0
Prošlonedeljna međunarodna akcija hapšenja ekstremnih desničara u pet evropskih država navodno je pokrenuta zato što je istragom utvrđeno da postoji rizik od terorističkog napada u Hrvatskoj. Reč je o informaciji koju je pre nekoliko dana objavio "Het Laatste Nieuws", najtiražniji list u Belgiji, zemlji iz koje je cela priča i potekla.
Autor teksta Gaj Van Vlirden, inače stručnjak za teme o terorizmu, izjavio je da ta informacija nije spominjana u službenoj komunikaciji belgijskog tužilaštva. „Ali neslužbeno, rečeno nam je da je upravo tamo (u Hrvatskoj, op. a.) reakcija na terorističku pretnju bila najhitnija“, poručio je i dodao kako je belgijsko tužilaštvo službeno objavilo da je operacijom „osujećeno činjenje terorističkog krivičnog dela“ u jednoj drugoj zemlji koja nije Belgija. List srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj Novosti nije uspeo da dobije zvaničnu potvrdu navedenih informacija.
Tužilaštvo u Zagrebu, koje je učestvovalo u akciji na hrvatskoj strani, nije odgovorilo na zahtev portala da komentariše objavu belgijskog medija. Pod obrazloženjem da nikad ne komentarišu rad srodnih institucija u drugim državama, belgijsko tužilaštvo nije želelo da se službeno osvrne na tu tvrdnju. Odgovorili su samo da se „akcija u Hrvatskoj dogodila dan nakon akcije u drugim zemljama“. Razlog za odlaganje bila je činjenica da su hrvatske kolege morale da obave „važnu intervenciju“ dan kasnije nego ostali protagonisti. O kakvoj intervenciji je bila reč, portal nije uspeo da sazna do zaključenja ovog teksta.
Iz „Eurojusta“, agencije Evropske unije za saradnju članica u krivinom sudu, koja je uz Evropol poslednjih meseci koordinirala operaciju, takođe su rekli da ne mogu da komentarišu više od onog što su inicijalno objavili. I u njihovom saopštenju, kao i u medijskoj objavi DORH-a, piše da je prošlonedeljna inicijativa razbijanja neonacističke mreže u Belgiji, Nemačkoj, Litvaniji, Rumuniji, Italiji i Hrvatskoj, pokrenuta zato što su detektovali „povećan rizik da će neki od njih uskoro da krenu u akciju“.
Informacija o završenoj operaciji objavljena je u svim involviranim državama prošli petak, 10. novembra, na datum koji je u istoriji upamćen kao drugi dan Kristalne noći, nacističkog pogroma Jevreja u Nemačkoj i Austriji. U akciji je uhapšeno ukupno pet osoba. Još sedam je privedeno na saslušanje, uz pretrese na nizu lokacija u svim navedenim zemljama. Državno tužilaštvo iz Zagreba objavilo je da su u Hrvatskoj uhapsili dva 16-godišnjaka, nakon čega im je sud u Velikoj Gorici odredio istražni zatvor zbog opasnosti od ponavljanja krivičnih dela. „Sumnja se da dvojica maloletnih počinioca pripadaju desničarskoj organizaciji koja koristi internetsku platformu za aktivnosti povezane s terorizmom, uključujući širenje ekstremističke propagande, aktivno regrutovanje novih članova i deljenje priručnika za 3D štampano oružje“, navedeno je u saopštenju.
Delovi Krivičnog zakona zbog kojih su uhapšeni doprinose objašnjenju njihovog protivzakonitog delovanja. Privedeni su i zadržani u zatvoru zbog „obuke za terorizam“ iz članka 101. Krivičnog zakona, odnosno primanja i davanja uputstva o izradi i korišćenju eksplozivnih naprava, oružja ili štetnih i opasnih materija, koja su planirali da upotrebe s terorističkim namerama. Iz ostalih članaka Krivičnog zakona koji su spomenuti (103. i 97), očigledno je da su pripremali napade na ljude, ali i neku od radnji iz stavke u kojoj se navodi „ispuštanje opasnih materija ili podmetanje požara, eksplozija ili poplava“ kojima se ugrožavaju ljudski životi. Sve ukupno, samo za pripremu navedenih planova može da se dobije više od 20 godina zatvora. Pojedini pravni stručnjaci u Hrvatskoj rekli su da maloletnici mogu da dobiju maksimalno pet godina.
