7
Počeli su da se pojavljuju prvi obrisi početnih napora novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa da okonča rat u Ukrajini nakon njegove posete Evropi prošle nedelje. Ključna poruka: Evropa bi trebalo da preuzme većinu tereta podrške Kijevu slanjem trupa za nadzor primirja i oružja za odvraćanje Rusije.
Na sastanku u Parizu 7. decembra, Tramp je ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu rekao da ne podržava članstvo Ukrajine u NATO-u, ali da želi da iz bilo kakvog prekida borbi izađe snažna, dobro naoružana Ukrajina, prema informacijama zvaničnika koji su prisustvovali sastanku.
Tramp je naglasio da Evropa treba da igra glavnu ulogu u odbrani i podršci Ukrajini te da želi da evropske trupe budu prisutne u Ukrajini radi nadzora primirja, rekao je zvaničnik. Iako nije isključio američku podršku ovom aranžmanu, američke trupe ne bi bile uključene, dodali su izvori.
Novi američki predsednik već dugo izjavljuje da želi brzo okončanje trogodišnjeg rata, ali je malo detalja javno izneo o tome kako planira da to postigne. Evropski zvaničnici kažu da je tokom postizbornih razgovora Tramp uglavnom postavljao pitanja i tražio mišljenja o sukobu, te da još nije formirao jasan plan.
Ubrzo su se ovim povodom sastali francuski predsednik Makron i poljski premijer Donald Tusk.
U sredu je poljski list “Rzeczpospolita” izvestio da dve zemlje razgovaraju o slanju mirovnih snaga od 40.000 vojnika sastavljenih od trupa stranih zemalja.
Makron je otputovao u Varšavu da razgovara o toj ideji sa Tuskom, rekao je jedan evropski diplomata. Francuski predsednik je potvrdio da su razgovori sa Tuskom bili fokusirani na Ukrajinu i „dan posle” rata, ali nije odgovarao na pitanja novinara.
„Dolazeća Trampova administracija pokazala je volju da promeni putanju sukoba i moramo da radimo sa Ukrajinom i Evropom, da uzmemo u obzir evropske i ukrajinske interese“, rekao je Makron.
Izvori navode da Poljska, uprkos podršci Ukrajini, trenutno nije među državama koje su spremne da pošalju svoje vojnike.
Makron je prvi put izneo ovu ideju u februaru, ali je Nemačka tada odbacila predlog. Tada su se razmatrale opcije slanja neborbenih jedinica za obuku, operacije razminiranja ili kontrolu granica, ali nijedna od ovih ideja nije realizovana.
Pročitajte još:
7
2
3
Rasprave o postavljanju evropskih trupa na terenu u Ukrajini i dalje su u ranoj fazi, sa nekoliko nerešenih pitanja, uključujući koje bi evropske zemlje učestvovale, broj trupa, ulogu Vašingtona u podršci ovom aranžmanu i da li bi Rusija prihvatila dogovor koji uključuje trupe iz NATO zemalja.
Francuska i Velika Britanija su prošlog meseca već razgovarale o mogućnosti slanja evropskih trupa u Ukrajinu, a slični razgovori vođeni su i između Ukrajine, baltičkih i skandinavskih zemalja, otkrilo je pet evropskih diplomata.
„Ne postoji opšti konsenzus među evropskim državama. Ideja je da se formira koalicija od 5 do 8 evropskih zemalja koje neće zavisiti od NATO-a, već će delovati na osnovu bilateralnih sporazuma sa Ukrajinom“, rekao je izvor upoznat s ovom inicijativom.
Međutim, ono što je počelo kao tihe diskusije između britanskih i francuskih zvaničnika o ovoj mogućnosti proširilo se i na Trampa, Zelenskog i druge evropske vlade, prema informacijama ljudi upoznatih sa razgovorima.
U četvrtak su se ministri spoljnih poslova nekoliko evropskih zemalja sastali u Berlinu radi razgovora o bezbednosnim garancijama. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute pozvao je lidere Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Nemačke, Italije i Poljske, kao i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, da se sastanu sa Zelenskim u Briselu kako bi razgovarali o bezbednosnim garancijama, prema dvojici zvaničnika upoznatih sa planovima.
„Zelenski i Ukrajina žele da postignu dogovor i zaustave ludilo“, napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social nakon sastanka u Parizu. „Odmah treba uspostaviti prekid vatre i započeti pregovore.“
Svaka evropska vojska na terenu bila bi deo specifične mirovne ili posmatračke misije za nadgledanje prekida vatre i ne bi predstavljala NATO operaciju, rekli su zvaničnici.
Bilo koji napor ka okončanju rata suočiće se s ozbiljnim preprekama, posebno od strane ruskog predsednika Vladimira Putina, koji ne pokazuje spremnost da okonča sukob koji smatra da dobija, uprkos sporom napredovanju uz velike gubitke. Za Ukrajinu bi primirje duž trenutne linije fronta verovatno značilo bolan korak – ustupanje kontrole nad 20% teritorije.
Tramp, prema rečima svojih saradnika, još nije vezan za konkretan plan za Ukrajinu i nije duboko razmatrao ovo pitanje dok se priprema za preuzimanje dužnosti. Njegov tranzicioni tim priprema predloge i obaveštava ga o mogućnostima, dok će ključne odluke uslediti nakon što formira svoj tim za nacionalnu bezbednost i održi dalje razgovore sa saveznicima – i potencijalno s Putinom.
Trampovi savetnici privatno su pozdravili nedavnu odluku administracije predsednika Bajdena da Ukrajini isporuči oružje koje može dosegnuti dublje u Rusiju, verujući da će to dati novu polugu za pregovore s Moskvom. Međutim, Tramp je kritički komentarisao taj potez: „Oštro se protivim slanju raketa koje mogu da dosegnu stotine milja unutar Rusije“, rekao je za magazin Time.
U međuvremenu šef NATO veruje da će se sukobi Rusije i Ukrajine nastaviti i u budućnosti, ali i proširiti.
Mark Rute upozorio da Alijansa nije spremna za pretnje s kojima će se suočiti u narednim godinama, posebno od Rusije. Tokom govora u Briselu, Rute je istakao da se Rusija priprema za dugotrajnu konfrontaciju sa Ukrajinom i NATO-om.
„Rusija se priprema za dugoročni sukob, i sa Ukrajinom i sa nama,“ rekao je Rute. „Nismo spremni za ono što nas čeka za četiri do pet godina.“
Naglasio je da NATO mora preći na „ratni način razmišljanja“ i ubrzati proizvodnju i povećati izdvajanja za odbranu. Podsetio je da su tokom Hladnog rata članice NATO-a izdvajale preko 3% BDP-a na odbranu, te da će u budućnosti izdvajanja morati da premaše trenutni cilj od 2% BDP-a, prenosi Skaj njuz.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare