2
Nije lako ovih dana na evropskoj političkoj sceni biti otvoreni pobornik Donalda Trampa. Takvi ljudi osećaju se izolovanije nego navijač Hajduka na zapadnoj tribini Dinamova stadiona. Ali, treba im odati priznanje. Ne daju se.
Crnogorski poslanik Nebojša Medojević, predsednik stranke Pokret za promjene, čestitao je Trampu na pobedi. „Iako su protiv Vas bili svi veliki mediji, mreže korporacija i NVO, otuđeni delovi obaveštajnih službi i svi vojnici duboke države i neprijatelji američkog naroda, uspeli ste gigantskom borbom za svoj narod i SAD da izvojevate istorijsku pobedu.“ A onda je objavio da je covid-19 „ubačeno izolovano biološko oružje“ sa ciljem da utiče na američke izbore. Taj je gospodin bio jedno vreme kandidat za ministra obrane, prenosi Jutarnji list.
Mart Helme donedavno je bio estonski ministar unutrašnjih poslova. Iz radikalno desne stranke EKRE. U nastupu na lokalnom radiju doveo je u pitanje legitimitet Bajdenove pobede i izabranog predsednika SAD-a nazvao „korumpiranim“, a njegovu pobedu rezultat delovanja „duboke države“. I sve bi to još bilo donekle prihvatljivo da Helme nije sa slušateljima podelio i svoj san u kojem u SAD-u izbija građanski rat i tako Tramp ostaje predsjednik. Nakon kritika koje su usledile i optužbi da je ugrozio „estonsku bezbednost i zapretio pogoršanjem odnosa sa SAD-om“, Helme je podneo ostavku.
Pročitajte još:
Mnogi od iskrenih ljubitelja lika i dela američkog predsednika na odlasku ipak su bili mudriji. Mađarski premijer Viktor Orban ga je podržao u kampanji, ali je relativno brzo čestitao na pobedi Džou Bajdenu. Što je samo potvrda da je Orban, što god mislili o njegovim političkim stajalištima i modelima njihova sprovođenja, realista i pragmatik. Tramp je otišao, živeo Bajden.
„Ljudi na najvišim izvršnim funkcijama trebalo bi da budu svesni činjenice da ono što govore javno, a to uključuje platforme društvenih mreža poput Tvitera, odjekuje, i da bi razboritost trebala biti pravilo… bojim se da neki od onih tvitova koje smo videli ne pridonose pozitivnoj slici Slovenije u Briselu ili Vašingtonu“, rekao je Janez Lenarčič, slovenački diplomata reagujući na tvitove slovenskog premijera Janeza Janše.
Janša je tokom kampanje za američke izbore javno podržao Trampa. A onda je dan nakon izbora preko i njemu omiljenog Tvitera poslao čestitku Trumpu na pobedi što je izazvalo pravu buru u slovenskoj javnosti. Predsednik Borut Pahor odmah je reagovao i čestitao Bajdenu ali, kaže Lenarčič, šteta je već bila napravljena. Naročito ako se uzme u obzir da se Janša tokom kampanje na Tviteru svađao s osobama iz Bajdenovog tima, a ne odustaje od svog stava da su izbori u SAD lažirani.
Velike ambicije
Janez Janša je slučaj političara koji je od studenta Opštenarodne obrane i društvene samozaštite (ONO i DSZ) postao nacionalista. Takav je slučaj i sa Milanom Bandićem, samo što je Janša počeo s levog krila, iz nedeljnika Mladina, postao disident, a zatim u prvoj slovenskoj vladi nakon demokratskih izbora ministar obrane. Njegova je ambicija oduvek bila velika i neskrivena. Na drugim demokratskim izborima u Sloveniji 1992. godine se nadao da će doći na sam vrh, ali u slovensku se politiku vraća Janez Drnovšek. I to je trenutak kad Janša shvata da na levom polu nema mesta za njega i Drnovšeka.
Okreće se stoga prema desnom centru i bivši komunista postaje neupitni korifej slovenske desnice. Kad je 2004. godine konačno pobedio na parlamentarnim izborima ispričao je kako su mu ljudi prilazili i čestitali što su nakon 60 godina srušili komuniste. Nakon te izborne pobede više nije uspio da sastavi ceo mandat. Bio je premijer i 2012. godine, ali je morao dati ostavku jer je Komisija za borbu protiv korupcije utvrdila da u njegovu delovanju ima spornih elemenata.
Svaki takav slučaj kod njega je stvarao dodatni osećaj progonjenosti i počeo se sve snažnije zatvarati od javnosti. Janša vodi SDS već više od 20 godina i niko u stranci i ne dovodi u pitanje njegovo liderstvo. Bilo je nekih pokušaja, ali svi su završili neuspjšno.
Kad se s te pozicije pogleda politički profil, postaje jasno da Janša nije spreman na argumentiran dijalog jer, jednostavno, on zna najbolje. I zato će i dalje na Tviteru tvrditi da je u pravu.
Janez Janša je u proleće ove godine, nakon kraha petočlane koalicije koja je imala manjinsku vladu, preuzeo vlast u zemlji. Kad se bolje pregledaju njegovi potezi, postaje jasno njegovo oduševljenje Trampom. Janša smatra da bi javni mediji morali biti pod kontrolom vlade, a s privatnima koji ne pišu njemu u prilog u stalnom je sukobu. Otvoreno preko Tvitera ratuje s intelektualcima i opozicijom. Svi koji mu oponiraju ili mu se zamere postaju njegovi neprijatelji. Uveren je da u Sloveniji postoji duboka država – komunisti – koji rade isključivo protiv njega.