Dakle, u pitanju je bila mrežna obuka u izradi oružja i eksploziva, s izraženom željom napada na ljude ili institucije, a možda i jedne i druge. Značajno je spomenuti da je u većini zemalja koje su zahvaćene operacijom deo uhapšenih počinioca pušten da se brani sa slobode, dok su oba hrvatska maloletnika zadržana u pritvoru. Međuti, zasad javno nisu poznate potencijalne mete počinioca u Hrvatskoj. Pojedini mediji su spominjali LGBT zajednicu, Vladu i neimenovane verske i etničke manjine. Do zaključenja teksta, DORH nije odgovorio koje manjine su navodno targetirali uhapšeni 16-godišnjaci.
Italijanska državna policija zadužena za javnu bezbednost, koja je takođe privela dva maloletnika u toj zemlji, objavila je još podrobnije informacije iz kojih se mogu iščitati neke mete, metode i ideologija ove grupe. Komunicirali su na nekoliko krajnje desnih platformi, ali se čini da im je glavno mesto okupljanja bila aplikacija Telegram. U jednoj od zatvorenih grupa na Telegramu bilo je više od 50 istomišljenika. Italijani su ih opisali kao „okultnu“ mrežu mladih ljudi raspršenih po Evropi i „spremnih da u svakom trenutku počine nasilne radnje nad Jevrejima, muslimanima i svima koji se smatraju ‘nižom rasom'“.
„Na četovima, karakterističnom sklonošću nasilju, objavljeni su stvarni priručnici za napade i sabotaže kritičnih infrastruktura kao i uputstva za proizvodnju oružja i eksploziva“, piše na stranicama italijanske policije. Na komunikacijskim kanalima videli su „impresivnu propagandu, sastavljenu od moderne grafike i multimedijskog sadržaja s razornim vizuelnim učinkom“, korišćenu za regrutovanje „posebno najmlađih učesnika“. Naveli su i nekoliko njihovih slogana: „Pridruži nam se, ubijaj s nama“, „Bori se s nama, umri s nama, ubij s nama“ i „Ubij neprijatelje bele rase“, i činjenicu da su koristili razne nacističke simbole. Na istim kanalima policija je primetila „kult“ sledbenika počinioca terorističkih napada belih supremacista u bližoj prošlosti, poput masakra koji je u Utoji 2011. počinio Anders Brejvik i onog u Krajstčerču 2019. godine.
U pretresu stanova uhapšenih mladića italijanska policija je pronašla bodeže sa simbolima nacizma, lažne policijske značke i replike oružja, verovatno korišćene za obuku. Prema dosadašnjim informacijama, italijanski maloletnici nisu bili povezani ni s jednim lokalnim neofašističkim udruženjem. Roditelji jednog od njih ispričali su novinarima da se radi o detetu koje nije pravilo probleme, ali da su u poslednje vreme primetili njegovu sklonost desničarskim idejama koje je apsorbovao putem interneta.
Dan C, 23-godišnjak koji je s partnerkom Kejli (21) uhapšen u Belgiji, odrastao je u drugačijem ambijentu. Njegov otac je član i pobornik nekoliko ekstremno desnih organizacija u toj državi. Iz profila na nekoliko društvenih mreža koje su Novosti analizirale očigledna je i Danova povezanost s rasističkom i ekstremno desnom scenom, posebno s iredentistima koji zagovaraju Veliku Holandiju, omeđenu svim evropskim područjima u kojima se govori holandski. Direktno je povezan i s „Vlaams Belangom“, najvećom krajnje desnom političkom partijom u Belgiji. Na svom Fejsbuk profilu Dan je objavljivao i snimke originalnih nacista. Belgijski istražitelji sumnjaju da je upravo on bio jedan od vođa i animatora ove neformalne međunarodne grupe ekstremista.
Prošlonedeljni talas hapšenja bio je epilog istrage koju je u maju pokrenulo belgijsko tužilaštvo. Na njihov zahtev, u julu su se uključili „Eurojust“ i Evropol zato što je mreža nadgledanih pojedinaca bila rasprostranjena po brojnim evropskim državama.
