0
Vlasti u Atini najavile su zatvaranje Akropolja zbog toplotnog talasa koji je zahvatio Tursku i Grčku, zbog kog su takođe zatvoree mnoge škole. Toplotni talas će trajati nekoliko dana, ali naučnici upozoravaju da je Evropa u sve većoj opasnosti zbog klimatskih promena. Kada je reč o Grčkoj, gde tradicionalno boravi veliki broj srpskih turista, očekuju se temperature i do 45 stepeni.
Akropolj je prošle godine privukao skoro četiri miliona posetilaca, a sada je zabeležena temperatura od 39 stepeni Celzijusa.
Osnovne škole i predškolska nastava takođe su otkazani u delovima južne i centralne Grčke, gde su najviše temperature.
Gradske vlasti su saopštile da je u sredu obustavljeno i odnošenje smeća na nekoliko sati i da će za javnost biti otvoreno sedam klimatizovanih prostora. U Atini su korišćeni dronovi sa termalnim kamerama za koordinaciju odgovora javnog zdravlja, rekli su zvaničnici.
Očekuje se da će temperature dostići 43 stepena Celzijusa u četvrtak zbog južnih vetrova koji donose vruć vazduh i prašinu iz severne Afrike.
Grčka je jedna od najugroženijih zemalja u Evropi kada je reč o toplotnim talasima. Prošle godine su rastuće temperature podstakle smrtonosne požare, a nestalne kiše izazvale su neke od najgorih poplava u istoriji, zbog čega su oštećeni usevi i sredstva za život.
Prošla zima je bila najtoplija zabeležena, a padavine su bile male, što je stvorilo uslove za još požara, kažu naučnici.
Slični uslovi su zabeleženi prošle godine u većem delu južne Evrope, uključujući Portugal, Francusku, Španiju i Italiju, gde su požari izazvali desetine smrtnih slučajeva.
U Grčkoj su ove godine požari počeli ranije nego što se očekivalo, uključujući jedan u martu.
Vatrogasci i policija patrolirali su šumama iz vazduha i sa kopna, uoči, kako se očekuje, vetrovitog kraja nedelje, povećavajući rizik od širenja požara.
Nakon prošlogodišnjih razornih šumskih požara, uključujući i onih na ostrvu Rodos, koji su izazvali najveću evakuaciju u mirnodopsko doba, Grčka je pojačala svoje pripreme zapošljavanjem više osoblja i pojačavanjem obuke.
Evropa se sve više suočava sa tako intenzivnim naletima vrućine da ljudsko telo ne može sa istim da se nosi, pošto klimatske promene nastavljaju da podižu temperature, saopštila je u služba za praćenje klime Kopernikus EU i Svetska meteorološka organizacija (SMO).
U izveštaju o klimi u Evropi, Kopernikus i SMO su zabeležili prošlogodišnje ekstremne uslove, uključujući julski toplotni talas koji je 41 odsto južne Evrope gurnuo u jak, veoma jak ili ekstreman toplotni period.
Ekstremne vrućine predstavljaju posebne zdravstvene rizike za radnike na otvorenom, starije osobe i ljude sa hroničnim stanjima kao što su kardiovaskularne bolesti i dijabetes.
U delovima Italije prošlog jula je zabeleženo sedam odsto više smrtnih slučajeva nego inače, a među žrtvama je bio i 44-godišnji muškarac koji je farbao oznake na putu u gradu Lodi na severu zemlje, koji se srušio i preminuo.
POGLEDAJTE JOŠ:
Toplotni stres meri uticaj koji okolina ima na ljudsko telo, kombinujući faktore kao što su temperatura, vlažnost i reakcija tela.
Delovi Španije, Francuske, Italije i Grčke iskusili su do deset dana ekstremnog toplotnog stresa 2023. godine, definisanog kao temperatura koja se oseća kao da je veća od 46 stepeni Celzijusa, u kom trenutku se moraju odmah preduzeti mere kako bi se izbjegao toplotni udar i drugi zdravstveni problemi.
Smrtnost uzrokovana toplotom porasla je za oko 30 odsto u Evropi u poslednjih 20 godina, navodi se u izveštaju.
