0
Hiljade ljudi je ubijeno u Gazi, a čitave porodice su potpuno uništene. Izraelski vazdušni napadi pretvorili su palestinske četvrti u ruševine, dok lekari leče decu koja vrište u zamračenim bolnicama bez anestezije. Širom Bliskog istoka širi se strah od mogućeg izbijanja šireg regionalnog rata. Ali, u krvavoj aritmetici Hamasovih lidera, pokolj greška. Upravo suprotno, kažu: to je neophodan trošak za veliko dostignuće — razbijanje statusa kvo i otvaranje novog, nestabilnijeg poglavlja u njihovoj borbi protiv Izraela.
Bilo je neophodno „promeniti celu jednačinu, a ne samo doći do sukoba“, rekao je Halil al Haja, član najvišeg rukovodstva Hamasa, za Njujork tajms u Dohi u Kataru.
„Uspeli smo da ponovo stavimo palestinsko pitanje na sto, a sada niko u regionu nema mir“, dodao je.
Od šokantnog napada Hamasa 7. oktobra, u kojem Izrael kaže da je ubijeno oko 1.400 ljudi — većinom civila — a više od 240 drugih odvučeno nazad u Gazu kao zarobljenici, vođe grupe su pohvalile operaciju, a neki se nadaju da će pokrenuti trajni sukob koji okončava svako pretvaranje koegzistencije između Izraela, Gaze i zemalja oko njih.
„Nadam se da će ratno stanje sa Izraelom postati trajno na svim granicama i da će arapski svet biti uz nas“, rekao je Taher El-Nounou, Hamasov savetnik za medije, za Njujork tajms.
Lideri Hamasa rekli su da je napad planirao i izveo uski krug komandanata u Gazi koji nisu podelili detalje sa svojim političkim predstavnicima u inostranstvu ili sa svojim regionalnim saveznicima poput Hezbolaha, ostavljajući ljude van enklave iznenađene žestinom, razmerom i dometom napada.
Napad je na kraju bio širi i smrtonosniji nego što su čak i njegovi planeri očekivali, rekli su, uglavnom zato što su napadači sa lakoćom uspeli da probiju hvaljenu odbranu Izraela, omogućavajući im da pregaze vojne baze i stambena područja uz mali otpor. Dok je Hamas jurišao kroz deo južnog Izraela, ubio je i zarobio više vojnika i civila nego što je očekivao, rekli su zvaničnici.
Napad je bio toliko razoran da je služio jednom od glavnih ciljeva zaverenika: prekinuo je dugogodišnju napetost unutar Hamasa oko identiteta i svrhe grupe.
Ovim napadom, vođe grupe u Gazi – uključujući Jahju Sinvara, koji je proveo više od 20 godina u izraelskim zatvorima, i Mohameda Deifa, mračnog vojnog komandanta kojeg je Izrael više puta pokušavao da ubije – odgovorili su na to pitanje.
Udvostručili su vojnu konfrontaciju.
Proteklih nedelja došlo je do žestokog odgovora Izraela koji je u Gazi ubio više od 10.000 ljudi, prema tamošnjim zdravstvenim zvaničnicima. Ali za Hamas, napad je proizašao iz rastućeg osećaja da je palestinsko pitanje gurnuto u stranu i da samo drastična akcija može da ga oživi.
Meseci pre brutalnog napada delovali su relativno tiho u Gazi. Hamas je zaustavio sukobe između Izraela i drugih militanata, a politički lideri grupe bili su hiljadu kilometara daleko u Kataru, pregovarajući da dobiju više pomoći i posla za stanovnike osiromašene teritorije.
Ali frustracija je bila sve veća. Lideri Hamasa u Gazi bili su preplavljeni slikama izraelskih doseljenika koji napadaju Palestince na Zapadnoj obali, Jevreja koji se otvoreno mole na spornom mestu koje je uobičajeno rezervisano za muslimane, i izraelske policije koja upada u džamiju Aksa u Jerusalimu. Izgledi za normalizaciju izraelskih veza sa Saudijskom Arabijom, koja je dugo bila pokrovitelj palestinskog pitanja, bili su bliži nego ikada.
