0
"Merve! Irem! Merve! Irem", viče spasilac Mustafa Ozturk. Svima okolo je naređeno da ćute. Tim traži dve sestre za koje drugi preživeli kažu da su žive zarobljene ispod gomile ruševina. Sa osetljivim uređajima slušaju bilo kakav odgovor. Svi su zaleđeni u iščekivanju.
A onda, iskorak. „Irem, dragi moj, blizu sam ti, čuješ me, da?“ Mustafa kaže.
Oni koji gledaju to ne čuju, ali sada je jasno da ona odgovara. Mala grupa drugarica zarobljenih devojaka nečujno čeka čudo.
„Sjajna si! Sad se smiri i odgovori mi. Ah ok, to je Merve. Merve draga, samo odgovori na moja pitanja“, kaže on, prenosi BBC.
Merve (24) i njena sestra Irem (19) zarobljene su ispod ruševina svog petospratnog stambenog bloka u Antakiji, na jugu Turske, koji je sravnjen sa zemljom u stravičnom potresu. Prošla su dva dana, ali za njih su ti dani izgledali kao nedelje.
Turkey earthquake rescue: How two sisters were saved from the rubble https://t.co/jLspGso3dV
— BBC News (World) (@BBCWorld) February 12, 2023
„Sreda je. Ne! Niste bili zarobljeni 14 dana. Dajte nam pet minuta. Izaći ćete.“
Mustafa zna da će to potrajati satima, ali kaže: „Ako izgube nadu, možda neće preživeti.“
Merve i Irem počinju da se šale i smeju zajedno. Veliki osmeh se pojavluje na Mustafinom licu: „Da imaju prostora verovatno bi plesali“, kaže on.
Prema proračunima spasilaca, do sestara je 2 metra, ali Hasan Binai, komandant spasilačkog tima, kaže da je kopanje tunela u beton veoma delikatna operacija. Jedan pogrešan potez može dovesti do katastrofe.
Buldožer je pozvan da vrlo malo podigne i zadrži debeli beton kako bi zaustavio urušavanje zgrade kada počnu da kopaju.
„Devojke, uskoro ćemo vam dati ćebad“, Mustafa kaže sestrama. „Ah, ne, ne brini za nas. Nismo umorni, nije nam hladno“.
Mustafa kaže da je Merve zabrinuta zbog situacije u kojoj se nalaze spasioci. Sada je 20:30 po lokalnom vremenu i veoma je hladno. Ovo područje je imalo jednu od najhladnijih zima koje ljudi pamte.
Spasioci počinju da kopaju i golim rukama bacaju ruševine.
Ali posle nekoliko sati osetilo se kako se zemlja naglo trese pod nogama. To je jak naknadni potres. Operacije moraju prestati i svi napuštaju devastiranu zgradu.
„Ovde je brutalna realnost. Bezbednost našeg tima je na prvom mestu“, kaže Hasan.
Nakon 30 minuta, Mustafa i još trojica spasilaca se vraćaju tamo gde su kopali.
„Ne boj se. Verujte mi da vas nećemo ostaviti ovde. Izvešću vas i vodite nas na dobar ručak“, viče Mustafa. Devojke su mislile da su ostavljene da umru.
Sada je ponoć i kopanje je nastavljeno. Ekipa jedva spava danima. Okupili smo se oko male vatre pored zgrade.
Povremeno se začuje povik: „sessizlik“, što znači tišina. Svetlo se gasi, sada potpuni mrak. Napravili su malu rupu u betonu da vide da li devojke vide svetlost koja dolazi iz Mustafine lampe.
„Merve! Irem! Vidiš li svetlo? OK! Savršeno! Sada šaljem malu kameru dole. Kad je vidiš, reci mi i ja ću ti reći šta da radiš.“
To je trenutak ushićenja za sve. Hasan se pridružuje svom timu kako bi video devojke na malom ekranu povezane sa njihovom kamerom za noćni vid. Mogu da vide i Irem i Merve.
„Tako si lepa. Ne mrdaj previše. Irem povuci kameru da bolje vidimo Merve.“
Na ekranu se vidi da se Irem smeje. Srećom, ima dovoljno prostora za njih između betona koji ih zarobljava.
Olakšanje preplavi svačija lica. Devojke izgledaju dobro i bar Irem ima prostora da se izvuče ako povećaju rupu.
Ali skoro odmah tim izgleda zabrinut. Merve im je rekla da joj je hladno i da joj je nešto teško na nogama.
Lekari su bili zabrinuti: „Da li njena stopala imaju gangrenu? Ili je ovo prvi simptom hipotermije?“
Sada je oko 05:00. Tunel je dovoljno velik da najtanji član tima puzi dole. Spasilac je uspeo da dohvati Iremovu ruku i zadrži je nekoliko trenutaka.
„Telo naše majke je počelo da smrdi i ne možemo da dišemo kako treba“, kaže Irem spasiocima. Devojčice danima leže pored mrtve majke.
To je šokantno. Kako strašno mogu biti trenuci u životu kada ne biste želeli svoju majku pored sebe, razmišljali smo.
Hasan zamoli jednog od Merveinih prijatelja – koji još uvek čeka, pod stresom i ćuti – da im pokaže sliku devojaka koju ima. Pokušavaju da procene širinu koja im je potrebna da bi napravili rupu. Dve devojke su nasmejane, u svečanim haljinama su, slave venčanje.
„Savršeno! Možemo ih izvesti.“ Medicinski tim se sprema sa termo ćebadima i nosilima. Svi su uzbuđeni. 06:30 je i Irem je prva. Ona se smeje i plače u isto vreme.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
„Bog vas blagoslovio. Izvedite i Merve. Molim vas“, moli ona spasioce. „Merve će pratiti. Obećavam“, kaže joj Hasan.
Ali izvođenje Mervea traje još napetih 30 minuta. Treba da joj oslobode stopala ispod betona, a da joj ne naškode. Operacija je uspešna.
Kada Merve izađe, svi počinju da tapšu i navijaju. Čujem Merve kako vrišti od bola, ali onda pita: „Jesam li stvarno živa?“
„Dragi ste“, odgovara Mustafa smešeći se.
Prijatelji koji su tu celu noć počinju da viču u suzama.
„Merve! Irem! Tu smo. Ne bojte se.“ Sestre su utovarene u kola hitne pomoći i prebačene u poljsku bolnicu.
Posle ovog radosnog trenutka dolazi jedan jeziv. Spasioci ponovo mole sve da ćute. Ovo je poslednji poziv.
„Ako me neko čuje, odgovorite. Ako ne možete da odgovorite, pokušajte da dodirnete zemlju.“
Hasan molećivo ponavlja iz različitih uglova. Zatim se, nažalost, crvenim sprejom potpisuje na beton, ispisuje šifre kako drugi spasilački timovi ne bi pretraživali zgradu.
„Spasiti ljudsko biće je prelep osećaj, ali bismo voleli da nema smrti“, reče on sa tugom na licu.
„Hoćeš li ručati sa Merve i Irem?, pita ga novinar. On se osmehuje: „Nadam se da ćemo jednog dana moći. Ali najvažnije je da su sada žive i u dobrim rukama“.
BONUS VIDEO: Zemljotres u Turskoj i Siriji: Zbog čega su se zgrade rušile kao kula od karata?