0
Zet Donalda Trampa Džared Kušner već duže vreme planira da investira u nekretnine u Beogradu, ali i u Albaniji, gde je naišao na optužbe i negodovanje.
Naime, lokalni vlasnici zemljišta postavljaju pitanje kako su Kušner i Ivanka Tramp uspeli da obezbede prava na gradnju, te se sada suočavaju s optužbama. Sporovi se odnose na investicije u vrednosti od 1 milijarde dolara koje Ivanka Tramp, najstarija ćerka bivšeg predsednika, i njen muž planiraju u Albaniji duž Mediteranske obale, na zemljištu koje je nekada kontrolisala komunistička vlada.
PROČITAJTE JOŠ:
Kušner je najavio planove za izgradnju raskošnog hotela i kompleksa vila na kopnu gde je jedna albanska porodica generacijama obrađivala zemlju. Porodica tvrdi da je deo ove imovine koruptivno oduzet od njih nakon završetka komunističke vladavine 1991. godine.
„Pokušavaju da nam oduzmu ono što je naše“, rekao je Bledar Aleksandros Konomi, koji je kao dečak pomagao u čuvanju stoke na zemljištu koje je sada predloženo za Kušnerov hotel. Na drugom mestu – malom, strateški lociranom ostrvu zvanom Sazan – Kušner sarađuje s najvišim vladinim zvaničnicima u Albaniji kako bi obezbedio ekskluzivna prava na razvoj. Ono što nije bilo javno je da postoji drugi predlog za razvoj istog ostrva koji je podnela albansko-američka izvršna direktorka iz Njujorka, prema dokumentima koje je pribavio Njujork tajms. Albanska preduzetnica Evi Kokalari-Angelakis, rekla je u intervjuu da je albanska vlada ignorisala njen predlog za obnovu lokacije jer želi da impresionira Trampa, u slučaju da bude ponovo izabran i može da pomogne Albaniji u njenim spoljnopolitičkim ciljevima. „Moj najveći nedostatak je što se suočavam s Trampovom ćerkom i zetom“, rekla je Kokalari-Angelakis. Dodala je da je pristala da razgovara s The Times-om o svom predlogu za hotel tek nakon što je Ivanka Tramp izjavila da su već obezbedili sporazum za izgradnju na Sazanu.
„Zatvorili su mi vrata“, rekla je ona. „To je apsolutno skandalozno.“
Kokalari-Angelakis nije jedina koja postavlja pitanja o predloženim projektima gospodina Kušnera u Albaniji. Agron Šehaj, član opozicije u albanskom parlamentu, rekao je da je proces izbora investitora za ostrvo Sazan bio previše netransparentan.
„Naravno, za Albaniju, koja je siromašna zemlja, važno je razvijati turizam, ali ovde nedostaje transparentnost i čini se kao da je ovo privatni dogovor u političkom interesu premijera Albanije”, rekao je Šehaj. Premijer Albanije Edi Rama i Kušner su negirali bilo kakvu sugestiju da albanska vlada preduzima korake kako bi pomogla Kušneru zbog njegovih veza s Donaldom Trampom.
„Činjenica da tako renomirani američki preduzetnik pokazuje interes za investiranje u Albaniji čini nas veoma ponosnim i srećnim“, navodi se u pisanoj izjavi portparola Edija Rame. „To pokazuje SAD i svetu da postoji nova zvezda u prelepom mediteranskom svetu turizma, koja se zove Albanija.“
Albanski projekti nisu sponzorisani od strane “Tramp organizacije” i neće nositi ime ili brend Tramp. Umesto toga, Kušner, koji je bio savetnik u Beloj kući, osnovao je svoju investicionu kompaniju “Affinity Partners”, koju većinom finansira vlada Saudijske Arabije, kako bi sklopio poslove na lokacijama širom sveta. Za ove projekte u Albaniji, kao i za projekat u Srbiji, Kušner je sarađivao s Ričardom Grenelom, koji je služio kao specijalni izaslanik za Balkan tokom administracije Trampa.
Sazan, najveće ostrvo u Albaniji, nalazi se na strateškoj tački severno od granice s Grčkom u blizini Italije. Tokom skoro 1.000 godina, ovo uglavnom nenaseljeno ostrvo bilo je vitalna vojna lokacija, na uskom ulazu u Jadransko more, a Italijani su ga koristili kao bazu za podmornice tokom Drugog svetskog rata. „Ako se može verovati sovjetskim tvrdnjama, ostrvo je utvrđeno tako da je neprobojno za atomsku bombu“, kaže se u jednom dokumentu CIA iz 1951. godine, koji se zasniva na turskim vestima.
Nakon što je Albanija postala bliska Sovjetskom Savezu, nakon Drugog svetskog rata, ostrvo je postalo vojni položaj za stotine albanskih vojnika, kao i protivvazdušne baterije koje je isporučivao Sovjetski Savez.
Danas je ostrvo još uvek puno bunkera, malog vojnog pristaništa i zbirke zapuštenih, uglavnom napuštenih zgrada, nedaleko od mesta gde Kušner i Ivanka Trump žele da grade.
„Ako se može verovati sovjetskim tvrdnjama, ostrvo je utvrđeno tako da je neprobojno za atomsku bombu“, kaže jedan dokument CIA iz 1951. godine, koji se zasniva na turskim vestima, dodajući da je Sazan bio „u poziciji da potpuno blokira Jadransko more, baš kao što Gibraltar blokira ulaz u Mediteran.“
Da bi dobio pristup ostrvu, firmi Kušnera je potrebna odobrenje albanske vlade. Ašer Abehsera, američki nekretninski izvršni direktor kog je Kušner postavio za nadzor projekata, rekao je da je albanska vlada dala preliminarno odobrenje za nastavak pregovora o izgradnji hotelskog kompleksa na Sazanu, ali finalni uslovi bilo kog sporazuma još uvek nisu rešeni.
Međutim, komentari Ivanke Tramp koji sugerišu da je njena porodica već obezbedila pristup Sazanu izazvali su kritike u Albaniji.
Druga predložena Kušnerova lokacija — gde je planirano 1.000 plažnih vila i hotelskih soba — nalazi se u blizini u zajednici zvanom Zvernec, pored Vlore, trećeg po veličini grada u Albaniji, gde se sada gradi novi međunarodni aerodrom i turizam već cveta. Veliki deo imovine u blizini Vlore oduzeta je od strane vlade tokom komunističke ere, i sporovi su se nastavili od 1991. godine, kada je demokratski izabrana vlada počela da pokušava da vrati imovinu pravim vlasnicima. Lokacija koju su Kušner i Ivanka odredili za svoj projekat predmet je nekoliko ovih sporova. Meštani u Zvernecu u poslednjim nedeljama su se obratili Kušneru kako bi ga pismenim putem obavestili o svom zahtevu da poseduju zemljište gde se planira izgradnja luksuznog hotela i da nisu spremni da ga se odreknu.
„Podsetimo, Vlada Srbije odobrila je ugovor sa Džaredom Kušnerom za izgradnju luksuznog hotela na mestu nekadašnjeg Generalštaba u Beogradu, i tako ga uvela u posao u trenutku kada njegov tast Tramp pokušava da se vrati u Belu kuću. Uz luksuzni hotel, tržni centar i 1.500 stanova, biće izgrađen i Memorijalni kompleks posvećen žrtvama NATO bombardovanja.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
