0
Grupa devojaka i žena iz Srbije, a reč je o njih 26, žive u izbegličkim kampovima u Siriji koji više liče na logore, s obzirom na veoma loše uslove života. Neke od žena su u godinama tim kampovima i to sa svojom decom. Srbija nema nikakav stav, iako je reč o ženama koje imaju srpsko državljanstvo.
Iako ne postoje precizne informacije, jedan broj ovih žena otišao je sa prostora Srbije i pre nego što je počeo građanski rat u Siriji. Ali, ima i onih koje su otišle u vreme izbijanja rata. Prema saznanjima organizacija koje se bave trgovinom ženama, jedan broj onih koje su otišle u Siriju, prepoznate su kao žrtve trgovine ljudima, i da na to ukazuje način vrbovanja, kao i zlostavljanje koje doživljavaju.
“Nemamo informacije da su te žene otišle u Siriju sa muževima koji su borci. Prema našim saznanjima, one su išle kod muževa ili su svi zajedno napuštali Srbiju da bi živeli u zemlji u kojoj vlada šerijat. I to je za njih bilo privlačno. Obraćali smo se ministarstvima policije, pravde i spoljnih poslova sa tim informacijama. Tražili smo da se sve one prvo ispitaju i onda omogući njihov povratak. Nikada nismo dobili odgovore”, kaže Dženeta Agović iz nevladine organizacije Impuls iz Tutina.
U logorima na severu Sirije koje kontroliše kurdska administracija trenutno oko 700 žena i 1.500 dece iz više od 40 zemalja širom sveta. Prema saznanjima nevladinih organizacija, u kampovima se nalazi 26 žena koje su srpske državljanke. Na osnovu svedočenja, one žive u kampovima koji više liče na logore, u uslovima koji su na ivici humanitarne katastrofe.
U kampovima nije dozvoljena upotreba mobilnih telefona, ali da žene često krše to pravilo. Zbog toga je jedna od državljanki Srbije 2020. godine bila nekoliko meseci u zatvoru.
“Žene bivaju izložene strašnim mučenjima, torturama i raznim vrstama nasilja u tim kampovima, naročito kada su u zatvoru”, priča Agović.
Stručnjaci Ujedinjenih nacija uputili su pre godinu dana dopis u kome su iskazali „ozbiljnu zabrinutost“ zbog kako su naveli, pogoršanih bezbednosnih uslova u kampovima Al-Hol i Roj, na severoistoku Sirije. Majke i sestre ovih žena, navele su da su o svemu upoznale policiju i BIA i da su tražile pomoć od nadležnih ministarstava, ali da su ostale bez adekvatnog odgovora.
POGLEDAJTE JOŠ:
Iz Vlade Srbije kao i iz ministarstva spoljnih poslova nisu želeli da odgovore na pitanja koja smo im poslali, iako su iz ovog ministarstva pre nekoliko meseci rekli da Srbija nikada nije prekidala diplomatske odnose sa Sirijom. Kao i da je prisustvo državljana Srbije u Siriji i zaštita njihovih interesa važan motiv.
Advokat za ljudska prava Aleksandar Olenik rekao je da u poslednjih deset godina postoji različita praksa kada je reč o povratku srpskih državljana koji su ratovali u Siriji i na istoku Ukrajine, gde se vidi jedna vrsta diskriminacije tužilaštva u Srbiji jer postoje dva krivična dela – učešće u stranoj vojsci, za one koji su išli da ratuju na strani Rusije, i terorizam, ako su isporučeni iz Sirije.
BONUS VIDEO Migranti na granici Srbije i Mađarske
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