Onda je u tiho subotnje jutro Hamas napao. Unapred je bilo jasno da će Izrael odgovoriti bombardovanjem Gaze, ubijajući palestinske civile.
„Ono što je moglo da promeni jednačinu bio je veliki čin i bez sumnje se znalo da će reakcija na ovaj veliki čin biti velika“, rekao je al-Haija.
Neki izraelski zvaničnici sada izražavaju duboko žaljenje što su tako duboko pogrešno procenili Sinvara i njegove namere, što je jedan od mnogih bezbednosnih propusta koji su dozvolili Hamasu da prođe kroz graničnu ogradu i divlja, uglavnom nesmetano.
„Ja ću nositi teret ove greške do kraja života“, rekao je jedan izraelski zvaničnik.
Sinvar je preuzeo kormilo Hamasa u Gazi 2017. godine. Čvrst, nenasmejan čovek sa kratko podšišanom sedom kosom i doteranom bradom, potiče iz prve generacije Hamasa, oružane grupe osnovane tokom prve palestinske intifade, ili ustanka, kasnih 1980-ih, kada je konačno klasifikovana kao teroristička organizacija od strane Sjedinjenih Država i mnogih drugih nacija.
Sinvar je pomogao u stvaranju brigada Kasam, Hamasovog naoružanog krila, koje je postalo ozloglašeno po slanju bombaša samoubica u izraelske gradove i ispaljivanju raketa iz Gaze na izraelske gradove. Takođe je nadzirao Hamas zbog osumnjičenih špijuna koje je regrutovao Izrael, razvijajući reputaciju zbog takve brutalnosti prema njima da je zaradio nadimak „kasapin Kan Junisa“, grada u Gazi kada je rođen.
Priveden je 1998. godine i kasnije procesuiran za ubistvo četvorice Palestinaca osumnjičenih za saradnju sa Izraelom, prema izraelskim sudskim zapisima. Završio je u zatvoru u Izraelu više od dve decenije, iskustvo koje je nazvao edukativnim.
„Hteli su da nam zatvor bude grob. Mlin za mlevenje naše volje, odlučnosti i tela. Ali, svojom verom u našu misiju, pretvorili smo zatvor u svetilišta bogosluženja i akademije za učenje“, rekao je on 2011. godine.
Veliki deo tog obrazovanja bio je proučavanje njegovog neprijatelja.
Naučio je hebrejski, što mu je dalo dublje razumevanje izraelskog društva, i odlučio je da se posveti misiji oslobađanja hiljade palestinskih zatvorenika u Izraelu.
Sinvar je pušten 2011. godine u razmeni zarobljenika.
Hamas je menjao jednog izraelskog vojnika, Gilada Šalita, za više od 1.000 Palestinaca, uključujući Sinvara, vođu koji je bio uključen u pregovore. Njegovo oslobađanje bila je velika nagrada za Hamas, a on je obećao da će osloboditi još zatvorenika.
„Za mene je to moralna obaveza. Pokušaću više nego što mogu da oslobodim one koji su još unutra“, rekao je u intervjuu 2018.
Kada se Sinvar vratio u Gazu 2011. godine, palestinski pokret je bio duboko podeljen.
Neke frakcije su potpisale sporazume sa Izraelom, koje su imale za cilj da utrle put rešenju sa dve države. Palestinske vlasti, zamišljene kao palestinska vlada u čekanju, imale su ograničenu vlast nad delovima Zapadne obale i ostale su zvanično posvećene pregovorima o okončanju sukoba.
Hamas je, u međuvremenu, efektivno nastojao da poništi istoriju, počevši od 1948. godine, kada je više od 700.000 Palestinaca pobeglo ili proterano iz svojih domova u onome što će postati Izrael tokom rata oko osnivanja jevrejske države.
Za Hamas je to raseljavanje, zajedno sa izraelskom okupacijom Zapadne obale i Gaze tokom bliskoistočnog rata 1967. godine, bile velike istorijske greške koje su morale biti ispravljene silom. Hamas je odbacio mirovne pregovore sa Izraelom kao izdaju, posmatrajući ih kao kapitulaciju pred izraelskom kontrolom nad onim što je grupa smatrala okupiranom palestinskom zemljom.
U vreme kada se Sinvar vratio u Gazu, Hamas je već bio ukorenjen kao de fakto vlada i ustalio se u onome što je Tarek Bakoni, ekspert za Hamas, nazvao „nasilnom ravnotežom“ sa Izraelom. Duboko neprijateljstvo je često izbijalo u smrtonosne razmene Hamasovih raketa i izraelskih vazdušnih udara. Ali većina komercijalne robe i električne energije u Gazi dolazila je iz Izraela, a Hamas je često pokušavao da olabavi blokadu tokom pregovora o prekidu vatre.
Lideri Hamasa bili su ambivalentni u pogledu nove upravljačke uloge grupe, pri čemu su neki verovali da treba da poboljšaju život stanovnika Gaze, a drugi su smatrali da upravljanje odvlači pažnju od njihove prvobitne, vojne misije, kažu stručnjaci. Hamas je ismevao palestinske vlasti zbog saradnje sa Izraelom, uključujući upotrebu palestinske policije za sprečavanje napada na Izrael.
Sinvar je postao predstavnik oružanog krila u Hamasovom političkom rukovodstvu, povezujući ga čvršće sa vođama vojnog krila, uključujući Deifa, misterioznog šefa brigada Kasam. Prema arapskim i izraelskim zvaničnicima, ova dvojica su bili ključni akteri napada 7. oktobra.
Kada je Sinvar postao generalni šef Hamasa u Gazi 2017. godine, ponekad je izražavao interesovanje za dogovor sa Izraelom. On je 2018. dao redak intervju italijanskom novinaru koji radi za izraelske novine i apelovao na prekid vatre kako bi se ublažile patnje u Gazi.
„Ne kažem da se više neću boriti. Kažem da više ne želim rat. Želim kraj opsade. Odete do plaže u zalazak sunca i vidite sve ove tinejdžere na obali kako ćaskaju i pitaju se kako izgleda svet preko mora. Kako izgleda život. Želim ih slobodne“, rekao je on.
Hamas je takođe izdao politički program 2017. koji je omogućio mogućnost rešenja sa dve države, dok još uvek ne priznaje pravo Izraela na postojanje.
Izrael je dao neke ustupke, složivši se 2018. da dozvoli pomoć od 30 miliona dolara mesečno iz Katara u Gazi i povećao broj dozvola za Gaze da rade u Izraelu, donoseći toliko potreban novac u ekonomiju Gaze.
Nasilje je nastavilo da izbija. Hamas je 2021. pokrenuo rat u znak protesta protiv izraelskih napora da isteraju Palestince iz njihovih domova u istočnom Jerusalimu i upada izraelske policije u džamiju Aksa u starom gradu Jerusalima.
To je bila prekretnica, rekao je za Tajms Osama Hamdan, lider Hamasa sa sedištem u Bejrutu u Libanu. Umesto da ispaljuje rakete oko pitanja u Gazi, Hamas se borio za pitanja od centralnog značaja za sve Palestince, uključujući i one izvan enklave. Događaji su takođe uverili mnoge u Hamasu da Izrael pokušava da gurne sukob preko tačke bez povratka, koja bi obezbedila nemogućnost palestinske državnosti.
„Izraelce je zanimala samo jedna stvar: kako da se otarasimo palestinskog cilja?“, rekao je Hamdan.
Ipak, 2021. godine izraelska vojna obaveštajna služba i Savet za nacionalnu bezbednost smatrali su da Hamas želi da izbegne još jedan rat, kažu ljudi upoznati sa procenama.
Dva puta se grupa uzdržala od pridruživanja sukobima sa Izraelom koje je započeo Palestinski islamski džihad, manja grupa u Gazi. Hamasovi politički lideri pokušavali su preko posrednika u Kataru da povećaju pomoć koja ide u Gazu i broj radnika koji idu da rade u Izraelu, prema diplomatama uključenim u diskusiju.
Mnogi u izraelskom bezbednosnom establišmentu takođe su verovali da je složena granična odbrana za obaranje raketa i sprečavanje infiltracija iz Gaze dovoljna da zadrži Hamas.
Ali unutar Gaze, Hamasove sposobnosti su rasle.
Prema američkim i drugim zapadnim analitičarima, Hamas je do 7. oktobra imao 20.000 do 40.000 lovaca, sa oko 15.000 raketa, uglavnom proizvedenih u Gazi sa komponentama koje su najverovatnije prokrijumčarene preko Egipta. Grupa je takođe imala minobacače, protivtenkovske rakete i prenosive protivvazdušne sisteme, rekli su oni.
Sinvar je takođe obnovio veze grupe sa njenim dugogodišnjim saveznikom – Iranom, koje su bile ugrožene 2012. godine, kada je Hamas zatvorio svoju kancelariju u Siriji, bliskom iranskom savezniku, usred građanskog rata u Siriji.
Ta obnova produbila je odnos između Hamasovog vojnog krila u Gazi i „Osovine otpora“, iranske mreže regionalnih militantnih grupa, prema regionalnim diplomatama i bezbednosnim zvaničnicima. Poslednjih godina, niz Hamasovih operativaca putovao je iz Gaze u Iran i Liban na obuku od strane Iranaca ili Hezbolaha, dodajući sloj sofisticiranosti Hamasovim sposobnostima, rekli su zvaničnici.
Sama grupa je objavila neka od najefikasnijih oružja koje je upotrebila 7. oktobra. Nakon što je napad počeo, grupa je objavila snimke treninga svojih boraca koji lete paraglajdingom u Gazi mnogo pre napada i Hamasove borce koji treniraju da uzmu taoce iz makete izraelskog grada u Gazi.
PROČITAJTE JOŠ:
U maju 2021. Hamas je objavio tri saopštenja o svojim novim bespilotnim letelicama. Jedno je uključivalo snimak maskiranih boraca koji lansiraju vođene bespilotne letelice. Drugi je uključivao snimke vazdušnog osmatranja komunikacionih tornjeva unutar izraelskih i izraelskih tenkova.
Hamas je kobnog 7. oktobra koristio paraglajdere da preleti graničnu ogradu i dronove da onesposobi izraelsku arhitekturu bezbednosti granice. Naoružani ljudi koji su tada upali u izraelske baze i zajednice nosili su mape, koje su najverovatnije delom izradili radnici iz Gaze koje je Hamas regrutovao kao špijune, rekao je jedan regionalni bezbednosni zvaničnik.
Jedna od velikih grešaka koje je Izrael napravio, kažu arapski i izraelski zvaničnici, bila je neuspeh u razumevanju načina na koji će Hamas kombinovati relativno jednostavna oruđa u sofisticirani, višestruki napad koji je nadmašio mnogo veću, moćniju vojsku.
Dok su pripreme za napad trajale godine, odluka da se on pokrene 7. oktobra bila je tajna koju je čuvao mali broj lidera Hamasa u Gazi koji nisu čak ni obavestili učesnike do poslednjeg trenutka kako bi sprečili presretanje od strane regionalne obaveštajne službe.
Prema dvojici arapskih zvaničnika čije vlade razgovaraju sa Hamasom, ključni cilj je bio da se što više izraelskih vojnika zarobi radi razmene zarobljenika.
Jedan regionalni bezbednosni zvaničnik rekao je da je Hamas očekivao da će, kada napad počne, Palestinci na drugim mestima ustati protiv Izraela, da će druga arapska populacija eksplodirati protiv svojih vlada i da će se regionalni saveznici grupe, uključujući Hezbolah, pridružiti borbi.
Međutim, najmanje četiri obaveštajne službe — dve arapske i dve evropske — ocenile su da Hezbolah nije unapred znao za napad.
Hamasovi politički lideri izvan Gaze takođe su bili iznenađeni napadom, prema nekoliko arapskih i zapadnih zvaničnika koji prate njihovo kretanje. Oni su ga, ipak, hvalili zbog oživljavanja oružane borbe protiv Izraela.
