1
Pošto je američki predsednik Donald Tramp ležerno saopštio da ima ovlašćenja da zabrani popularnu platformu TikTok u Americi, usledio je odgovor kompanije da ne planira da ide nikuda, potom spekulacije da će američki ogranak TikToka kupiti kompanija Majkrosoft, ali se mora imati na umu da će sudbina ove mreže predstavljati paradigmu za američko-kineske odnose i budućnost drugih kineskih kompanija u Americi. Naposletku, pretnje TikToku dokaz su da se Amerika boji svega kineskog baš zato jer se boji Kine koja nije ispala baš onako kako je Vašington želeo.
Tvorac ultrapopularne platforme TikTok, Zang Jiming, utelovljuje onu Kinu kakvu je htela Amerika; Zang je serijski preduzetnik koji je u tehnološki svet doneo aplikacije i pretraživače i njegova priča ne uklapa se u stereotip kineskog biznismena koji štanca replike po suludo niskim cenama – Zang Jiming je inovator.
Jedan od glavnih ciljeva Vašingtonove spoljne politike u poslednjih maltene pola veka bio je da stvori još takvih ljudi. Amerika je verovala da će moći da komunističku Kinu transformiše u društvo nalik sebi – bogato, slobodno, inventivno i otvoreno, mesto na kojem neko kao što je Zang, bez ičega osim pameti i osnovnog oruđa kapitalizma može da stvori imperiju i donosi ideje koje menjaju svet.
I u određenoj meri je Zang dokaz da je Amerika uspela u tome. TikTok je možda poreklom kineski, ali su ga Amerikanci prihvatili kao da je njihov. Amerika se, uostalom, dugo ponosila svojom otvorenošću za sve i svakog, i u američkoj tradiciji je dobar preduzetnik uvek dobrodošao i cenjen, bez obzira na to odakle je došao i gde je rođen.
Zato bi bilo sasvim razumno očekivati da se Zang istakne kao najbolje od Amerike i Kine, primer šta partnerstvo dveju zemalja može da donese. Da i Donald Tramp i Džo Bajden na TikToku potraže podršku mladih birača, ili da se i njujorški bankari biju za deonice Zangove kompanije ByteDance u čijem je vlasništvu TikTok.
Pre samo nekoliko godina bi takav scenario bio moguć, ali sada Amerikanci Kinu više ne percipiraju kao potencijalnog partnera već kao strateškog neprijatelja. Tramp se svakodnevno bavi Pekingom, što na Tviteru, što na brifinzima u Beloj kući, a prvobitna američka ideja o strpljivom preobražaju Kine sada se doživljava kao naivna liberalna fantazija koja je jednom autoritarnom režimu predala bogatstvo i moć.
Zang i TikTok zato ne utelovljuju ono što je sa Kinom učinjeno kako valja, već dokaz da je sve pošlo po zlu.
I TikTok je – iako aplikacija na kojoj se dele bezazleni viralni sadržaji – deo pretnje koju predstavlja Kina: visokotehnološka oštrica komunističkog režima koja šparta američkim društvom, krade američke tajne, snima i nadzire američke građane i naposletku služi jedino nečasnim ciljevima Pekinga.
Sa jačanjem konsenzusa protiv Pekinga u Vašingtonu, ove nedelje Trampova administracija odlučila je da TikTok formalno preispita odbor za strana ulaganja u SAD (CFIUS).
Republikanci na širem planu svakako stoje iza odluka Trampove administracije jer je TikTok „pekinški aparat za nadzor“, kako je rekao senator Holi iz Misurija, „trojanski konj u mobilnim telefonima Amerikanaca“.
Pročitajte još:
TikTok takođe preti da ugrozi američku dominaciju u tehnološkom sektoru. Internetom i dalje vladaju američke korporacije poput Amazona, Alfabeta i Fejsbuka, a TikTok je prva kineska platforma koja se istinski probila među Amerikancima.
Amerika strahuje da Peking preko platforme prikuplja enormne količine podataka koje bi mogle da budu iskorišćene protiv američkih građana u sve moguće i nemoguće svrhe. Kina već na takav način usisava podatke o sopstvenim građanima.
Istina je da niko nije očekivao da TikTok napravi takav proboj na američko tržište, niti da se toliko duboko uvuče u intimne živote Amerikanaca. Samo u SAD, aplikacija je skinuta 165 miliona puta i čak dve milijarde puta preuzeta na globalnom nivou.
Atlantik piše i da trenutno nema nikakvih pouzdanih dokaza da Zang sarađuje sa kineskim režimom, mimo toga što je i sam negirao navode da kompanija prosleđuje podatke Pekingu. Štaviše, ispostavlja se da je agenda kineskog predsednika Sija nanela ozbiljan udarac kineskim kompanijama koje imaju globalne ambicije.
TikTok je, uprkos svim Zangovim pokušajima da se na sve načine distancira od Kine, veći problem za Vašington i od Huaveja. Kontroverza je dodatno podgrejana optužbama da je platforma cenzurisala sadržaj koji afirmiše i podržava prodemokratske demonstrante u Hong Kongu koje Peking smatra „teroristima“, a zatim i da je suzbijan sadržaj povezan sa pokretom Black Lives Matter i protestima protiv policijske brutalnosti i rasizma koji su u Americi pokrenuti posle ubistva Džordža Flojda.
Ipak, ako Vašington i konačno zabrani TikTok, štetu će trpeti i Amerikanci koji će konačno znati kako izgleda kad ti vlada govori šta smeš na internetu. Ako TikTok predstavlja pretnju po privatnost i bezbednost Amerikanaca, najbolje rešenje izvesno nije suočiti se sa kineskim autoritarnim režimom tako što će se u Americi primeniti iste takve metode.
Kineska diktatura blokira Fejsbuk, Tviter i druge strane društvene mreže i mada su motivi američke vlade da blokira TikTok mnogo drugačiji, vode do iste tačke – države koja određuje šta se može, a šta ne na internetu. To nije američki.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