Želio bi da ima kontrolu nad sudovima. Vole ga u ruralnim krajevima, a gradovi mu okreću leđa – Janša nikako da zavlada Ljubljanom, a Trump je otišao iz Njujorka koji ga je, po njegovom mišljenju, izneverio. Jednostavno, Janša je Tramp u malom. I zato se tako grčevito bori da Tramp ostane na vlasti jer, ako više ne bude Trumpa, vrednosti za koje se Janša zalaže opet postaju društveno neprihvatljive. Tramp je za sve lidere, koji realno smatraju da bi demokratija trebala služiti samo njihovu ostanku na vlasti, bio potvrda da su u pravu.
Janšin tviter eksces vrlo verojatno neće imati posebnog uticaja na američko-slovenače odnose. Bajdenova administracija će se baviti brojnim unutrašnjim problemima, a na spoljnopolitičkom planu Kinom. Balkan im nije u planu.
„Ne očekujem da će nepromišljeni komentari Janše na društvenim mrežama preterano uticati na slovenačko-američke odnose, ali će Slovenija zbog toga imati više problema upravo sa svojim evropskim partnerima jer je sadašnji premijer na ovaj način jasno pokazao da nema diplomatske spretnosti“, rekao je za Delo Peter J. Verovšek, nekadašnji predavač društvenih studija na Harvardu i docent na univerzitetu u Šefildu.
No, sasvim je sigurno da će ljudi iz Bajdenove administracije zapamtiti čak manje to što je čestitao Trampu, a više njegov sledeći tvit: „Poštujemo teške lične životne tragedije Džozefa Bajdena i neka njegova stara politička dostignuća, no ako bi on sada bio izabran, bio bi jedan od najslabijih američkih predsednika u istoriji, u trenutku kad slobodni svet treba više nego ikad jake Sjedinjene Države“.
Lenarčič nije slučajno govorio o pozitivnoj slici Slovenije u Briseliju. Ljubljana bi trebala 1. jula sljedeće godine da preuzme predsedavanje Savetom EU. Janša bi tako drugi put, nakon 2008. godine, bio lice koje predstavlja EU. Za EU je apsolutno neprihvatljiva situacija u kojoj bi američka administracija izbegavala susret s EU zbog osobe koja je na čelu predsedavajuće države.
#related-news_0
Samoubilački potez
Ceo slučaj treba gledati i u kontekstu velike unutarnjopolitičke kolebljivosti u Sloveniji. Janša je u koaliciju, osim NSi-a, uzeo i SMC, stranku koja više ne može računati na ulazak u parlament i koja trenutno ima samo jedan cilj: što duž ostati na vlasti. Teško – jer im javnost neće oprostiti prelazak iz koalicije levog centra u Janšinu vladu. No, tu je poznata nepoznanica, varijabla za koju se činilo da će postati konstanta. Stranka penzionera, DeSUS. Koja je početkom ove godine smenila „večnog“ predsednika Karla Erjavca i nakon toga ušla u koaliciju s Janšom – ali njima ne preti okretanje leđa biračkog tela jer imaju stabilnu podršku već duže od 20 godina. Krajem leta u DeSUS-u došlo je do novih potresa pa je smenjena predsjednica i opet je otvoreno pitanje stranačkog čelništva.
Erjavec nije mogao niti hteo da propusti takvu priliku i izvesno je da će 28. novembra biti izabran za stranačkog predsednika. I tada opet postaje ključni igrač – izađe li iz koalicije, Janša više nema većinu. Erjavec je daleko od kapaciteta za ozbiljnog ministra spoljnih poslova (iako je to bio više puta), ali ima politički instinkt i svestan je izgovorenog u parlamentu: „Opozicioni poslanici u odboru za spoljnu politiku iz redova Socijalnih demokrata (SD), Liste Marjana Šareca (LMŠ) i Stranke Alenke Bratušek (SAB) u više su svojih intervencija postavljali pitanja kako ‘sanirati’ veliku diplomatsku štetu nastalu Janšinim tvitovima, navodeći da je reč o ‘velikom političkom skandalu’ međunarodnih razmera, ‘samoubilačkom međunarodnopolitičkom potezu’ sadašnje vlade i njenom ‘najvećem diplomatskom kiksu’ do sad“.
Opozicija je i pre Janšine „Tviter oluje“ pokrenula koaliciju „Ustavnog luka“ s ciljem da izoluje SDS i preuzme vlast. Idejna začetnica tog poteza je Tanja Fajon, nedavno izabrana predsednica Socijaldemokrata (SD). Ako im se pridruži DeSUS, što zbog posledica Janšina delovanja ne treba isključiti, Slovenija bi mogla dobiti drugu vladu u jednoj godini. A Janša pretrpeti novi poraz. I izgubiti mogućnost da opet bude predsedavajući EU. Sve zbog toga što iskreno podržava svog političkog parnjaka. Tako je to kad političar želi biti principijelan, misli sigurno Janša. Ali, može biti miran – to ni na koji način neće uticati na njegov položaj u stranci. Predsednik.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