Belgijske vlasti takođe su spomenule nekoliko šifrovanih Telegram kanala koje su osumnjičeni koristili. Uz podsticanje na terorizam i vrbovanje novih članova, potvrdili su da su delili metode izrade vatrenog oružja pomoću 3D tehnologije, bombi kućne radinosti, molotovljevih koktela i tome slično. „Takođe se čini da su neki članovi onlajn grupa napisali manifest i postoje indicije da su posedovali oružje“, preneli su belgijski mediji tvrdnje svojih istražnih tela. Belgijskim novinarima istražitelji su u neslužbenoj komunikaciji otkrili da sumnjaju kako su uhapšeni u toj zemlji bili povezani s organizacijom Baza ili su u najmanju ruku iz njenih učenja crpili ključnu inspiraciju za sopstvene terorističke podvige.
Baza je osnovana 2018. godine u SAD-u s idejom akceleracionizma, političkom „filozofijom“ koja se zalaže za nasilno uništenje liberalne demokratije, opšti društveni kolaps i posledičnu izgradnju ekskluzivno bele etnozajednice, lišene Jevreja, muslimana, seksualnih i rasnih manjina. Za razliku od klasičnih ekstremističkih organizacija s opipljivom strukturom i hijerarhijom, ovde operiše disperzirane grupe istomišljenika na mreži, skrivene iza pseudonima.
Baza navači mlade ljude putem interneta i podstiče ih da sami seju teror u lokalnom okruženju, kroz manje terorističke ćelije, često sastavljene od troje, dvoje ili samo jedne osobe. Po pravilu se ne poznaju, što je bila i namera osnivača: ako policija razbije jednu ćeliju, onemogući će infiltraciju i uništenje ostalih. Skoro od prvog dana Baza je širila informacije koje su spomenute i nakon prošlonedeljnih evropskih hapšenja: priručnike za izradu oružja i obuku militanata, uz dodatak održavanja stvarnih paravojnih kampova na američkom tlu.
Jedna od prvih operacija Baze iz 2019. godine zvala se „Kristalna noć“, u kojoj su članovi napali američke sinagoge. Radi se o referenci na istoimeni istorijski događaj, kad su 9. i 10. novembra 1938. godine nacisti uništavali jevrejsku imovinu u Nemačkoj i Austriji. U četvrtak uveče, 9. novembra, tim povodom je održana komemoracija na Trgu žrtava fašizma u Zagrebu. Dan posle objavljena je vest o hapšenjima. Da li su hrvatski maloletnici imali neke planove na te datume i da li je to bio razlog zbog kojih je hrvatska akcija prolongirana za jedan dan, portal nije uspeo da sazna do zaključenja teksta.
Pročitajte još...
U SAD-u FBI je rasturio najaktivnije ćelije Baze početkom 2020. godine, nakon što su shvatili da planiraju ubistva antifašista i početak „rasnog rata“ u Americi, za šta je trebao da posluži jedan protrest pobornika nošenja oružja. Posredno je tako otkriveno da su u Bazi bili i pojedini pripadnici američke i kanadske vojske. Iste godine britanski mediji su otkrili da se osnivač i vođa Baze zove Rinaldo Nazaro. Dok je bio poznat samo po internetskim nadimcima, ovaj 50-godišnji američki državljanin širio je priče da je kao plaćenik američke strane bio u avganistanskom i iračkom ratu. Gardijan je otkrio je da je Nazaro zaista bio vlasnik kompanije registrovane za obaveštajne i bezbednosne poslove, koja se hvalila „sprovođenjem obaveštajnih analiza za vladine agencije, vojne organizacije i privatne kompanije“ i činjenicom da imaju pristup mreži iskusnih bezbednosnih stručnjaka specijalizovanih za protivterorizam (!), spašavanje talaca, psihološke operacije i još mnogo toga. Nije poznato da li je zaista imao poslove s američkim vojno-industrijskim kompleksom.
Neki članovi Baze od početka su sumnjali da je Nazaro stvorio organizaciju u specijalnoj operaciji FBI-ja, s ciljem da na jedno mesto namami mladiće nasilnih ideja i tendencija, olakšavajući tako posao ovoj federalnoj agenciji. Ali onda se ispostavilo da se negde u vreme osnivanja Baze iz Amerike preselio u Rusiju, državu rođenja svoje supruge. U neslužbenim nastupima, američke obaveštajne institucije sumnjaju da je zapravo ruski agent. Nazaro i dalje živi u toj zemlji. Pojavio se jednom na ruskoj državnoj televiziji, gde je negirao nekoliko stvari: obaveštajnu pozadinu svoga rada, terorističku narav Baze i Holokaust. Premda su američke ćelije ove organizacije uništene, njihove toksične ideje i dalje žive po rubnim političkim forumima i aplikacijama za dopisivanje na internetu.
