od najvažnijih zamenika generala Zalužnjog – generala Viktora Korenka, zapovednika specijalnih snaga koji se istakao organizacijom više uspešnih napada iza neprijateljskih linija, uključujući uništavanje delova ruske flote i infrastrukture na Crnom Moru.
U Ukrajini su posebno slavljene sabotaže u organizaciji Korenka na ruskoj teritoriji, kao i više uspešnih napada projektilima. U subotu je ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov informisao javnost da je naložio smenu Korenka, ali je odbio da obrazloži razloge. Zalužnji je, pak, pretekao već pokrenutu proceduru uklanjanja s dužnosti važnog saradnika, tako što je ga je sam smenio, što je dodatno razljutilo zvanični Kijev. Odnosi između Zelenskog i vrha ukrajinskih oružanih snaga napeti su od smene više visokih zvaničnika, pretežno komandanata na frontu, koje je Kijev smenjivao tokom leta.
Istovremeno, odnosi Zelenskog s ukrajinskim vojnim vrhom počinju da brinu i glavne saveznike – Sjedinjene Države.
„Američki vojni zvaničnici koji su radili s generalom Korenkom bili su iznenađeni informacijama o njegovoj smeni i opisali su blizak i učinkovit radni odnos s njim. Prema Ustavu Ukrajine, predsednik je ovlašćen da imenuje i razrešava čelnike specijalnih snaga. Čini se da je ovo otpuštanje uticalo i na autoritet generala Zalužnjog. Komentatori, uključujući člana ukrajinskog parlamenta, rekli su da se otpuštanje generala Korenka do sada čini najznačajnijim i potencijalno razornim političkim mešanjem u vojno procesuiranje rata. Otpuštanje izgleda kao političko uplitanje u oružane snage i njihova borbena delovanja“, rekla je u jednom intervjuu poslanica Solomija Bobrovska, koja je član parlamentarnog odbora za odbranu i obaveštajne poslove.
Bobrovska pripada opozicionoj političkoj stranci Holos, piše Njujork Tajms.
Sve ovo ukazuje da će Kijev teško iznova organizovati ofanzivu širokih razmera protiv Rusije, a nema informacija koje govore da bi se aktivnosti ruske armije mogle raspasti same od sebe.
Inače, o uspešnoj integraciji jeftinih dronova u operacije ruske vojske nije pisao samo general Zalužnji u „The Economistu“, nego je tome značajni prostor posvetio niz uglednih medija, pa i „The Wall Street Journal“. Utisak je, stoga, da je zastoj tj. svojevrsna pat pozicija najbolji opis stanja na 1000 kilometara dugom frontu.
„Jedna od pošasti ukrajinske kontraofanzive je eksplodirajuća bespilotna letelica s prepoznatljivim krilima u obliku slova X koja se razbija u mete brzinom većom od 100 kilometara na sat. Poslednjih meseci, ruski dron Zala Lancet više puta je pogodio i onesposobio ukrajinska oklopna vozila isporučena sa Zapada koja je trebalo da se probiju kroz ruske linije i preokrenu rat odlučno u korist Ukrajine, prema ukrajinskim vojnicima i zvaničnicima, kao i snimcima objavljenim na ruskim društvenim mrežama medijima. U četvrtak su SAD sankcionisale proizvođača Lanceta, Zalu Aero… Britanske vojne obaveštajne vlasti izjavile su da Lancet predstavlja ‘konačnu promenu‘ u načinu na koji Rusija koristi bespilotne letelice“, objašnjava WSJ.
Trenutno je za sukob u Ukrajini presudno šta će odlučiti Sjedinjene Države. Očigledno se realizovala glavna paranoja Zelenskog da će otvaranje novog sukoba na Bliskom istoku promeniti fokus najveće vojne sile sveta, a jasno je da je vojna pomoć EU anemična. Bez rasta vojne podrške Sjedinjenih Država, nakon što je Rusija stekla premoć u dronovima, Ukrajina bi mogla biti osuđena na zadržavanje pozicija.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
0
Situacija se komplikuje i kad se govori o nastavku finansiranja rata u Ukrajini. Nemačka je 10. oktobra obećala 1,1 milijardi dolara, što je visok iznos, ali zapravo samo kap u moru ukrajinski potreba. Nema članice EU koja je naročito entuzijastična oko povećavanja rashoda. A Sjedinjene Države su do sada na rat u Ukrajini potrošile 75 milijardi dolara, s time da sada Bajden traži autorizaciju za još 105 milijardi, od čega bi 61,4 milijardi trebalo da završi u Ukrajini. U ovom trenutku legislativni proces koji bi trebalo da autorizuje nove ogromne troškove rata u Ukrajini ne čini se kao nešto na šta bi Kijev trebalo brzo da računa, pogotovo ne uz republikansku većinu u Kongresu.
Uostalom, samo nekoliko nedelja od početka obračuna u Gazi, postalo je jasno da zapadna Alijansa više neće nuditi bezrezervnu političku podršku Kijevu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare