0
Dok naučnici širom sveta tragaju za vakcinom protiv koronavirusa, šta rade antivakseri koji su do juče glasno govorili protiv vakcina, tvrdili da su prevara i odbijali da vakcinišu decu?
Majka troje dece iz SAD-a, koja je dugogodišnja članica „antivakserskih grupa“ na internetu, otkriva da kovid-19 menja njen način gledanja na stvari, piše Reuters. Žena koja se predstavlja kao Stefani, a ne želi da oda svoj pravi identitet zbog straha od osvete strastvenih antivaksera, kaže da je sada delimično uverena da bi trebalo da se vakciniše ako se razvije vakcina za novi koronavirus.
„Razmišljala sam o tome. Svi smo pogođeni ovim virusom, škole se zatvaraju, mladi ljudi su u bolnici, a oni i dalje govore kako je sve prevara“, rekla je za Reuters.
Iako se neki antivakseri već spremaju na borbu protiv nove vakcine, naučnici smatraju da će otpor vakcinaciji polako nestati, što nagoveštavaju nacionalna istraživanja međunarodnog projekta za poverenje u vakcine (VCP), koje se bavi analiziranjem prihvatljivosti vakcinisanja.
U Francuskoj je, na primer, istraživanje 2018. pokazalo da jedno od troje ljudi ne smatra vakcine bezbednim. Sada, samo 18 odsto bi odbilo vakcinu protiv koronavirusa, pokazalo je istraživanje oko 1.000 osoba 18. marta, dan nakon što je zemlja zatvorena u karantin. U Australiji se oko 7 odsto protivi vakcinisanju, dok u Velikoj Britaniji, gde je anketirano oko 2.000 ljudi, kao i u Austriji ima 5 odsto onih koji bi odbili vakcinu.
„Ako vakcina postane dostupna sutra, svi bi potrčali da je dobiju“, konstatovao je Loren-Henri Vignaud, koautor knjige o istoriji antivakserskog pokreta u Francuskoj.
S druge strane, Meri Holand, potpredsednica američke neprofitne organizacije Obrana dečijeg zdravlja, smatra da ovaj virus neće mnogo promeniti stavove ljudi u vezi sa vakcinama. Globalno, jedna osoba od pet ne vidi vakcine kao bezbedne ili je nesigurna u to, pokazalo je istraživanje udruženja Wellcome Trust health fund.
Diskusije na internetu pokazale su da postoji nepoverenje oko toga hoće li vakcina biti testirana na pravilan način i bez požurivanja, pozivajući se na iskustva s vakcinom protiv svinjskog gripa. Brzo proizvedena vakcina protiv svinjskog gripa 1976. je dovela do toga da je jedna od 100.000 osoba razvila Gilen Bareov sindrom, neurološki poremećaj u kom imunološki sistem napada sopstvena tkiva perifernog nervnog sistema, potvrdili su iz Centra za kontrolu bolesti i prevenciju.
Što se tiče koronavirusa, u ovom trenutku postoji oko 115 kandidata za vakcinu, a VCP sprovodi 18-mesečnu studiju koja prati razgovore na internetu o koronavirusu i sprovodi globalna anketiranja da bi procenili kako ljudi reaguju na socijalno distanciranje, izolaciju, pranje ruku i čekanje na vakcinu.
Analiza više od 3 miliona objava dnevno između januara i sredine marta 2020, pokazala je da velika većina podržava vakcinisanje i to što brže. U Italiji, koja je žestoko pogođena kovidom-19 antivakserski pokret je „doslovno nestao“ u diskusiji oko koronavirusa, rekao je virolog dr Roberto Burioni.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da se ne treba nadati čudesnoj vakcini koja će u trenutku rešiti sve i biti dostupna svima.
Pročitajte još:
„Da bi vakcina za koronavirus bila učinkovita, verovatno je da će biti potrebno višegodišnje vakcinisanje velikog broja ljudi“, objasnio je Džordž Kasianos, stručnjak iz institucije Royal College Practitioners u Londonu.
Osim toga…
„Osobe iz najvažnijih delatnosti će imati prioritet. Policija, medicinsko osoblje, čistači. A zatim rizične grupe… Dok stignemo do antivaksera, oni će imati problem da ga dobiju, čak i ako to budu želeli“, rekao je Daglas L. Hač, lekar koji se u San Francisku bavi odgovorom na epidemiju koronavirusa.
