U Predstavničkom domu Kongresa ostaje status kvo između demokrata i republikanaca

Sa takvom većinom, koja je dodatno smanjena time što je Tramp neke od republikanskih poslanika pozvao da rade u njegovoj administraciji, "svaki pojedinačni glas će imati značaj", rekao je šef Predstavničkog doma, republikanac Majk Džonson, dodavši: "Jer ako se neko razboli, ili ima saobraćajku, ili mu kasni avion, to utiče na glasanje".

Pre dve godine, republikancima je uspelo da preotmu kontrolu nad Predstavničkim domom od demokrata, ali je grupica krajnje desnih i konzervativnih republikanskih poslanika uslovila svoj pristanak da šef predstavničkog doma postane Kevin Makarti time da se u poslovnik unese pravilo da je za pokretanje njegovog opoziva dovoljno da to zatraži samo jedan poslanik.

Upravo to pravilo je koštalo Makartija funkcije, što je bio događaj bez presedana u američkoj politici, pa su republikanci, posle višesedmičnih međusobnih svađa, sa velikom mukom izabrali Majka Džonsona za Makartijevog sledbenika, a Džonson je potom, da bi izbegao ucenjivačka ponašanja iz redova svoje stranke, zakone donosio u saradnji sa poslanicima Demokratske partije.

Prema oceni AP, glasači su se posle jedne od najhaotičnijih i najmanje produktivnih sesija donjeg doma Kongresa u modernoj istoriji ipak odlučili za status kvo, koji zapravo više liči na pat poziciju.

U borbi za 435 poslaničkih mesta, konkurenti i jedne i druge stranke uspeli su da preotmu po sedam mesta, a širom države samo osam ranijih poslanika je izgubilo u izbornim trkama sa konkurencijom.

Rezultati, ocenjuje AP, ukazuju na to koliko se politička dinamika ušančila u donjem domu Kongresa koji bi trebalo da bude odraz volje naroda na terenu. Na nju nisu uticali ni pobeda Donalda Trampa u svih sedam kolebljivih država, niti činjenica da je on prvi put osvojio većinu glasova građana, a ne samo elektora, a nije uticao ni dvogodišnji haos u Predstavničkom domu.

Umesto toga, borba za kontrolu nad Predstavničkim domu vodila se u samo nekoliko desetina politički podeljenih okruga, i još manje istinski neizvesnih trka. Istovremeno, u politički advertajzing za izbore u donjem domu slilo se ukupno 1,5 milijardi dolara, pokazuje istraživanje organizacije Oupen sikrits (Open Secrets) koja prati trošenje novca u političkom životu.

Republikanci su zadržali tanušnu kontrolu nad Predstavničkim domom samo zato što su u Pensilvaniji uspeli da preotmu dva poslanička mesta od demokrata, i još tri u Severnoj Karolini, gde je lokalna skupština pod kontrolom republikanaca sprovela menjanje granica izbornih okruga - takozvani gerimandering - i time dala prednost kandidatima ove stranke.

Demokrate su, pak, najbolje prošle u Njujorku, gde su preoteli tri poslanička mesta od republikanaca, a to im je pošlo za rukom sa još dva mesta u Luizijani i Alabami, gde su sudovi naložili da se granice izbornih okruga prilagode potrebi za poštenijim predstavljanjem crnih glasača.

Pošto su republikanci godinama kroz "gerimandering" (menjanje granica izbornih područja zarad promene rezultata u svoju korist) uzimali više glasova od očekivanog, demokrate su im uzvratile kroz preoblikovanje okruga u svoju korist - i to je u suštini donelo nerešen rezultat na izbornom terenu.

"Posledice se ogledaju u tome što narodni Predstavnički dom jedva da odražava volju naroda. Glasači imaju veoma mala šanse da tamo izmene ravnotežu moći - čak i kad im se raspoloženje menja", rekao je Dejvid Dejli, stručnjak za gerimandering iz organizacije Fer vout, koja se bori za izborne reforme.

Fer vout procenjuje da je sada 85 odsto poslaničkih mesta sigurno za uvek istu stranku - što je najviše u poslednje dve decenije, a politička polarizacija igra ulogu u tom trenudu.

Jedna od posledica je da poslanici sve manje teže dvostranačkoj saradnji, a više se plaše svojih oponenata na stranačkim predizborima koji ih kritikuju zbog toga što nisu dovoljno verni svojoj stranci.

Poslanička mesta na izborima izgubilo je nekoliko republikanaca i demokrata koji su uvek bili spremni za dvostranačku saradnju.

Iako republikanci u Predstavničkom domu sada ne pominju saradnju sa demokratama, s obzirom da su osvojili kontrolu nad Senatom, oni će, da bi mogli da donose zakone sami, morati da prevaziđu i podele koje su Kevina Makartija koštale rukovodećeg mesta i stalno visile nad glavom njegovom sledbeniku na funkciji, Džonsonu.

A pukotine u jedinstvu već se javljaju, jer Džonsona očekuje glasanje o reizboru, i još traju preganjanja oko toga da li da se zadrži sadašnji pravilnik prema kojima jedan poslanik može da dovede do glasanja o poverenju prvog čoveka Predstavničkog doma.

I bez toga, gotovo bilo koji republikanski poslanik može blokirati usvajanje zakona koji predloži njegova stranka - jer ona ima tanušnu većinu koja će iznositi svega nekoliko poslanika kada se prebroje glasovi sa još nekoliko tesnih trka za poslanička mesta. Najkonzervativniji republikanci su već umeli da pribegavaju ovoj taktici.

"Kao i obično, biće Kongresu veoma teško da obavi bilo kakav posao", ocenio je Rob Spil, profesor političkih nauka u školi Pen Stejt Behrend.

***

BONUS VIDEO: