U Hrvatskoj predstavljen Nacionalni program reformi

Hrvatska vlada na današnjoj sednici otvorenoj za javnost usvaja četvrti po redu Nacionalni program reformi sa 10 prioriteta i 25 mera, rekao je premijer Andrej Plenković i dodao da njegov kabinet očekuje pad BDP od 9,4 posto.

„U ovoj godini očekujemo pad BDP-a od 9,4 posto. Nastojaćemo sa svim aktivnostima da se vratimo na kolosek na kojem smo bili pre pandemije. To je ujedno i najveći godišnji pad od rata. Pad BDP-a u krizi 2009. bio je 7,3 posto“, naveo je premijer.

Nacionalni program reformi je predstavio ministar finansija Zdravko Marić rekavši da on sadrži 25 mera ekonomske politike I da je važna njihova primena.

„Verovatno je da će ova kriza biti teža od one 2008. godine. Sve zemlje će osetiti posledice, ali izgledan je snažni inicijalni oporavak“, kazao je Marić.

Procenjujući rast BDP za narednu godinu, Marić je rekao da očekuje da to bude 6,1 posto.

„Sve izuzev državne potrošnje ove godine će padati. Očekujemo i pad uvoza roba i usluga. Povećana su izdavanja za zdravstveni sistem, a uveli smo i mere za pomoć predužetnicia“, naveo je.

Marić je kazao da očekuje da će se Hrvatska vratiti u zonu deflacije.

Dodao je da očekuje i pad potrošačkih cena za 0,3 posto i pad zaposlenosti od 3,3 posto.

Očekuje se, kazao je, da će udeo javnog duga u BDP-u u 2020. porasti za 13,5 postotnih bodova u odnosu na 2019. i iznosiće 86,7 posto BDP-a, ponajviše zbog, kako je rekao, povećanih potreba za zaduživanjem uslied negativnog fiskalnog učinka uzrokovanog pandemijom korona virusa.

Marić je rekao da vlada računa da će uvođenje podrške Hrvatskom zavodu za zapošljavanje za očuvanje radnih mesta znatno ublažiti uticaj šoka na zaposlenost I da se na nivou 2020. očekuje pad broja zaposlenih od 3,3 posto, dok će prosečna anketna stopa nezaposlenosti u ovoj godini iznositi 9,5 posto, a devet odsto 2021.

Direktna budžetska podrška se procenjuje na 14,9 milijardi kuna, a one uključuju odlaganje direktnih poreza i doprinosa, otpis direktnih poreza i doprinosa, odgađanje obaveze uplate poreza na dobit po godišnjem obračunu za 2019, podršku za očuvanje radnih mesta i nabavku medicinske opreme za borbu protiv korona virusa.

Dodatno je, kazao je, obezbeđeo više od 15 milijardi kuna za što povoljnije kreditiranje preduzetnika, kao I 17 milijardi kuna moratorijuma na kredite.

Marić je tražio saglasnost za dodatno zaduživanje za najviše 24 milijarde kuna.