0
Više od desetak volontera stoji na brdu koje se spušta ka uvali Madam Marta u Burgazadi, jednom od devet ostrvaca u blizini obale istanbula. Pripremaju se da pokupe plastične flaše i kese, limenke i opuške rasute po, inače, šarmantnoj plaži. Prisustvo volontera pokazatelj je sve većeg besa javnosti zbog đubreta i zagađenosti u Turskoj - situacije koja je dodatno pogoršana novom ulogom zemlje kao "deponije" Evrope.
Pročitajte još:
Odluka Kine pre dve godine da zabrani uvoz đubreta izazvala je haos na globalnom tržištu otpadom. Kina je od 1992. preuzimala 45 posto svetskog plastičnog otpada. U početku, najveći deo đubreta koji je slat Kini završavao je negde u Jugoistočnoj Aziji, ali je većina tih zemalja ubrzo zatvorila svoje granice otpadu. To je učinilo Tursku glavnim odredištem za evropski otpad. Prošle godine, u zemlju je stiglo 11,4 miliona tona otpada iz EU, tri puta više nego 2004. godine, pokazala je statistika Eurostata.
„Mi čak i ne znamo koliki procenat uvezenog otpada se zapravo reciklira, pali ili čuva na deponijama“, rekao je Nihan Temiz Atas, direktor projekta za plastiku u Grinpis Mediteranu. Turska vlada sada je pod velikim političkim pritiskom da dela. Ministar zaštite životne sredine Murat Kurum rekao je prošlog meseca da vlada planira da usvoji zakon kojim bi se „sprečio uvoz ogromnih količina otpada“.
Poplava smeća Turskoj stvara očigledan problem, kada je reč o zaštiti prirodne sredine, ali tu treba uzeti u obzir i ekonomske interese zemlje. Turska je prošle godine uvela 600.000 tona plastike prošle godine, što je lokalna industrija plastke pozdravila kao ključni resurs.
„Naša zemlja zavisi sa 85 posto od uvoza sirove plastike“, rekao je Habibe Tosun, inženjer u reciklažnom odeljenju Turske fondacije za plastičnu industriju.
Razlog zašto je industrija toliko voljna da prihvati evropski otpad je taj što Turska ne reciklira dovoljno sopstveni, navodi Politiko.
U ovogodišnjem izveštaju OEBS-a, Turska je najgore rangirana članica kada je reč o reciklaži. Turska agencija za statistiku navodi da je nešto više od 12 posto turskog opštinskog otpada sklonjeno, iako i dalje nije sigurno da je otpad stvarno recikliran ili je jednostavno spaljen. To, sasvim sigurno, nije dovoljno da kompanije koje se bave reciklažom otpada opstanu.
Predstavnici industrije, uključujući Tosuna, navode da uvoz otpada treba da se nastavi zarad proizvođača plastike, sve dok lokalne kompanije za reciklažu ne budu bolje rešavale pitanje turskog otpada. Borci za zaštitu životne sredine žele da Turska razvije sopstveni sistem reciklaže otpada umesto da se oslanja na uvoz.
„Ne želimo ovaj sektor da nestane“, rekao je Tolga Jucel, projekt menadžer u WWF Turska. „Uskoro ćemo moći više našeg otpada da recikliramo a kada to vreme dođe, ova postrojenja će biti neophodna“, dodao je on.
Bolje prikupljanje i reciklaža turskog đubreta predstavljao bi dramatičnu promenu za industriju u kojoj rade najsiromašniji. U Turskoj su kante za reciklažu nesvakidašnji prizor na zlicama. Većina kućnog otpada se baca u jedan kontejner. Sortiranje postoji ali je rezervisano za individualne sakupljače koji tumaraju ulicama u svojim vozilima i prikupljaju reciklažni otpad iz kanti za smeće. Onda oni taj otpad prodaju fabrikama za reciklažu.
Njima je izuzetno naškodio evropski otpad koji stiže u Tursku, kao i pad cene papira i plastike, rekao je Redžep Karaman, predsedavajuči Udrušenja uličnih sakupljača otpada. „Ranije, sakupljač bi mogao da zaradi dnevno i oko 100 lira (11 evra) dok sada dobijaju 30-35 lira za isti posao“, rekao je on.
To nije jedini problem sa kojim se Turska suočava.
Grinpis navodi da je mnogo uvezenog otpada povezano sa organizovanim kriminalom. „To je opasno pitanje“, kaže Atas iz ove organizacije za zaštitu prirodne sredine.
Udruženje uličnih sakupljača tvrdi da neke kompanije dobijaju 2000 evra za uvoz 20 tona kontaminiranog otpada. Na nedavnom samitu posvećenom ovom problemu kao glavni krivci izdvojen je „nedostatak kriterijuma za licenciranje“ kao i „uvoz otpada od strane nelicenciranih osoba ili kompanija koji koriste dokumentaciju licenciranih kompanija“.
Slične optužbe pojavljuju se i u Interpolovom izveštaju o kriminalu povezanom sa trgovinom otpadom, gde se navodi da krimi organizacije koriste licencirane, legalne firme kao paravan za svoje operacije.
Iako je nemoguće uvideti kompletan opseg problema, sve više incidenata izbija na površinu.
Prošlog septembra, plastični otpad uvezen iz Italije pronađen je na privatnoj zemlji u provinciji Izmir. Grinpis je podneo prijavu a kompanija koja je uvezla otpad, kao i vlasnik zemlje, morali su da plate kaznu.
U junu, istraga BBC-a otkrila je tone plastičnog otpada iz Britanije koji je završio pored puta u provinciji Adana na jugozapadu zemlje. Defra, britanska agencija za zaštitu životne sredine navela je da su „poslednjih meseci primetili povećan uvoz u Turskoj i da rade na otkivanju potencijalno zabrinjavajućih otpadnih mesta“.
Incidenti popout ovog su indikator da se velika količina otpada koji se šalje u Turstu neodgovarajuće reciklira ili skladišti. Interpol je u svom izveštaju imenovao Tursku kao jednu od sedam zemalja gde se namerno podmeću požari na otpadima kako bi se eliminisale ilegalne deponije.
Ogroman uvoz otpada u suprotnosti je sa kampanjom Nula otpada koju je vlada pokrenula 2017. pod pokroviteljstvom prve dame Emine Erdogan. Cilj kampanje je da se poboljša reciklaža u turskoj za 35 posto do 2023.
Vlada je takođe uvela niz mera poput naplaćivanja proizvođačima taksi za reciklažu ili naplaćivanja plastičnih kesa, dok su opštinske vlasti obavezne da ubrzaju izgradnju reciklkažnih postrojenja. Program je predstavio ministar prirodne sredine 31. avgusta sa ciljem da se smanji uvoz otpada na 50 posto onoga što koristi turska industrija otpada i reciklaže.
Dok se to ne dogodi, Turska će imati ozbiljan problem sa smećem. WWF Turska saopštio je da 1,1 milion tona otpada završi u zemlji i vodi svake godine, deo toga nađe put do mora i plaža poput one kod uvale Madam Marte.
Tamo su volonteri napunili 20 džinovskih džakova đubretom poput cipela, čarapa i plastičnog cveća.
„Drago mi je što sam ovako proveo dan ali mi je neverovatno da možemo da budemo uredni kod kuće a da nam ne predstavlja nikakav problem da iza sebe ostavimo ovakav haos“, rekao je jedan od volontera.
